ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ratni album original Za Kralja i Otadžbinu Samson Černov 30 ilustrovanih tabli u boji veliki format 21 x 39cm slike nemaju oštećenja između slika je zaštini prazan beli list na naslovnoj korici slova izbledela kao na slici ostalo dobro očuvano
Kao sedamnaestogodišnjak pristupio je ruskoj vojci tokom Rusko-japanskog rata (1904—1905). U Srbiju je stigao 1912. godine kao dopisnik ruskih novina „Novoje vremja” i „Ruskoje slovo”. Imao je ugovor i sa francuskim izdavačima, pa su njegove fotografije iz perioda Prvog balkanskog rata objavljene u listu „Ilustrasion“ (francuski: L`Illustration). Nastavio je sa radom i za vreme Drugog balkanskog rata. Tokom 1913. snimio je dva kratka filma, „Jedrene posle zauzeća“ i „Bitka na Bregalnici“,[2] a u avgustu 1913. priredio je izložbu sa 400-500 fotografija iz perioda balkanskih ratova u Oficirskom domu u Beogradu. Osim toga, u proleće naredne godine priredio je i izložbu u hotelu „Astorija“ u Petrogradu, ali je tom prilikom osim fotografija izložio i nekoliko ulja na platnu.[1]

Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Černov je sa Francuzom Anrijem Barbisom dobio automobil i vozača, kako bi što lakše obavljao svoja zaduženja. Snimao je zločine austrougarskih jedinica u Mačvi i Posavini.[2] Ipak, u septembru 1914. vrhovna komanda srpske vojske priključila ga je filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića, vlasnika bioskopa „Kasina”. Ekipa je snimala dešavanja na frontu prema reci Savi, grad Šabac u ruševinama, prelazak srpske vojske preko Save, dejstva u Sremu i razaranje Beograda. Černov se i u tom periodu bavio fotografijom i učestvovao je u povlačenju srpske vojske preko Albanije.
Po dolasku na Krf, predsednik srpske vlade, Nikola Pašić, odlučio je da ga pošalje u Evropu. U Londonu je 5. juna 1916. u Galeriji Kraljevskog instituta otvorena izložba fotografija i akvarela „Srbi, decembra 1915“ s motivima iz ratova 1912-1915, a izložbu je otvorio ruski knez Mihail Mihailovič Romanov. Izložbi su prisustvovali Nikola Pašić, ambasadori svih savezničkih država i oko 600 drugih zvanica, a sam Černov je tom prilikom govorio o borbama srpskog naroda protiv Turaka i kasnije protiv Austrijanaca i Nemaca.
U julu 1916. vratio se na Krf i izrazio želju da bude kršten i da uzme pravoslavnu veru (poticao je iz jevrejske porodice). Kum mu je bio general Božidar Terzić i na krštenju 16. jula 1916. dobio je ime srpskog regenta Aleksandra.
Nakon revolucije u Rusiji 1917. godine, Černov se kao pristalica „belih“ nije mogao vratiti u domovinu, te je odlučio da uzme francusko državljanstvo.
Pred kraj Prvog svetskog rata, Pašić ga je poslao u SAD i već u martu 1918. Černov je organizovao izložbu fotografija i akvarela u „Grand central palasu” u Njujorku, a „Njujork tajms“ je 17. marta 1918. objavio intervju s njim. Tokom čitavog boravka u Americi nosio je uniformu kapetana srpske vojske.
U aprilu 1919. Černov je u Parizu održao seriju predavanja o Srbima i njihovoj borbi.
Godine 1920. kupio je vilu u francuskom gradu Bijaric, gde je živeo sa suprugom Amerikankom. Preminuo je februara 1929.
19.08.2020