ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Jezik: Nemački
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

Berlin 1928
tvrde korice 469 str
odlično očuvana
pisana staro/nemačkim - gotikom


Рицхарда Иикес
Мицхаел Унгер
Рицарда Хуцх је била пионирски немачки интелектуалац. Обучена за историчарку и ауторку многих дела европске историје, такође је писала романе, песме и драме.

Хуцх је рођен у Браунсцхвеигу, а умро је у Сцхонбергу у Таунусу (данас део Кронберга). Била је ћерка Рицхарда Хуцха, трговца на велико, и његове супруге Емилие (рођене Хаехн). Такође је користила псеудоним Рицхард Хуго и објављивала своје прве песме под псеудонимом Р. Итх Царда. За универзитетски рад припремала се приватно и студирала у Цириху, где је докторирала 1891. Њен брат Рудолф и рођаци Фридрих и Феликс такође су били познати писци.

Хуцх је студирала филозофију, историју и филологију на Универзитету у Цириху, јер жене тада нису имале право на диплому на немачким универзитетима. 1890. била је једна од првих жена која је стекла докторат из Цириха са дисертацијом на тему „Неутралност Конфедерације током шпанског рата за наследство“. Убрзо након доктората, објављивала је поезију под псеудонимом Рицхарда Хуга. После рада као библиотекарка, Хуцх је отишла у Бремен, где је предавала немачки језик и историју. Касније се преселила у Беч и 1898. удала се за Ермана Цецонија, италијанског зубара. Неколико година се преселила у његову италијанску домовину Трст, где су добили ћерку, али су се развели 1906. Касније се удала за свог шурака и рођака, писца Рицхарда Хуцха.

Хуцх је био члан „Пруске академије уметности“, али је дао оставку 1933. године када су националсоцијалисти преузели власт и започели чишћење Академије. Хуцх је отишао након што је Алфред Доблин дао отказ. Упркос њеном критичком ставу према новом режиму, Јозеф Гебелс и Адолф Хитлер послали су јој честитке на њен 80. рођендан. Хуцх је већи део свог живота посветила италијанској, немачкој и руској историји и историјским романима који су били психолошке биографије. 1947. била је почасна председница Првог конгреса немачких писаца у Берлину.

Томас Ман је назвао „Прва дама Немачке“.

Рицарда Хуцх није била добро позната у енглеском говорном подручју све док аустралијски критичар и човек од писама Цливе Јамес није посветио пп. 328-33 из 2007. године Културна амнезија: Неопходна сећања из историје и уметности за њу. Назвао ју је првом дамом немачког хуманизма и као премошћујућу фигуру између Гермаине де Стаел и Гермаине Греер. Подсећа читаоце да се школовала на Универзитету у Цириху, на којем је била једна од првих жена која је дипломирала, јер у њено време немачки универзитети нису дозвољавали женама да буду кандидаткиње за дипломе. Описује њен дар за разговор о немоћнима као да имају важност моћника, као што је приказано у њеној књизи о Тридесетогодишњем рату. Према Џејмсу, када су нацисти дошли на власт 1933. године, покушали су да је регрутују у странку или бар да „кооптирају њен престиж“, али она је одбила да сарађује. Дала је оставку на место прве жене која је икад изабрана за Пруску академију уметности и писала композитору Маку вон Сцхиллингсу, председнику Пруске академије, тврдећи да нацистички концепт немачности није њено немаштво. Потом се повукла у приватни живот у Јени (1933. године напунила је 69 година), ефективно прелазећи у унутрашње изгнанство.

После рата, Хуцх је о младићима који су учествовали у завери против Хитлеровог живота 20. јула написао следеће:

„Спасити Немачку им није било дато; само да умре за то; срећа није била код њих, била је код Хитлера. Али нису умрли узалуд. Као што нам је потребан ваздух ако желимо да дишемо, и светло ако желимо да видимо, тако су нам потребни и племенити људи ако желимо да живимо “(Рицарда Хуцх,„ За мученике слободе “, март / април 1946, цитирано у писмима пријатељима, стр. 449, како је цитирано у Јамес-у, стр. 329).

Трећи рајх је прећутно толерисао Хуцхов презир према њему, све док она није била превише гласна у погледу својих мишљења. Џејмс супротставља ову тишину Хуцховим млађим, побуњеничким годинама, када је она