Godina izdanja: 2010
ISBN: 9958-630-47-8
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Buybook 2010 332 strane

odlična očuvanost

zpk

Ovde je važno naglasiti da Prokofjev piše iz perspektive antropozofije Rudolfa Štajnera. Pojmove kao što su Lucifer, Ahriman, Sorat, Hrist u eteričkom obliku i „Kamen temeljac dobra“ treba zato razumeti kao deo antropozofskog ezoterijskog sistema, a ne kao naučno potvrđene činjenice.

1. Rezime

Osnovno pitanje knjige je:

Kako čovek može da prepozna delovanje zla, razume njegove duhovne uzroke i aktivno doprinese njegovom prevazilaženju?

Za Prokofjeva, zlo nije samo moralni prestup pojedinca. Ono predstavlja duhovnu silu koja deluje unutar ljudske evolucije. Prvi korak u njegovom prevazilaženju zato nije bekstvo od zla niti njegovo jednostavno osuđivanje, već sticanje znanja o njegovom delovanju. Samo razumevanje sila zla već predstavlja početak njihovog prevazilaženja.

U toj perspektivi posebno su važna dva oblika iskušenja:

lucifersko — povezano sa odvajanjem čoveka od zemaljske stvarnosti, preteranim uzdizanjem ega, iluzijom i jednostranom duhovnošću;

ahrimansko — povezano sa materijalizmom, hladnim intelektualizmom, mehanizacijom i svođenjem čoveka na materijalno biće.

Prokofjev naglašava da čovek ne treba da izabere jednu stranu protiv druge, već da razvije slobodu i ravnotežu.

U njegovoj interpretaciji Hrist predstavlja središnju silu koja omogućava čoveku da pronađe ravnotežu između tih suprotnih tendencija.

Posebno mesto ima Kamen temeljac dobra koji je Rudolf Štajner povezao sa Božićnom konferencijom Antropozofskog društva. Prokofjev ga tumači kao duhovni temelj rada na prevazilaženju zla. Prema opisu knjige, Kamen temeljac je povezan sa svetlošću, imaginativnim oblikom i supstancom ljubavi, a cilj je da postane živa osnova u srcu i duši čoveka.

2. Detaljniji pregled po delovima

Knjiga je organizovana u tri glavna dela, a njen sadržaj je širi od samog eseja o zlu. Drugi i treći deo dalje razvijaju teme Hristovog pojavljivanja u eteričkom svetu i Kamena temeljca. SSteiner Books
I deo — Susret sa zlom i njegovo prevazilaženje kroz duhovnu nauku

Ovo je centralni deo knjige.

Prokofjev polazi od činjenice da je čovek savremenog doba stalno suočen sa različitim oblicima zla. Međutim, zlo ne treba razumeti samo kao nešto što se nalazi „izvan“ čoveka.

Ono može delovati kroz:

ljudske misli;

emocije;

društvene strukture;

ideologije;

materijalizam;

duhovnu obmanu;

zloupotrebu slobode;

kolektivne istorijske procese.

Zato je prvi zadatak razvijanje duhovnog razlikovanja.

Čovek mora da nauči da razlikuje različite sile koje deluju na njega, umesto da sve što je neprijatno jednostavno nazove „zlom“.
Znanje kao početak prevazilaženja

Jedna od osnovnih ideja knjige jeste:

neznanje čini čoveka podložnim uticaju; spoznaja omogućava slobodu.

Zato „duhovna nauka“ u antropozofskom smislu treba da razvije sposobnost čoveka da prepoznaje duhovne procese koji stoje iza vidljive stvarnosti.

3. Lucifer i Ahriman

Jedan od ključnih antropozofskih motiva u knjizi jeste polarnost Lucifera i Ahrimana.
Lucifer

Luciferski uticaj čoveka može voditi ka:

preteranom individualizmu;

iluziji;

bekstvu od zemaljske stvarnosti;

intelektualnom ili duhovnom ponosu;

želji za jednostranim uzdizanjem;

odvajanju od stvarnosti.

Problem nije u samoj duhovnosti, već u njenom jednostranom razvoju.

Čovek može želeti da postane „duhovan“ tako što će prezreti materijalni svet, telo i praktični život.

Ahriman

Ahrimanski uticaj predstavlja suprotan pol.

Povezuje se sa:

materijalizmom;

racionalizmom;

hladnim intelektualizmom;

mehanizacijom;

automatizacijom;

svođenjem čoveka na materijalni sistem;

gubitkom duhovne dimenzije.

Čovek tada više ne vidi sebe kao slobodno duhovno biće, već kao proizvod prirodnih i društvenih mehanizama.

Suština

Za Prokofjeva problem nije samo:

„Da li je čovek previše materijalan ili previše duhovan?“

Veći problem je jednostranost.

Čovek treba da razvije slobodu koja može da stoji između suprotnih sila.

4. Kamen temeljac dobra

Ovaj motiv zauzima centralno mesto.

Rudolf Štajner je u okviru Božićne konferencije 1923/24. dao „Kamen temeljac meditacije“, koji Prokofjev tumači kao jedan od ključnih duhovnih temelja antropozofskog rada.

Kamen temeljac je prema opisu knjige povezan sa:

svetlošću + imaginativnim oblikom + ljubavlju.

