ISBN: Ostalo
Tematika: Književnost
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

T.S. ELIOT

PESME

SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA
BEOGRAD
1 9 9 8

Књига из легендарног плавго Кола СКЗ !!!

P E S M E

Prufrok i druga zapažanja (1917),
Pesme (1928),
Pusta zemlja (1922),
Šuplji ljudi (1925),
Čista sreda (1930),
Pesme iz kolekcije `Arijel`...

............................................................

Predgovor:
SIRIL KONOLI

Pogovor:
JOVAN HRISTIĆ

P r e v o d i l i:

Ivan V.Lalić,
Raša Livada,
David Albahari,
Svetozar Brkić,
Jovan Hristić,
Novica Petrović,
Isidora Sekulić

.............................................................

BERT NORTON

IV

Dan su saHranili vreme i zVuk zvona,
Crni obLak nosi sunce s neboSklona.
Da l` će nam se sunce obratiti, lozice paViti
Dole sVratiti, k nama saViti; vreže i vitice
Čvrsto sViti se?
Studeni zar neće
Prsti tise saviti se
Dole k nama? Kad krilo voDomara
Svetlošću svetlosti odVrati,
i smiri se svetlost miruje
U mirnoj tački sveta što se oKreće.
.
.
.

РАПСОДИЈА ЈЕДНЕ ВЕТРОВИТЕ НОЋИ

Дванаест часова.
Дуж просторa` улица
Садржаних у некој лунарној синТези,
Шапћући лунарне инкантације
Растварају се спратови памћења
И све његове јасне релације,
Вишезначности и тачности,
Свака улична лампа коју пређем
Ко судбоносни бубањ бубња умом
И кроз просторе таме
Поноћ сећањем тресе
Ко лудак што тресе мртвим геранијумом.

Пола два,
Улична лампа је проМунђала,
Улична лампа је заГунђала,
Улична лампа рече: `Гледај ту жену
Што оклева ка теби у светлости врата
Отворених за њом као да се кезе.
Видиш да је поРуб сукње њене
ИсКидан и умрљан песком,
И видиш да се угао њеног ока
Уврће попут чиоде искривљене.`

Памћење избацује суво у висину
Гомилу уврнутих ствари,
Уврнуту грану на обали
Глатко оглодану, и углачану
Као да је свет одао
Тајну свога костура,
крутог и белог.
Сломљену оПругу у фабричком дворишту,
Рђу што приања уз облик ког напусти снага,
Жилава и свијена и спремна да сегне.

Пола четири,
Лампа је проМунђала
Лампа је заГунђала у таму.
Лампа је зујала:
`Гледај луну.
La lune ne garde aucune rancune,
Намигује малаксалим оком,
Осмехује се у углове.
Она глади косу траве.

Лампа рече:
`Четири часа,
Ево броја на вратима
Памћење!
Имаш кључ,
Мала лампа шири /п р с т е н/ по степенику.
Попни се,
Кревет је намештен, четкица за зубе је о зиду,
Стави ципеле око врата, спавај, спреМај се за живот.`

Нож, последње увртање криво.
.
.
.

Књига из легендарног плавог Кола СКЗ !!!

Ћирилица
Тврде корице
Шивен повез
221 страница

НЕКОРИШЋЕНО