ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Jovan Popović, HADžIJA VEČNOSTI. PESME – GROTESKNA KNjIGA TRAŽENjA, Beograd, 1925.

Originalni meki kartonski povez.
Dobra očuvanost korice i listova, povez malo popustio.
Jezik srpski, ćirilica, 47 str.
Štampa: „Zadruga štamparskih radnika Rodoljub“ Beograd.
Veoma retko.

Pored stilskih elemenata neoromantizma i ekspresionizma, prva knjiga pesama Jovana Popovića `Hadžija večnosti` nosi sasvim jasno najizraženije odlike nadrealizma kao stilske formacije.

Pesnik u svom odnosu prema stvarnosti polazi od neprihvatanja i prezira društvenih konvencija. On raskida s mnogim tradicionalnim vrednostima, na nivou društvenih događanja i malograđanskog morala i licemerja, ali i na nivou umetničkih postupaka. Poriče logično i racionalno i okreće se čovekovom nesvesnom delu bića, kao novom postupku analize toka svesti i čovekovog odnosa prema stvarnosti.

Realni materijalni svet poznat nam je preko promišljanja, asocijacija, stanja duha lirskog subjekta. Pesnik destruktuira poznatu sliku sveta i briše granice sna i jave i ne prihvata logičko rasuđivanje. On napušta estetske i etičke norme, okreće se halucinantnim stanjima, vizijama, do onih kosmičkih. Popović izjednačava stvarno i nestvarno, viđeno i željeno, često kroz izraženo, kroz kontraste, ili iznošenje stanja i vizija, naročito na nivou pesničkog doživljaja, koji se ne mogu baš uvek do kraja analizirati i razumeti, jer ostaju na nivou iracionalnog.

Pesnik afirmiše potisnute emocije i opšte neprihvaćene i neafirmisane stavove, kroz pokušaj da se prenese sam mehanizam toka svesti kao autonomnog psihičkog procesa. Svojom poezijom pokušao je da pokaže postojanje nadstvarnosti (`Nadživot`) i da uvede nove motive i teme, obilato koristeći i svoj zavičajni areal, kao i svoju lektiru.

Na nivou forme Popović eksperimentiše, u želji da izrazi nejedinstvo, rascepkanost i razdvojenost stvarnosti i čovekove svesti o njoj, kao svesti o sebi i drugima. Popović napušta pravopisna pravila, oslobađa se konvencija na tom planu, eksperimentiše i proučava slobodni stih i kombinuje poetski izraz u stihu i u prozi.