Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-89901-49-8
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Buber, Martin, 1878-1965 = Buber, Martin, 1878-1965
Naslov Ekstatičke ispovesti : antologija mističkih tekstova / Martin Buber ; [preveo sa nemačkog Radovan Popović]
Jedinstveni naslov Ekstatische Konfessionen. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2019
Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K, 2019 (Sopot : Slava)
Fizički opis 161 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Popović, Radovan, prevodilac, 1975- (prevodilac)
Popović, Radovan, prevodilac, 1975- (prevodilac)
Zbirka Alef / Gradac K ; ǂknj. ǂ106
(GK; broš.)
Napomene Prevod dela: Ekstatische Konfessionen / Martin Buber
Tiraž 300
Bibliografija: str. 156-161.
Predmetne odrednice Misticizam
Ekstaza

Ekstatische Konfessionen (Ekstatičke ispovesti) Martina Bubera jeste antologija mističkih tekstova koju je Buber prvi put objavio 1909. godine. U njoj je sabrao ispovesti, vizije, autobiografske zapise i svedočanstva mistika iz različitih religijskih i kulturnih tradicija, nastojeći da pokaže zajedničke obrasce ekstatičkog religijskog iskustva bez obzira na istorijski period ili veroispovest.
Knjiga obuhvata veoma širok raspon izvora: indijsku religijsku tradiciju, islamski sufizam, neoplatonizam, gnosticizam i rano hrišćanstvo, srednjovekovno hrišćansko monaštvo, nemačku, nizozemsku, italijansku, špansku i francusku mistiku, kao i hasidske i druge jevrejske tekstove. Među zastupljenim ličnostima nalaze se Plotin, Rabija, Bajezid Bestami, Husein al-Haladž, Faridudin Atar, Dželaludin Rumi, Hildegarda iz Bingena, Mehtilda iz Magdeburga, Gertruda iz Helfte, Hajnrih Zojze, Brigita Švedska, Julijana iz Norviča, Tereza Avilska, Jakob Beme i Ana Katarina Emerih.
Bubera prvenstveno zanima neposredno iskustvo susreta sa božanskim – trenuci zanosa, gubitka granice između subjekta i sveta, religijske ekstaze, vizije i unutrašnje preobraženosti. Zato tekstove ne raspoređuje kao strogo istorijsko-teološki pregled, već kao svojevrsnu fenomenologiju mističkog iskustva. Zajedničko različitim tradicijama nalazi u težnji ka prevazilaženju svakodnevnog „ja“ i dostizanju neposrednog odnosa sa apsolutnim.
Ekstatische Konfessionen pripada Buberovoj ranoj fazi, kada je bio snažno zaokupljen misticizmom i idejom ekstatičkog jedinstva. Kasnije će se udaljiti od shvatanja da je vrhunac religijskog iskustva rastapanje pojedinca u apsolutu i razviti filozofiju dijaloga, najpotpunije izraženu u knjizi Ja i Ti, u kojoj je naglasak na odnosu između dva bića, a ne na nestajanju individualnosti.
Knjiga je značajna i kao dokument evropskog interesovanja za komparativnu mistiku početkom 20. veka. Buber nije želeo samo da pruži zbirku istorijskih dokumenata, već da čitaocu omogući neposredan dodir sa jezikom mistika: njihovim slikama, paradoksima, strahom, ljubavlju, zanosom i iskustvom prisustva Boga. Zbog toga delo istovremeno funkcioniše kao antologija, filozofska knjiga i književno upečatljiv izbor iz istorije religijske mistike.

