Tematika: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: K105
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju!

SAMOTARKE - Odlomci iz života osamljenih žena

Ada Negri (rođena 3. februara 1870. u Lodiju, Italija, † 11. januara 1945. u Milanu) bila je italijanska spisateljica koja je bila najpoznatija po svom ranom lirskom delu o društvenim temama.


Ada Negri je potekla iz lošeg porekla; otac, koji je umro mlad, bio je radnik, majka tekstilna radnica. Zahvaljujući majčinoj podršci, Ada je mogla da studira i postane učiteljica u osnovnoj školi. Od 1888. predavala je 80-članu osnovnu školu u Motta Viscontiju (u blizini Pavia). Za to vreme, njene prve pesme pojavile su se u dnevnim novinama, koje je izdavač konačno sabrao u svesku Fatalita (1892); nova društvena dimenzija ovog vremena u poeziji učinila je Adu Negri slavnom u kratkom vremenu - čak i izvan granica Italije.

Nakon objavljivanja Fatalita, firentinska Emilija Peruzzi Ada Negri pomogla je da zaradi desetogodišnju `počasnu platu` od 1.700 švajcarskih franaka. [1]

U predgovoru petog izdanja (1900.) nemačkog izdanja Schicksal, koje se prvi put pojavilo dve godine kasnije, prevodilac piše:

„Znamo kakav je utisak imala ova mala knjiga u Italiji i kako se Ada Negri iznenada pridružila redovima prvih živih pesnika u svojoj domovini. - Preokret njihove sudbine se pripremao. Na poticaj plemenite žene, Emilije Peruzzi [2] u Firenci, koja je bila oduševljena svime visokim, Ada Negri je primila počasnu platu koju je napuljska pesnica Giannina Milli [3] primala pre nje, d. H. za deset godina sumu od 1700 lira godišnje. U isto vreme, postavljena je da predaje književnost na Scuola Normale Gaetana Agnesi u Milanu, svojevrsnom seminaru na kome se mlade devojke obučavaju da budu učiteljice. `

- Hedvig Jahn [4]
„Ako postoji poezija koju svi osete, onda je to Ada Negri koja je posebno moderna i popularna. U njemu leži olujna sadašnjost, ovde beskonačni talas glasova zaista nabrijava, koji nas ispunjava zaprepašćenjem i sažaljenjem, upaljuje nas u oduševljenje i žali nas do smrti. `

- Sofija Bisi Albini [5]
„Moje osećanje je bilo poput čuđenja i užitka s kojima bismo odjednom videli gnezdo cveća na normalnoj šetnji, na primer, preko livade, čija će nam lepota u boji i obliku biti potpuno nova. Ništa čudno, čudno ili sjajno u ovim cvećem, već jednostavna lepota. Lepota misli, jezika, senzacije. A u isto vreme i miris koji izražava osećaj dečije radosti u postojanju, pomešan sa dirljivim, ali nežnim bolom za sopstvenu i tuđu sudbinu. U tome počiva „modernost“ ovih pečata, na koju sa sigurnošću žalimo “.

- Herman Grimm o svezi pesama Sudbina [6]
U svom drugom pesničkom delu, Tempeste (1894, nemački Sturme, 1896), Ada Negri je takođe dala glas siromašnima, obespravljenima i zapostavljenim svojom moćnom poezijom. U martu 1896. udala se za bogatog vlasnika fabrike Federico Garlanda; 1904. rođena im je ćerka Bianca (druga ćerka umrla je ubrzo nakon rođenja). Ipak, lirski zamah Ade Negri ostaje borben u svom trećem pesničkom izdanju Maternita (1904, German Mutterschaft, 1905) - uprkos istoimenoj novoj dimenziji u njenom životu:

Božićna uspavanka

[...] i najavite sutra u zoru
zvona: mir na zemlji i hleb
i zadovoljstvo ljudima! … ali
to je još samo užasna laž.

[...] milionima koje svi ustaju jednog dana,
sa bljeskovima groma i groma,
proroci i padaju od svojih poteškoća
razbio, uništio stari svet;

evanđelje bi tada trebalo biti sam
Da bude zakon za ljudski život;
i tada će mir zaista biti na zemlji `
i dajte ljudima uslugu! ...

i na našem siromašnom i bednom krilu,
oslabljen mnogo nižih klasa,
kroz teškoće i tiho ropstvo,
Bog pokazuje svojim čudima večnu moć.