ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Oblast: Okultizam
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Studentski kulturni centar, Beograd
Biblioteka Tačke oslonca
Autor: Frensis Amalija Jejts
Prevod: Miloš Tomin
Povez: broširan
Broj strana: 265
Ilustrovano.
Sadržaj priložen na slikama.
Margine stranica blago požutele, gornja ivica zadnje korice nešto intenzivnije.
Duž hrbata knjiga je savijena, pa deluje malo upredeno (ništa ozbiljno).
Uz prethodne napomene knjiga je vro dobro očuvana.

Zvanična istorija koju učimo u školi i nalazimo u većini knjiga daje nam samo delimičan pogled na stvarnost i izostavlja stvari koje se ne uklapaju u preovlađujuće shvatanje. Primer toga je engleska renesansa i njene veze sa okultizmom. Standardna istorija toga doba govori nam o podvizima ser Frensisa Drejka i ser Voltera Ralija, o blistavom dvoru Elizabete I i o tome kako je Nepobediva armada nestala pod talasima. Međutim, malo toga se čuje o Ralijevim okultnim studijama i još manje o kraljičinom strastvenom interesovanju za takva pitanja; a na okultizam doktora Džona Dija gleda se kao na kakvu nedoslednost, donekle ekscentrično zastranjenje velikog matematičara i učenjaka.

Ovakvo isuviše jednostrano i nepotpuno viđenje istorije pokušala je da ispravi naučnica Frensis Jejts u svojoj znamenitoj knjizi Hermetička filozofija i elizabetansko doba, koju je napisala sedamdesetih godina prošlog veka. Blisko povezane sa ovom su njene druge knjige Đordano Bruno i hermetička tradicija i Rozikrucijansko prosvetiteljstvo. Autorka nedvosmisleno ukazuje na prožetost renesanse uticajem okultne filozofije, otkrivajući da su praktično sve velike ličnosti renesanse bile aktivno zainteresovane za hermetizam, kabalu, magiju i neoplatoničku filozofiju. Prema gledištu Frensis Jejts, ova okultna filozofija bila je ključna pokretačka sila u renesansi, snažnija čak i od Erazmovog racionalnog humanizma.

(K-315)