Sadržaj
Predgovor 7
Zanos i ispovest 12
INDIJA: Iz razgovora kneza Dara Šekoa sa podvižnikom Baba Lálom 21; Iz života Ramakrišne 22
MISTICI ISLAMA: SUFIJI I NJIHOVI SLEDBENICI: Rabija 26; Bajezid Bestam 27; Husein al Halač 29; Farid-ed-din Atar 31; Dželaled din Rumi 36; Iz pripovedanja Tevekul-bega, učenika Mola-šaha o njegovom mističkom šegrtovanju 37
NEOPLATONIČARI: Plotin 40
GNOZA I RANOHRIŠĆANSKA JERES: Valentin 43; Reči Montana i montanista 43
GRČKO MONAŠTVO: Simeon Novi Bogoslov 44
DVANAESTI VEK U NEMAČKOJ: Hildegard iz Bingena 50; Alpe iz Kidoa 52
FRANJEVCI: Egidije iz Asizija 55
TRINAESTI VEK U NEMAČKOJ: Mehtilda iz Magdeburga 57; Mehtilda iz Hakeborna 66; Gertruda iz Helfte 68
ČETRNAESTI VEK U NEMAČKOJ: Hajnrih Zojze 71; Kristina Ebner 75; Margareta Ebner 77; Adelajd Langman 78
IZ KNJIGA NEMAČKIH SESTARA: Iz manastira Adelhauzena u Frajburgu 81; Iz manastira Tesa kod Vintertura 85; Pesma o čistoti 93
ČETRNAESTI VEK NA SEVERU: Brigita iz Švedske 95; Džulijana iz Norviča 97
NIZOZEMSKA MISTIKA: Gerlah Peters 100
ITALIJANKE: Anđela iz Folinja 102; Katarina iz Sijene 108; Katarina iz Đenove 109; Marija Madalena de Paci 111
ŠPANJOLKE: Tereza od Isusa 114; Ana Garsijas (Ana a San Bartolomeo) 119
SEDAMNAESTI VEK U FRANCUSKOJ: Armel Nikola 120; Antoanet Burinjon 122; Žan-Mari Buvije de la Mot Gijon 123; Odlomak jednog iskaza vode Kamisarda, Eli-Marion 125
ŠESNAESTI I SEDAMNAESTI VEK U NEMAČKOJ I NIZOZEMSKIM ZEMLJAMA: Jakob Beme 128; Jedan plemeniti dečak 128; Hans Engelbreht 129; Ana Feter 131; Heme Hajen 137
OSAMNAESTI VEK: Ana Katarina Emerih 142
PRILOG: Iz Mahabharate 146; Reči Lao-Cea i njegovih učenika 147; Hasidi 149; Iz spisa Makarija Egipatskog 151; Iz spisa pripisanih Dionisiju Areopagitu 152; Iz rasprave „Sestra Katraj“ 152
Bibliografske beleške 156


Martin Buber (1878–1965) bio je jevrejski filozof, religijski mislilac, teolog, prevodilac i jedan od najznačajnijih predstavnika filozofije dijaloga u 20. veku. Rođen je 8. februara 1878. u Beču, a detinjstvo je velikim delom proveo u Lavovu kod dede Solomona Bubera, uglednog proučavaoca jevrejske tradicije. Studirao je filozofiju, istoriju umetnosti, germanistiku i filologiju u Beču, Lajpcigu, Cirihu i Berlinu. U mladosti se priključio cionističkom pokretu, ali je ubrzo razvio sopstveno shvatanje kulturnog i duhovnog cionizma, koje je naglašavalo obnovu jevrejske kulture i etičku odgovornost više nego politički nacionalizam. Posebno se interesovao za hasidizam, jevrejski mistički pokret nastao u istočnoj Evropi u 18. veku. Sakupljao je, priređivao i interpretirao hasidske priče i legende, nastojeći da kroz njih prikaže neposredan odnos čoveka prema Bogu, svetu i drugom čoveku. Njegove knjige o hasidizmu imale su veliki uticaj na evropsko razumevanje jevrejske mistike, iako su kasniji istoričari religije povremeno kritikovali njegovu interpretaciju kao suviše filozofsku i idealizovanu. Najpoznatije Buberovo delo jeste Ja i Ti (Ich und Du, 1923), u kojem je razvio svoju filozofiju dijaloga. Po Buberu, čovek ostvaruje svoju punu ljudskost kroz dve osnovne vrste odnosa: „Ja–Ono“, u kojem drugoga posmatramo kao predmet, i „Ja–Ti“, u kojem drugome pristupamo kao živom i neponovljivom biću. Odnos „Ja–Ti“ za Bubera ima i religijsku dimenziju, jer se u svakom istinskom susretu sa drugim čovekom nazire odnos prema večnom „Ti“, odnosno Bogu. Ova ideja snažno je uticala na filozofiju, teologiju, psihologiju, pedagogiju i teoriju međuljudskih odnosa. Od 1924. do 1933. predavao je jevrejsku religijsku filozofiju na Univerzitetu u Frankfurtu. Nakon dolaska nacista na vlast morao je da napusti univerzitetsku službu. Godine 1938. preselio se u Jerusalim, gde je postao profesor socijalne filozofije na Hebrejskom univerzitetu. Zalagao se za miran suživot Jevreja i Arapa i podržavao ideju dvonacionalne države, zbog čega je često zauzimao kritičan stav prema dominantnim političkim pravcima cionističkog pokreta. Zajedno sa Francom Rozencvajgom započeo je novi nemački prevod hebrejske Biblije, nastojeći da sačuva ritam, sintaksu i zvučnost izvornog hebrejskog teksta. Posle Rozencvajgove smrti 1929. Buber je nastavio rad i dovršio prevod mnogo godina kasnije. Među njegovim značajnijim delima su i Dijalog, Dva načina vere, Mojsije, Put čoveka prema hasidskom učenju i brojne zbirke hasidskih priča. Martin Buber umro je 13. juna 1965. u Jerusalimu. Njegovo delo ostalo je jedno od ključnih mesta susreta jevrejske religijske misli, egzistencijalne filozofije i etike dijaloga.

MG22