ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

ДОМАЋИЦА- СПОМЕНИЦА
Прослава педесетогодишњице Женског друштва 30. маја-1. јуна 1926.год.
Предговор Исидоре Секулић
Под високом заштитом Њеног Величанства Краљице Марије
Штампарија РАД, Београд, 1926.год.
Меки повез, 185 страна, илустровано, ћирилица, 24цм.
За својих 95 година, сасвим солидно очувано.
ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ.
`Београдско женско друштво (1875-1941) било је прво удружење српских жена основано у Србији. Друштво је основано под покровитељством кнегиње Наталије, а са циљем да спреме српске девојке из разних друштвених слојева за многе радне и хуманитарне активности. Друштво се бавило просветним и хуманитарним радом и питањима каква су стручно образовање женске омладине, просвећивање, збрињавање рањеника, инвалида и сиромашне деце, помагање сиромашних и старих и сличним активностима. Залагало се и за еманципацију жена.
Убрзо по оснивању покренут је и часопис Домаћица, гласило Женског друштва, први женски часопис покренут у Србији. Друштво иницира отварање Радничке школе, Пазара за изложбу и продају производа народне женске радиности, Ђачке трпезе, Дома стараца и Прве женске болнице. Београдско женско друштво било је матица из које су основана и остала добротворна и патриотска женска друштва. Идејни творац Друштва била је Катарина Миловук, управница Више женске школе. Уз строгу организацију Друштво је водила Управа од 20 чланица.
Београдско женско друштво било је матица из које су основана и остала добротворна и патриотска женска удружења и својим деловањем оставило дубок траг у културној историји српског народа. Ма како то данас изгледало, Београдско женско друштво сматра се родоначелником женског покрета у Србији. Процес стицања искустава у раду Женског друштва је за неке жене имао еманципаторску функцију.
Ни у једној новијој историји модерне Србије скоро да нема помена о делатности и доприносима женских удружења, пре свега Београдског женског друштва, чија је активност деценијама служила као замена за неке аспекте непостојеће социјалне државне политике и била видљива на плану националне политичке и културне репрезентације.`