Cena: |
Želi ovaj predmet: | 4 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Ostalo (pre slanja)
Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: pravo
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Jovan Avakumovic
unutra dobro ocuvano spoplja se vidi na slici, ima pecat koji je precrtan, isto se vidi na slici
1887.
Јован Ђ. Авакумовић (Београд, 1/13. јануар 1841 — Рогашка Слатина, 3. август 1928) је био правник, политичар, председник владе Србије.
Рођен као потомак угледне трговачке породице Бабадудић, завршио је права у Београду, а затим студирао правне и државне науке (1862—1868) у Немачкој, Француској и Швајцарској. Члан је Либералне странке.
Године 1873. именоваван је првим секретаром Касационог суда, затим је од 1875) прво био управник града Београда, а потом начелник полицијског одељења Министарства унутрашњих дела у либералској влади Стевче Михаиловића до 1880. године. Те године накратко постаје министар правде у кабинету Јована Ристића, али већ октобра исте године влада пада и замењује је напредњачка под Миланом Пироћанцем. У следећем периоду (1881—1887. година) је судија Касационог суда. Накратко је министар правде 1887. године у коалиционој либералско-радикалској влади, али испада из ње крајем године када радикали сами формирају кабинет. Будући да је неприкосновени шеф либерала Ристић намесник у периоду 1889—1892. године и да је замрзао статус у либералној странци, то је Авакумовић постао оперативни шеф странке и предводник опозиције. Либерали тада покушавају да владајуће радикале туку на радикалски начин – јаком демагогијом.
Када намесништво обара радикалску владу, Авакумовић 9. августа 1892. године постаје председник владе и министар иностраних дела. У влади доминира млађе крило либерала. Све акције владе усмерене су на парламентарне изборе заказане за 25. фебруар 1893. године. После жестоке борбе, у којој је влада користила сумњиве методе, резултат је нерешен, а политичку кризу разрешава млади Александар Обреновић, који преузима краљевске прерогативе, отпушта Авакумовићеву владу и мандат даје радикалима. Било је то 1. априла 1893. године. Радикална већина у скупштини је организовала политичко суђење Авакумовићу и неким члановима његове владе, али је их је краљ амнестирао пре пресуде.
Други пут је Авакумовић постао председник владе одмах по убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 29. маја 1903. године. Под овом владом је извршен избор Петра Карађорђевића за српског краља и враћен на снагу устав из 1888. године.
Током Првог светског рата, 1915. године, аустроугарске окупационе снаге су га заробиле и интернирале у логор Цеглед у Мађарској, а затим у Хицинг у Аустрији, у коме је дочекао крај рата. По повратку из заробљеништва повлачи се из политике.
Авакумовић је био један од напознатијих и најбољих адвоката у Београду, посебно из области кривичног права. Написао је већи број стручних радова, а његова најважнија дела су Теорија казненог права (1887-1891), као и Нужна одбрана, Важност кривичног закона, Француска и енглеска порота, Промена валуте и противправни послови. Авакумовић је постао редовни члан Српске краљевске академије 1893. године.
Преминуо је у Рогашкој Слатини у данашњој Словенији 3. августа 1928. и сахрањен је у Београду.
Био је сестрић генерала и краљевског намесника Јована Белимарковића.