Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Karakter, Samuil Smajls

Prvo srpsko izdanje čuvene knjige britanskog reformatora, kritičara laissez-faire politike Samuila Smajlsa.

Beograd 1889. Tvrd povez, ćirilica, 281 strana.
Napomena : u knjizi tragovi grafitne olovke.

Iz predgovora:
Smatram za veliku sreću, što mogu doprineti, i u tako maloj meri kao što je izdavačeva, izlasku prevoda Smajlsove knjige o Karakteru pred srpski svet. Kao zemljak pisca mogu posvedočiti, da se dela njegova, a ovo naročito, visoko cene svuda gde se engleski jezik čuje, pa se nadam: da će ono naići na istu ljubav i kod srpskih roditelja i kod srpske omladine — i muške i ženske. Jer, ne leži li i dobra i zla, i jaka i slaba, klica karaktera još na samom materinom krilu? i ne razvija li se ona, posle, domaćim vaspitanjem i primerom? Kome nije poznato, kako je lako saviti mlado drvo, a kako teško u gori grm?
Omladini, dakle, kojoj život treba da izgleda kao i bezgraničan u mogućnosti za dobro, tome mladom kolenu srpskom, ja želim da ova knjiga bude vodilja i potpora na svetlu joj putu, a sve, kako bi joj se i glas Božiji i glas njenoga naroda mogao odazvati sa: dobro je: dobro!
Beograd 1889.
Francis X. Makenzi



Knjiga, tajna čije vrednosti ne leži samo u uspehu pera jednog od najboljih pisaca moderne Engleske, nego i u dragocenoj zbirci klasičnih slika i primera, pozajmljenih iz istorije karaktera celoga sveta i čoveštva — ta se knjiga — Bogu hvala — evo javlja i na našem maternjem jeziku!
Dobrodošla i moralno najnaprednijem dobu, svake zemlje i svakog naroda, ova je knjiga, smemo da kažemo, prava potreba za današnje vreme i koleno srpsko. Jer, ako je istina, a cela je istina, da su slobodu i državu našu iz mrtvih dozvali, ne ljubimci sile i gospostva, već junaci i mučenici — ti karakteri — sirotinje raje; i, ako je istina — a očevidna je — da ideal veličine koji srpsko pleme, i u najsrećnijem slučaju, i u najdaljoj budućnosti, ostvariti može, nije ideal materijalne, brojne, ili prostorne, nego moralne, duševne, kulturne veličine, onda je prvi uslov za takav uspeh: škola karaktera! Pogrešno se misli, ako se misli, da Srbiju druge rane tište; ili da njenom biću i razviću druge opasnosti groze. Ne. Dokle majka Priroda ove zemlje iz nedara svojih pruža milijune, a u utrobi svojoj krije milijarde, prava potreba za ovaj narod i državu biće samo: ljudi, ljudi i ljudi! Kakvi ljudi? — smemo da kažemo — odgovoreno je u knjizi, kojoj je Samuilo Smajls dao visoko i dostojno ime:
Što se prevoda kao takvog tiče, ostavljamo kritici da o njemu svoj sud izreče. Mi imamo samo neka objašnjenja da napred ponudimo, a na ime: da smo se trudili, ali ne toliko da „prevedemo”, koliko da posrbimo Samuila Smajlsa. U tome cilju, i pored slobodne upotrebe poznatih prevodničkih prava, prilagođavali smo i samo izdanje domašaju srpskog čitaoca; jer je engleski oriđinal udešavan isključno za domaću potrebu, i obuhvatio je priličan broj čisto provincijalnih, ili i lokalnih, slika i prilika — koje, naravno, ne mogu imati interesa za spoljni i daleki svet, kao što smo mi. Uz ovaj prevod smatramo još za dužnost, da sa priznanjem konstatujemo: da materijalna zasluga za prenašanje ove blagorodne biljke iz bogatoga vrta britanske literature na široko, no još slabo obrađeno, polje srpske knjige i nauke, pripada prvo: Opštini Beogradskoj, koja nam je u organu svome („Beogradskim Opštinskim Novinama”) ukazivala trogodišnje gostoprimstvo; a za tim, našem čestitom sugrađaninu i bratu Englezu, g. Francisu X. Makenziju, koji je uzeo na sebe sve troškove oko zasebnog izdanja ovoga dela u vrlo lep broj pečatanih komada.
Beograd,
Na Novu Godinu
Prevodnik
1889.