ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

MEGA RETKO
poezija , pesme
posveta RASKU DIMITRIJEVICU
stanje DOBRO
str. 70

Raško Dimitrijević (15. mart 1898 — 30. jul 1988) bio je srpski književnik, esejista, profesor univerziteta i prevodilac sa francuskog i nemačkog jezika na srpski.

Rođen je u Beogradu. Završio je Filozofski fakultet u rodnom gradu. Profesor Realne gimnazije u Zemunu 1924—1930, Realke u Beogradu 1930, Likovne akademije u Beogradu 1940—1949, urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta” 1949—1955, predavač i viši predavač na Filološkom fakultetu u Beogradu (Katedra za Opštu književnost sa teorijom književnosti) 1955—1968. Studirao u Monpeljeu 1919—1920, Strazburu i Parizu 1922—1923, boravio u Parizu 1927, 1955, 1961. i 1967. i Švajcarskoj 1959. Autor dve posebne publikacije (Knjiga o planini, 1938, i Alfons Dode i Provansa, 1939) i više studioznih predgovora (o Alen-Furnijeu, Gospođi de Sevinje, Žoržu Dijamelu, Molijeru i dr.). U časopisima i dnevnim listovima objavio veliki broj pesama, putopisa, prikaza i ogleda (o Rilkeu, Dorželesu, Žamu, Šubertu, Sigrid Undset itd.). U listovima La Yougoslavie i L’Echo de Belgrade publikovani su prevodi nekoliko odlomaka iz Knjige o planinama i članci pisani na francuskom a neobjavljeni na srpskom. Objavio je roman Ka visinama i ćutanju 1982. i knjigu eseja Sa drugima i sobom 1984. Važio je za jednog od najboljih besednika i prevodilaca svoga vremena, erudita, pedagog, izuzetan pijanista i predavač.

Prevodilačkim radom počeo je da se bavi 1927. godine. Jedan je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije 1951. Među njegove najznačajnije prevode spadaju mnoga poznata dela svetske književnosti: Alfons Dode: Mališan, 1930; Onore de Balzak: Ursula Mirue, 1961, Evina kći, 1935, Sarazin, 1936; Žorž Sand: Đavolja bara, 1935; Deni Didro: Ramoov sinovac, 1963 (sa Haimom Alkalajem), Fatalista Žak i njegov gospodar, 1947; Hajnrih fon Klajst: Zemljotres u Čileu, 1950; Molijer: Smešne precioze, 1952; Žan Kasu: Lepa jesen, 1952; Alen Furnije: Veliki Mon, 1953; Madam de Sevinje, Izabrana pisma, 1953; Žan Žirodu: Iz provincije, 1965; Žorž Dijamel: Olujna noć, 1955, Hronika porodice Paskije, I—VII 1957—1959 (sa Slobodanom A. Jovanovićem); Fransoa Morijak: Tereza Dekerju, 1956, Kraj noći, 1956; Žan Anuj: Antigona. 1956; Volfgang Hildeshajmer: Turandot, 1960; Fridrih Direnmat: Dvojnik, 1962; Pol Klodel: Razmena, 1962. itd.