Tematika: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
ISBN: K106
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

U dobrom stanju! Korice treba da se srede, tj knjiga treba opet da se poveze (prekorici).

Poslednja Grofica Brankovicka
Krivicna pripovetka
Po rukopisnim izvornicima
Napisao: Ignjat K. Sopron s Nemackog prevep i na svet uzdao
Prof. Mojo Medic
U Zemunu Stamparija Sopronova 1889 god


Na bosanskohercegovačkom tlu prvi srpski listovi pojavili su se tek pri kraju turskog perioda, kada je reformisana vilajetska uprava, omogućila otvaranje prve moderne štamparije u Sarajevu 1866. godine. Na poziv bosanskog vezira Šerifa Osman-paše, nju je otvorio zemunski štampar Ignjat K. Sopron. Bio je prijatelj Srba i imao je zasluga za srpsku knjigu i književnost , pa to unekoliko objašnjava neobičnu pojavu da je upravo Nemac bio osnivač prve moderne štamparije i pokretač i urednik prvog srpskog lista u Sarajevu.

Nije ni potrebno reći da je relativno kasni početak bosanske periodike uopšte, bio uslovljen društveno-političkim prilikama u kojima je zemlja živjela, stagnirajući duže vrijeme u svom razvitku. Odocnela, štampa se ipak postepeno razvijala, pa su već u poslednjem turskom periodu za kratko vreme pokrenuta i izdavana četiri sedmična lista, tri u Sarajevu i jedan u Mostaru.


Čim je osposobio svoju sarajevsku štampariju, Ignjat Sopron je pokrenuo Bosanski vjestnik , prve novine u ovim krajevima , koje je sam izdavao i uređivao. U interesantnim uspomenama Sopron je opisao uslove pod kojima je izdavao taj list, naročito svoj odnos prema Osman-paši i , uopšte , turskim vlastima , kao i puteve kojima je prikupljao aktuelne novinske vesti , koristeći pre svega usluge mnogobrojnih saradnika. Pored dopisnika iz više mesta (Sarajeva , Beograda, Zemuna, Tešnja, Bihaća, Mostara, Dubrovnika i dr.) jedan od glavnih saradnika bio je Miloš Mandić, učitelj srpske škole u Prijepolju, zvani „Miloš novinar“ , koji je pored znanja nekoliko stranih jezika, znao i prevodio s turskog. Drugi saradnik bio je Teofil Petrović, upravitelj Srpske realke i vođa Srpskog omladiskog pokreta u Sarajevu.

Prvi broj Bosanskog vjestnika pojavio se 7, odnosno 19. aprila 1866, a poslednji viđeni broj je 25, izašao 24. oktobra 1867. godine. Izlazio je na srpskom jeziku, ćirilicom i štampan novim Vukovim pravopisom, jedanput nedeljno, na osam stranica, s kontinuiranom paginacijom. U pretplati list je stajao 60 turskih groša godišnje, a za Austriju i Srbiju osam forinti. U uvodniku prvog broja iznesen je program lista, u obazrivoj formi, uvažavajući vreme i prilike u kojima je pokrenut.

U nacionalnom pogledu program ovog lista je zastupao misao o posebnom bosanskom narodu i to obrazlagao istorijsko-geografskim osobenostima koje su se kroz vekove u Bosni, kao i drugim zemljama otomanske države, nesmetano od vlasti formirale. A na kraju programskog članka iskazana je zanimljiva misao. Odbacujući sanjarije idealista o bratimstvu naroda samo na osnovu moralnih sredstava, ukazano je na zajednicu materijalnih interesa kao važnost pokretača ljudskog progresa.

Soprona su savremenici iz raznih razloga napadali. Hrvati zbog ćirilice i srpske orijentacije lista, a Srbi zbog zamenjivanja srpskog imena bosanskim. I jedni i drugi zajedno su osuđivali njegovo stavljanje štamparije i lista u službu turskih političkih ciljeva. Sam Sopron je o tome zapisao u svojoj autobiografiji: „Zbog ovog bosansko-turskog preduzeća bio sam vrlo žestoko napadan od nacionalnih šovinista i kao turkofil ozloglašen, ja se ipak ponosim zadatkom koji sam sebi postavio;pojavio sam se kao krčilac napretku, jer sam u Bosni osnovao prvu štampariju i prve novine, a po to cenu nije nečasno biti nazvan i turkofilom“.

Bosanskom vjestniku pripada naročiti značaj ne samo zbog prvenstva, već što svojim mnogobrojnim tekstovima pruža svedočanstvo o jednom veoma burnom vremenu koje inače ne obiluje pisanim domaćim izvorima.

Bosna – poluzvanični list

Prvi broj Bosne pojavio se 16(28) maja 1866. (13. muharema 1283. po Hidžretu). List je štampan na četiri stranice i to dve unutrašnje arabicom, na turskom jeziku, a dve spoljne ćirilcom, na srpskom jeziku. Naš tekst veran je prevod sa turskog. Poslednjih dvadeset brojeva Bosna je izlazila kao vilajetski poluzvanični list na osam strana, četiri unutrašnje na turskom i četiri spoljne na srpskom jeziku. Izašlo je ukupno 636 brojeva, a kroz celo vreme imao je trostruko datiranje, po starom i novom kalendaru i Hidžretu. U poslednje dve godine izlaženja imao je podnaslov „List za vilajetske poslove, vijesti i javne koristi“. Od broja 46/1867 štampan je u Vilajetskoj štampariji i Sarajevu. U toku trinaestogodišnjeg izlaženja u Bosni se promenilo nekoliko urednika, koji nisu bili naznačeni na listu. Prvi urednik bio je Mustafa Refet Imamović.

O programu ovog lista Ignjat Sopron kaže: „O sadržaju tih novina nema se šta reći. Zvanične novine, kao praviteljstveni organi, imaju manje-više svuda isti zadatak, i bivaju tome shodno uređivane... Zvanične novine razdeljuju svoj sadržaj doduše na dva dijela, na zvanični i nezvanični. Ovaj poslednji saobštava obično onakve iste vijesti koje i drugi listovi saobštavaju, ali to biva samo u toliko, ukoliko to vlada za probitačno nalazi, da pokaže kako ona o takvim stvarima misli“.