Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Filozofija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Suština samospoznaje – Paramhansa Yogananda: 150 str. 1130 din.
SVAMI KRIJANANDA
SUŠTINA
SAMOSPOZNAJE
*
Mudrost Paramhansa Joganande
UVOD
Ţiveo sam sa Paramhansa Joganandom kao njegov učenik tokom
poslednje tri i po godine njegovog ţivota. Posle godinu i po dana
počeo je da me podstiče da beleţim sve što je govorio tokom
informativnih razgovora. Bili smo u njegovom ašramu u pustinji, gde
je završavao svoje komentare Bhagavad Gite.
Prvo sam se našao u poteškoćama. Nisam poznavao stenografiju i
svoj nečitak rukopis jedva da sam i sam mogao da dešifrujem.
Učitelj, koji je bio veran svom učenju, da čovek mora da se uredsredi
na svetlo, umesto na tamu, nije obraćao paţnju na takve beznačajne
nedostatke. Ohrabrivao me je i dalje, govoreći:
”Ne govorim često s nivoa gjane.”1
Najčešće je njegova priroda nalazila izraz u boţanskoj ljubavi. Moj
entuzijazam je porastao kada sam shvatio da nikada do tada nigde
nisam mogao, tako jasno i uverljivo, da pročitam o tako dubokom
učenju. Tokom sledećih godina, za vreme razgovora s monasima ili
posetiocima rekao bi mi:
”Zapiši to!”
Ponekad, dok bi objašnjavao, dodao bi:
”Nikada pre to nisam rekao.”

1 Impersonalne mudrosti.
Svojim rukopisom nisam moga da se nadam da ću moći da odrţim
korak s njim. Kako su prolazile nedelje, otkrio sam da mi je preneo
poseban blagoslov. Bio sam u stanju da čujem njegov glas i posle
izgovaranja reči, koje bi ostale u mom umu.
Toliko je bio delotvoran njegov blagoslov da sam posle u Indiji,
godinama bio u stanju da se setim reči, čak i celih rečenica, koje je
on izgovorio na hindu ili bengalskom jeziku, a koji su mi bili
nepoznati za vreme njegovog ţivota.
Čak i danas, sećanje na njegove reči i glas jasno odjekuje u mom
umu. To su reči bogate mudrošću, boţanskom ljubavlju i puninom
duhovne snage često kombinovane s prijatnim smislom za humor.
Njegove konverzacije su bile proţete pričicama koje su sadrţale
iskričave metafore i pruţale najdublji uvid u sve nivoe realnosti,
kako ljudske tako i boţanske, koje nikada nisam imao prilike da
čujem, niti takav veliki blagoslov da iskusim.
Krijananda
UVODNA NAPOMENA
Papamhansa znači ”najviši labud”. To je najviša duhovna titula u
hinduističkoj religiji, a njeni koreni potiču iz starog tradicionalnog
predanja.
Kao što se labud oseća kao kod kuće i na kopnu i u vodi, tako je i
pravi mudrac ili paramhansa blizak podjednako i području materije
kao i području Duha.
U skladu s Indijskom tradicijom, labud je takoĎe sposoban da odvoji
mleko od vode. To verovatno znači da labud u svom kljunu izlučuje
supstancu koja zgušnjava mleko, pa tako odvaja skutu od vrhnja. Bez
obzira na biološke činjenice, labud je u Indiji simbol sposobnosti
samo-realizovanog učitelja da razdvoji čvrstu supstancu istine od
nestvarne iluzije.
Hansa je na sanskritu sklop od dve reči, koje znače ”Ja sam On” ili
”Ja sam Duh”. Tako je Paramhansa onaj ko je u poloţaju da obznani
svoje jedinstvo s Duhom – vrhunski, jer on mentalno više ne mora da
afirmiše to jedinstvo, nego je to jedinstvo ostvario u svom
unutrašnjem Sopstvu.
Po učenju znalaca sanskrita ispravnije je pisati paramahansa, s
dodavanjem slova ”a” u sredini. MeĎutim preciznost poznavalaca ne
mora uvek da se poklapa sa razumevanjem nepoznavalaca.
U engleskom jeziku ”a” u sredini povećava problem izgovaranja
dotle da mora da se zastane, pa da se naglasi slovo koje u Indiji
ostaje neizgovoreno; drugim rečima prosečni amerikanac ili englez
tu reč izgovara ”paramaahansa”. U svakom slučaju ispravno je da se
izgovori paramhansa.
