Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Skrivene misterije – Osho Rajneesh 216 str. 1490 din.
OSHO



SKRIVENE MISTERIJE
Govori održani
od 1/4/1971. do 31/10/ 1971.
SADRŢAJ

5
TAJNA OBLIKA, ZVUCI I MIRISI
40
ALHEMIJSKA TAJNA MESTA SVETOG HODOĈAŠĆA
80
OKULTNA NAUKA 110
PREOBRAŢAVAJUĆA MOĆ OBOŢAVANJA IDOLA, MANTRI,
MUZIKE I PLESA
146
ASTROLOGIJA: NAUKA O KOSMIĈKOM JEDINSTVU
182
ASTROLOGIJA: VRATA KA RELIGIOZNOSTI
Poglavlje 1
TAJNA OBLIKA, ZVUKA I MIRISA
26. april 1971. Woodlands, Bombay, India
Pretpostavimo da imamo kljuĉ u svojim rukama. Mi iz
samog kljuĉa ne moţemo neposredno da razumemo njegovu
svrhu, niti je moguće zamisliti iz samog kljuĉa da se veliko
blago verovatno moţe otkriti uz njegovu pomoć. Ne postoji
skrivena indikacija u kljuĉu što se tiĉe blaga; sam kljuĉ je
zatvoren. Ĉak i ako ga slomimo ili iseĉemo u komade, moţemo
naći metal od kojeg je naĉinjen, ali ništa ne moţemo nauĉiti o
skrivenom blagu koje je kljuĉ u stanju da nam otkrije. Kad god
se takav kljuĉ ĉuva dugo vremena, on samo postaje breme u
našem ţivotu.
U ţivotu postoje mnogi takvi kljuĉevi, koji mogu da
otvore vrata blaga podjednako i danas, ali verovatno je da mi
niti znao išta o ovim riznicama, niti o tim bravama koje mogu
biti otkljuĉane. Kada ne znamo ništa o riznicama ili bravama,
onda ono što ostaje u našim rukama ne moţe ĉak ni da se
nazove kljuĉem. To moţe biti samo kljuĉ ako otvara bravu.
Ovaj isti kljuĉ je moţda ponekad otkrivao riznice u prošlosti,
ali zato što danas ništa ne moţe biti otkljuĉano, on je postao
teret. MeĊutim ĉak i tako, nekako ne osećamo da ţelimo da ga
odbacimo.
Kljuĉ je ostavio neku vrstu mirisa koji se zadrţava u
nesvesnom umu ĉoveka. Moţda je pre ĉetiri hiljade godina taj
kljuĉ otvorio neke brave i blaga su bila naĊena: sećanje o tome u nesvesnom umu ĉini da nosimo breme tog kljuĉa do
današnjeg dana. Iako mnogi mogu biti uvereni u beskorisnost
kljuĉa, mi ne moţemo da sakupimo hrabrost da ga bacimo. U
nekom nepoznatom uglu srca, još se zadrţala nada da pomoću
njega jednog dana brava moţe biti otkljuĉana.
Uzmite na primer, hramove... Ne postoji sekta na zemlji
koja nije izgradila nešto poput hrama. Nije vaţno da li se on
zove masjid ili crkva ili gurudwara. Danas nam je moguće da
nauĉimo nešto od drugih sekti, ali bilo je vreme kad nismo ĉak
ni znali o postojanju drugih sekti, tako da nije bilo naĉina da
nauĉimo od drugih. Hram nije fantastiĉna posledica mašte
nekih ekscentriĉnih ljudi, već njegovi koreni leţe negde dublje
u unutrašnjoj svesti ĉoveka.
Ĉovek je moţda ţiveo daleko u šumi, ili na planini, ili u
pećini, ili na obali reke – on je zapravo mogao da ţivi bilo gde
– ali gde god da je ţiveo gradio je nešto što liĉi na hram. Nešto
je proizašlo iz njegove svesti. Ne postoji slepa imitacija u
tome; oni nisu izgraĊeni posmatranjem drugih hramova. Tako
su svi hramovi bili razliĉitog oblika i tipa, ali oni su uvek
postojali.
Postoji velika razlika izmeĊu hrama i masjida, njihovo
ureĊenje i planiranje savim se razlikuju jedno od drugog, ali ne
postoji razlika u ĉovekovoj teţnji ili unutrašnjem podsticaju.
Ĉovek moţe biti bilo gde; ma koliko da je neupoznat i
neiskusan sa drugima, on negde u svojoj svesti nosi isto
latentno seme.
Druga stvar koja ništa ne vredi je da, iako su prošle
hiljade godina, mi nemamo rešenje u pogledu brava ili
skrivenih blaga, ali još uvek nastavljamo da nosimo neobiĉne
kljuĉeve doduše pod nastupom zadrţanog sećanja. Uprkos
svim napadima na ovo – razum pokušava to da poljulja sa svih
strana; tako-zvani moderni intelektualac to ne prihvata –
ljudsko srce ovo još ĉuva u sećanju i nastavlja da bude oĉarano njime. Stoga moramo zapamtiti da premda ĉovek danas toga
nije svestan, ipak negde u njegovoj podsvesti postoji odjek eha
koji nam govori da su neke brave nekad otvarale.
Zašto je ovo uskladišteno u podsvesti? Zato što niko od
nas nije nije nov u ovom svetu. Svi smo se stalno roĊali, i
nikad nije bilo vreme kada nismo postojali. Ono što smo
svesno znali u prošim danima, danas je nesvesno, zatrpano je
unutar nas pod hiljadama naslaga kao podsvesno. Ako smo u
danima prošlosti znali znaĉenje i dublje tajne hrama i iskusili
otvaranje nekih unutrašnjih vrata, onda duboko negde u
rupama podsvesti to pamćenje još leţi potopljeno. Intelekt
moţe potpuno poreći njegovo postojanje, ali intelekt ne moţe
dosegnuti tu dubinu gde se zadrţalo pamćenje.
Stoga uprkos svim preprkama, uprkos tome što to
izgleda besmisleno na svaki naĉin, ovo je nešto što istrajava,
što ne moţe biti uklonjeno. Ono moţe uzeti nove oblike, ali se
nastavlja. Ovo je moguće samo ako smo upozmali nešto
beskonaĉno puta u našem beskonaĉnom putovanju raĊanja i
umiranja - premda se mi moţda toga danas ne sećamo.
Nezavisno od spoljašnje upotrebe – kao sredstva i
namere – svaka od ovih stvari takoĊe ima dublje znaĉenje i
svrhu.
Univerzalni poziv za izgradnju hrama, svojstven je
samo ĉoveku. Ţivotinje prave svoja boravišta, a ptice grade
gnezda, ali one ne grade hramove. Kada razlikujemo ĉoveka od
ţivotinje, jedna istaknuta pojava je da je ĉovek ţivotinja koja
gradi hram; ni jedna druga ţivotinja ne gradi hramove.
Obezbediti neko sklonište za sebe je apsolutno prirodno, jer to
ĉini svaka ţivotinja. Ptice i ţivotinje ĉine to, ĉak i mali insekti
to ĉine, ali graditi boţanski dom je osobena karakteristika
ĉoveka.