ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

LEKCIJE IZ SRPSKE ISTORIJE ZA IV. RAZRED GIMNAZIJE, napisao Vlad(imir). J. Radojević, suplent, PRVI DEO, Štamparija Andre Jovanovića, Kragujevac, 1898.

Originalni meki papirni povez.
Vrlo dobra očuvanost poveza i listova, dobra očuvanost korica, ali je prednja korica malo izgužvana i delimično se odvaja od knjižnog bloka. Ranije je bila po rikni lepljena selotejpom.
Jezik srpski, ćirilica, 80 str.

DRUGI DEO knjige nikada nije napisan / otštampan / objavljen.

Primerak je sa rukopisnom (krasnopisnom) posvetom autora Stevi Čuturilu.

Veoma retko, i samo po sebi, a pogotovo zbog rukopisne posvete autora i onome kome je primerak upućen, tj. kome je nekada pripadao.

NAPOMENA: STEVO ČUTURILO (1846-1939), bio je srpski pedagog, pisac i urednik nedeljnika „Glas Crnogorca“, zvaničnog organa Knjaževine i Kraljevine Crne Gore koji je izlazio na Cetinju; rođen u Dabru kod Otočca, umro u Novom Sadu. Po završetku nemačke osnovne škole u svom rodnom mestu, dalje školovanje nastavlja u Otočcu, Petrinji i Beču („Pedagogikum), a zatim radi kao učitelj u Okučanima, Rakovici, Otočcu, Karlobagu i Novoj Gradiški. Zbog narodnog prosvećivanja Srba pravoslavaca dolazi u sukob sa Austrougarskom, te napušta svoju učiteljsku službu u Lici i odlazi u Hercegovinu gde se pridružuje Mići Ljubibratiću u Nevesinjskoj buni (1875). Nakon toga, prelazi u Crnu Goru u službu kod knjaza Nikole, prvo u Srbinu u Boki Kotorskoj, a zatim na Cetinje, gde je otvorio realku – prvu srednju školu u Crnoj Gori. Posle bokeljsko-hercegovačkog ustanka (1882) dolazi u Srbiju i radi kao nastavnik u Velikom Gradištu, Kragujevcu, Leskovcu i Paraćinu, da bi zatim prešao u Beograd kao profesor Prve beogradske gimnazije, Ženske učiteljske škole i Beogradske bogoslovije. Bio je narodni poslanik u skupštini Kraljevine Srbije, ali je pao u nemilost kod kralja Aleksandra Obrenovića, jer se protivio njegovom venčanju sa Dragom Mašin, zbog čega je čak robijao u Svilajncu; obavljao je dužnost školskog nadzornika u Nišu, direktora gimnazije u Ćupriji, a sarađivao je i u dva lista: „Zastava“ i „Graničar“ (pored u „Glasu Crnogorca“ dok je bio na Cetinju). Dva puta je odlikovan Ordenom Svetog Save, a smatra se, uz Svetomira Nikolajevića (sa kojim je došao u sukob), osnivačem „Društva Svetog Save“. Sahranjen je u Beogradu, na Novom Groblju.