Zapanjacima koji jednostavno ţele da znaju s nekim stepenom
tačnosti, kako se izgovara ta, za nas teško izricana reč, poznavaoci
sanskrita preporučuju izgovaranje paramhansa.
Poglavlje 1
BESMISLENOST MATERIJALIZMA
1
”Istina jednostavno jeste. Njeno postojanje ne moţe da se izglasa.
Mora da se opaţa od strane svakog pojedinca iznutra u
nepromenljivom sopstvu.”
2
Paramhansa Jogananda je rekao: ”Materijalističke nauke koriste
snagu prirode kako bi ljudsku okolinu učinile boljom i prijatnijom, a
duhovne nauke koriste snagu uma da bi prosvetlile dušu.
Snaga uma pokazuje čoveku put ka unutrašnjoj sreći koja mu daje
imunitet pred spoljašnjim neprilikama.
Od ova dva tipa nauke, koji pruţa veće koristi? Svakako duhovna
nauka.”
3
”Kaka je korist od utrošenog vremena na stvari koje ne traju?
Budale, zamišljajući da je igra stvarna i trajna, u tuţnim momentima
plaču, ţale što srećni trenuci ne mogu da traju i tuguju što igra mora,
na kraju, da se završi. Patnja je kazna za njihovo duhovno slepilo.
Mudri gledajući na dramu ţivota kao na potpunu iluziju, traţe u sebi
večnu sreću.”
”Ţivot je opasna mašina za one koji neznaju da s njim rukuju. Pre ili
kasnije iseče ih na komade.”
4
Jedan čovek koga je Paramhansa Jogananda sreo u Njujurku poţalio
mu se: ”Nikada sebi ne mogu da oprostim što mi je za sticanje prvih
milion dolara trebalo 35 godina!”
Učitelj ga je pitao: ”Još uvek nisi zadovoljan?”
Biznismen je jadikovao: ”Daleko od toga! Moj prijatelj je ostvario
nekoliko puta više. Sada ne mogu da budem srećan ako ne zaradim
40 miliona!” To se desilo pre nekoliko godina.
Sećajući se toga Paramhansa Jogananda je zaključio:
”Pre nego što taj čovek uspeo da zaradi četrdeseti milion i da se
opusti provodeći u miru i sreći ostatak svog ţivota, doţiveo je
potpuni nervni slom. Zatim je ubrzo i umro. Takvi su plodovi
preterane svetovne ambicije.”
5
Jogananda je rekao: ”Jednom sam video crteţ na kome je bio nacrtan
pas kako vuče mala, ali dobro natovarena kola. Njegov vlasnik je bio
dovitljiv pa je izumeo metod za vučenje kola. Dugačka ruda kola se
pruţala napred psu preko glave, a na kraju rude se primamljivo
ljuljala kobasica. Isteţući se uzaludno da dohvati kobasicu, pas je
jedva i zapaţao teška kola koja je vukao za sobom.
Koliko je takvih poslovnih ljudi! Oni misle: ”Kada bih mogao da
zaradim još malo novca konačno bih bio srećan.” MeĎutim, kobasica
njihove sreće uvek izmiče njihovom dohvatu.
Pogledaj samo kakva natovarena kola brigama i problemima oni
vuku za sobom isteţući se da dohvate svoju ”kobasicu sreće”.
6
Posedovanje materijalnih bogatstava bez unutrašnjeg mira isto je kao
i umiranje od ţeĎi za vreme kupanja u jezeru. Ako materijano
siromaštvo treba izbegavati, onda se duhovnog siromaštva treba
gnušati! Jer u duhovnom siromaštvu, a ne u nedostaku materijalnog
bogatstva leţi srţ svih ljudskih patnji.”
7
”Ljudi zaboravljaju da je cena rasipnosti u sve većem trošenju ţivaca
i energije mozga, pa sledstveno tome, cena smanjenje njihovog
prirodnog ţivotnog veka. Materijalisti toliko bivaju zaposleni na
zaraĎivanju novca da ne mogu dovoljno da se opuste i uţivaju u
udobnosti nakon njegovog sticanja.
Koliko nezadovoljstva donosi moderan ţivot! Pogledajte samo ljude
oko sebe! Pitajte ih da li su srećni? Na mnogim licima ćete zapaziti
tuţne izraze. Videćete prazninu u njihovim očima.
Materijalistički ţivot mami čovečanstvo osmesima i obećanjima, ali
dosledno nikada ne propušta da na kraju slomi sva očekivanja i
obećanja.”
8
Iza ruţinog grma svakog zadovoljstva leţi skrivena zmija patnje i
bola.”
