ISBN: Ostalo
Tematika: Književnost
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

FRIDRIH HELDERLIN
.........................HLEB I VINO
.........................IZABRANE PESME

SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA
BEOGRAD
1 9 9 3

FRIDRIH HELDERLIN (1770-1843)
genijalni nemački pesnik. Godine 1790-1791 živi za/Jedno sa vršnjakom i dalekim rođakom,
filozofom /H e g e l o m/ i s` nešto mlađim, pesnikom /Š e l i n g o m/, u augustinskoj sobi
tibingenskog Seminara `u opštoj zajednici`. Хелдерлинова јединствена људска и песничка
судбина трагична је и потресна. Vrhunac stvaralaštva dostiže sa trideset pet godina i povlači se u odricanje... Umire u Tibingenu 35 godina posle po/Mračenja uma, /i z o l o v a n!/ od sveta i života...

..............Михајло Грушић

Među pesnicima Helderlin danas stoji u prvom redu.

Zašto?

Savršena je i /d i v n a/ lepota njegovih pesama, a kroz njegovo delo i njegovo biće
/o b j a v lj u j e/ se sama esencija pesništva !!!

HLEB I VINO

Hajneu

I

Uokrug počiva grad. Stišava se osvetljena ulica
i zubljama ukrašena šumno proHuje kola.
Radosti dnevnih siti idu na počinak ljudi,
a razborita glava odmerava dobit i štetu
zadovoljno kod kuće; bez grožđa stoji i cveća
i tvorevina ruku, počiva radeni trg.
Al zvuče st/Rune negde daleko u vrtovima; možda
neko za/Ljubljen svira tamo, il Usamljenik
na daleke se prijatelje seća, i mladosti; a česme
u stalnom svežem toku žubore uz mirisnu leju.
Mirno od/Jekne zvona zvuk su/Mračnim vazduhom,
a noćobdija prati časove, uz/Vikne broj.
Evo i povetarca, po/Kreće vršike gaja,
gle, i zemlje naše lik senoviti, mesec
po/Tajno stiže sad; sanjarska stiže noć,
puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna, blista
zadivljujuća tamo, tuđinka među ljudima,
tužna i krasna gore nad brdskim visovima....

.............................................

G R O B LJ E

Pre/Tiho mesto, zeleno od trave,
gde leže muž i žena i gde krstovi stoje,
kud ispraćaju prijatelje moje,
gde prozorska se svetla sjaje.

Kad te u podne neba svetiljka obaSJAva,
kada proleće često onde nađe stan,
kad oblak duhovni, siv, vLažan, proHITAva
i zaJedno s lepotom proMiče blago dan!

Kako je tiho kraj sive ograde duge,
nad kojom drvo teško od roda je nadneseno;
plodovi crni, rosni, lišće pre/Puno tuge,
ali veoma lepo voće je zbijeno.

Onde u crkvi tišine tamne ima
i oltar je u ovoj noći mali,
još su unutra neke lepe stvari,
a leti cvRčci glase se poljima.

Kad onde neko sluša paroha, dok veran
krug prijatelja uNaokolo stoji,
uz pokojnika, kakav tu sopstven život poStoji
i koji duh, dok svak je neOmetano smeran.

..................................................

ЗА МНОМ СУ ВЕЋ ЛЕПОТЕ...

За мном су већ лепоте овог света,
весеље младо мину још пре толико лета!
Април и мај и јул давно се скрише;
шта сам сад? - ништа; не живи ми се више!


V r s a n prevod sa nemačkog/
..............BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ i IVAN V. LALIĆ

Predgovor:
PJER BERTO

Napomene:
MIRKO KRIVOKAPIĆ

НЕКОРИШЋЕНО

..........sк/59
........../2