Njegova funkcija nije samo da predstavlja određenu ideju.

Treba da postane unutrašnja duhovna stvarnost koja se razvija u srcu i duši čoveka.

Drugim rečima:

duhovno znanje → unutrašnji rad → ljubav → moralna snaga → prevazilaženje zla.

5. II deo — Misterije pastira i kraljeva

Drugi deo knjige nosi naslov „Misterije pastira i kraljeva u svetlosti antropozofije“. SSteiner Books

Prokofjev ovde povezuje dve grupe koje se pojavljuju u priči o Hristovom rođenju:

pastire;

kraljeve/mudrace.

Oni predstavljaju dve različite duhovne struje koje se susreću u Hristovom događaju.

Pastiri su povezani sa neposrednijom, intuitivnom i srčanom vrstom religioznog iskustva.

Kraljevi su povezani sa mudrošću, znanjem i kosmičkim posmatranjem.

Njihovo susretanje simbolički predstavlja sjedinjavanje različitih puteva ka duhovnom znanju.

6. III deo — Put ka duhovnom iskustvu Hrista

Treći deo dodatno razvija ideju Hristovog pojavljivanja u eteričkom obliku.

U antropozofiji se smatra da Hristovo delovanje nije završeno istorijskim događajem na Golgoti, već da se nastavlja u duhovnom životu Zemlje.

Prokofjev zato govori o mogućnosti svesnog iskustva Hrista u eteričkom području Zemlje. To je direktno povezano sa njegovim tumačenjem Kamena temeljca dobra.

Ovde je ključna ideja da savremeni čovek ne treba samo da prihvati religijsku predstavu o Hristu, već da razvija unutrašnju sposobnost duhovnog iskustva.

7. Hrist kao središte između suprotnih sila

Jedna od najvažnijih struktura knjige može se prikazati ovako:

Lucifer — čovek — Hrist — čovek — Ahriman

odnosno:

duhovna jednostranost ↔ ravnoteža i sloboda ↔ materijalistička jednostranost

Hrist se ovde ne pojavljuje samo kao istorijska ličnost.

U Prokofjevljevoj antropozofiji, Hrist predstavlja centralnu duhovnu silu koja omogućava čoveku da prevaziđe polarizaciju.

Čovek ne treba da uništi jednu stranu, već da postane slobodan u odnosu prema obe.

8. Kako se zlo prevazilazi?

Prokofjevljev odgovor može se sažeti kroz nekoliko koraka:

Spoznati zlo.

Razlikovati njegove različite oblike.

Prepoznati njegovo delovanje u sebi i društvu.

Ne podleći strahu i mržnji.

Razvijati unutrašnju slobodu.

Razvijati moralnu imaginaciju.

Povezati znanje sa ljubavlju.

Negovati duhovni odnos prema Hristu.

Učiniti Kamen temeljac dobra živim unutrašnjim temeljem.

Dakle, prevazilaženje zla nije prvenstveno spoljašnja borba protiv „neprijatelja“.

To je pre svega unutrašnji proces preobražaja čoveka.

9. Najvažnije filozofske/duhovne suprotnosti — u jednom redu

Lucifer ↔ Ahriman — duh ↔ materija — iluzija ↔ materijalizam — duhovni ponos ↔ hladni intelektualizam — bekstvo od sveta ↔ svođenje čoveka na svet — jednostranost ↔ ravnoteža — neznanje ↔ spoznaja — nesloboda ↔ sloboda — strah ↔ ljubav — spoljašnje znanje ↔ unutrašnje iskustvo — razaranje ↔ stvaranje — zlo ↔ dobro — egoizam ↔ moralna ljubav — prošli oblik religije ↔ buduće duhovno hrišćanstvo.

10. Ključne reči

zlo

dobro

antropozofija

duhovna nauka

Rudolf Štajner

Sergej Prokofjev

Hrist

ezoterijsko hrišćanstvo

Lucifer

Ahriman

Sorat

duhovni svet

duhovna evolucija

ljudska evolucija

sloboda

moralnost

ljubav

spoznaja

znanje

neznanje

iskušenje

iskupljenje

preobražaj

Kamen temeljac dobra

Kamen temeljac meditacije

Božićna konferencija

Hrist u eteričkom obliku

eteričko telo

eterički Hrist

Golgota

vaskrsenje

Duhovi

Pentekost

duhovno iskustvo

imaginacija

moralna imaginacija

unutrašnji razvoj

inicijacija

slobodna volja

materijalizam

racionalizam

intelektualizam

duhovni ponos

iluzija

ravnoteža

polaritet

kosmičke sile

duhovne sile

antropozofska hristologija

misterije

pastiri

kraljevi

mudrost

svetlost

ljubav

duhovna zajednica


Za Sergeja Prokofjeva, zlo se ne prevazilazi njegovim jednostavnim potiskivanjem ili uništenjem, već slobodnim i svesnim upoznavanjem njegovih duhovnih sila, razvijanjem unutrašnje ravnoteže između luciferskih i ahrimanskih uticaja i izgradnjom „Kamena temeljca dobra“ kroz svetlost, duhovnu spoznaju i ljubav, u odnosu prema Hristu.