9
Obraćajući se slušaocima u Americi Paramhansa Jogananda je rekao:
”Moderan čovek unosi ponos u svoj naučni pristup realnosti.
Dozvolite mi da vam iznesem ovaj predlog; analizirajte svoj ţivot u
laboratoriji.
Amerikanci vole da eksperimentišu, zbog toga zašto ne
eksperimentišu na sebi, na svojim stavovima prema ţivotu; svojim mislima i ponašanju? Ustanovite šta je ţivot i kako ljudski ţivot
moţe da se poboljša. Otkrijte šta najviše ljudi ţele u ţivotu i koji je
najbolji način da ispune tu ţelju svog srca. PronaĎite šta je to što
najviše ţelite da izbegnete i kako u budućnosti moţete da izbegavate
tog nepoţeljnog ”gosta”.
Ako neko ţeli prave odgovore u fizici i hemiji, onda mora da
postavlja prava pitanja. Ista istina vaţi i u ţivotu. Pokušajte da
ustanovite zašto je toliko mnogo ljudi nesrećno. Shvativši zašto,
traţite najbolji način za postizanje trajne sreće.
Insistirajte na pronalaţenju praktičnih rešenja – formula koje će da
budu delotvorne i da vaţe za svakoga. Čovekov pristup ţivotu
trebalo bi da bude sama religija, kao što je fizičaru njegovo
izučavanje svemira. Sama religija bi morala da se prilagodi naučnom
pristupu ţivota. Trebalo bi da traţimo praktična rešenja osnovnih
ţivotnih problema. Duhovna načela nude najuniverzalnija praktična
rešenja koja postoje.”
10
”Dete plače za igračkom samo dok je ne dobije. Onda je baca i plače
za nečim drugim.
Ne čini li na isti način i svetovni čovek u svojoj neprestanoj potrazi
za srećom? Kada dobije neku stvar, uskoro čovek gubi interes za nju
i srlja dalje u potrezi za nečim drugim. Ništa na ovom svetu ne moţe
za dugo da ga zadovolji.”
11
”Duša nikada ne moţe da naĎe sreću u materijalnim stvarima iz
jednostavnog razloga što je prividna uteha koju one pruţaju.”
Izgubivši kontakt s boţanskim unutrašnjim blaţenstvom, čovek se
nada da zadovolji svoje potrebe za tim blaţenstvom nazoviuţivanjima čula. U dubini svog bića on je svestan tog preĎašnjeg
uzvišenog stanja u Bogu. Istinsko zadovoljstvo mu izmiče, jer ono što on traţi, dok nemirno srlja od jednog uţivanja do drugog, jeste
njegova izgubljena sreća u Bogu.
”O slepilo! Koliko dugo moraš da se ponavljaš, pateći od zasićenosti,
dosade, pre nego što potraţiš radost unutra gde jedino moţeš da je
naĎeš?”
Poglavlje 2
PRAVI SMISAO ŢIVOTA
1
”Oni koji su udubljeni u telesnu svesnost nalikuju strancu u tuĎoj
zemlji. Zemlja u kojoj smo roĎeni je Sveprisutnost. Na zemlji smo
samo prolazni gosti u kratkoj poseti.
Naţalost, većina ljude od sebe stvaraju nepoţeljne goste. Oni
insistiraju na monopol nad malim komadićem zemlje kao da je samo
njihov. Stalno misle ”moja kuća, moja ţena, moj muţ, moja deca”.
Slatke i tajanstvene materijalne zamke ih drţe u snu iluzije. Oni
zaboravljaju ko su i šta su zapravo.
Probudi se! Pre nego što tvoj san o ţivotu ne iščezne u beskraju.
Kada umre ovo telo, gde će da bude tvoja porodica, tvoja kuća, tvoj
novac? Ti nisi ovo telo. Telo je samo ”tanjir”, koji ti je dat da iz
njega moţeš da slaviš svetkovinu Duha.
Zašto da ne naučiš ovu osnovnu lekciju pre smrti? Ne vezuj se za
ograničenu ljudsku svesnost, nego misli na beskraj Duha iznutra.”
2
Kršna je rekao: ”Umakni iz Mog okeana patnje i bede!” Ţivot je s
Bogom svetkovina sreće, bez Njega je gnezdo neprilika, bola i
razočaranja.”
3
”Smisao ljudskog ţivota nisu brak, hrana i smrt. Jesti, piti i umreti, to
je ţivotinjski način Zašto da ţiviš ispod svog realnog poloţaja u
ţivotu?