Godina izdanja: Ostalo
Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Radža joga - Svami Vivekananda: 84 str. 770 din.
Svami Vivekananda
RADŽA JOGA
Poglavlje I
UVOD
Sve naše znanje zasnovano je na iskustvu.
Deduktivno znanje, u kome idemo od manjih prema
višim, opštim ili glavnim principima, ili od opšteg do
pojedinačnog ima iskustvo kao svoju osnovu. U
egzaktnoj nauci ljudi lako nalaze istinu jer se ona obraća
pojedinačnim iskustvima svakog ljudskog bića. Naučnik
vam ne traţi da u nešto verujete, on dolazi do sigurnih
rezultata svojim ličnim iskustvom, a kada od nas traţi da
verujemo njegovim zaključcima o kojima je razmišljao i
do kojih je došao, tada se poziva i na univerzalna
iskustva ljudskog roda. U svakoj egzaktnoj nauci postoji
osnova koja je zajednička za ceo ljudski rod, tako da
odmah moţemo sagledati istinu ili uvideti obmanu iz
otuda izvučenih zaključaka. Dakle, pitanje je: Ima li
religija kakvu osnovu ili ne? Moraću da odgovorim na to
pitanje i potvrdno i odrečno.
Za religiju se obično svuda u svetu kaţe da je
zasnovana na veri i verovanju, a u većini slučajeva sastoji
se samo od postavki različitih teorija. To je razlog što
nalazimo da je svaka religija u svaĎi sa svakom drugom
religijom. Te teorije su zasnovane na veri. Jedan čovek
kaţe da postoji veliko Biće koje sedi iznad oblaka i
upravlja celim Univerzumom i traţi od mene da mu
verujem samo na osnovu autouriteta njegove izjave. Na
isti način ja mogu imati svoje sopstvene ideje u koje
traţim da drugi veruju, a ako oni pitaju za razlog, ne mogu im dati ni jedan razlog. Zato su danas religija i
metafizička filozofija na lošem glasu. Izgleda da svaki
obrazovan čovek kaţe: ,,Oh, te religije su samo skup
teorija, bez ikakvog standarda za njihovu procenu, jer
svaki čovek propoveda svoje sopstvene omiljene teorije,,
.
Ipak osnovu za univerzalno verovanje u religiju, koja
upravlja različitim teorijama i idejama sekti u mnogim
zemljama, nalazimo odemo li do njihove baze. Tamo
nalazimo da su one takoĎe zasnovane na univerzalnim
iskustvima.
Na prvom mestu, ako analiziramo sve različite
svetske religije naći ćemo da su podeljene u dve grupe.
Religije sa knjigama i bez knjiga. Religije sa knjigama su
jače i imaju veći broj sledbenika. Religije bez knjiga
većinom su izumrle, a nekoliko novih imaju vrlo malo
sledbenika. Ipak, u svim religijama nalazimo saglasnost
mišljenja da su istine koje propovedaju rezultat iskustava
naročitih osoba. Hrišćanin traţi od nas da verujemo u
njegovu religiju, da verujemo u Hrista. Da verujemo u
njega kao inkarnaciju Boga, da verujemo u Boga, u dušu
i u bolje stanje te duše. Ako ga pitamo za razlog, on
odgovara da on u njih veruje. Ali ako odete do izvora
hrišćanstva, naći ćete da je ono zasnovano na iskustvu.
Hrist je rekao da je video Boga; učenici su rekli da su
osetili Boga i tako dalje. Slično, u budizmu je to Budino
iskustvo. On je iskusio izvesne istine, uvideo ih, došao s
njima u kontakt i propovedao ih svetu. Tako je i sa
Hindusima. U njihovim knjigama, pisci zvani Riši, ili
mudraci obznanili su izvesne istine koje su iskusili i
propovedali ih. Prema tome, jasno je da su sve religije
sveta izgraĎene na jednom univerzalnom i dijamantskom temelju sveg našeg znanja - na neposrednom iskustvu.
Svi učitelji su videli Boga, svi su videli svoju sopstvenu
dušu, svoju budućnost, videli su svoju večitost i
propovedali to što su videli. Samo postoji sledeća razlika
u tome što je većina religija, naročito u modernim
vremenima, iznosila čudnu tvrdnju to jest polagala
naročito pravo na nemogućnost tih iskustva i danas, a da
su ona samo bila moguća nekolicini ljudi koji su bili prvi
osnivači religija čija imena one nose do danas. U
sadašnjem vremenu njihova iskustva su zastarela i nisu
korisna zato što sada moramo primati religiju kao neko
ubeĎenje. Ja to uopšte ne priznajem. Ako je u ovom svetu
postojalo jedno iskustvo u bilo kojoj grani saznanja,
apsoluno sledi da je to iskustvo bilo moguće milion puta i
ponavljaće se večito. Jednolikost i sklad strogi su i
nepopustljivi zakoni prirode. Što se jednom dogodilo
moţe se uvek dogoditi.
Zbog toka učitelji u joga nauci izjavljuju da
religija nije zasnovana samo na iskustvu iz drevnih
vremena, nego da ni jedan čovek ne moţe da bude
religiozan dok sam ne ostvari isto opaţanje. Joga je
nauka koja nas uči kako da ostvarimo to opaţanje, da
dobijemo tu percepciju. Nije od velike koristi da se
govori o religiji ako je čovek ne oseti. Zašto postoje
tolike smetnje, toliko borbe i svaĎa u ime Boga? U ime
Boga više je bilo krvoprolića nego radi bilo kog drugog
uzroka, jer nikada ljudi nisu išli do izvora, zadovoljavali
su se samo da pruţe mentalni pristanak običajima svojih
predaka i od drugih su traţili da čine isto. Kakvo pravo
ima čovek da kaţe kako ima dušu ako je ne oseća, ili da
Bog postoji, ako ga ne vidi? Ako Bog postoji moramo ga videti, ako postoji duša moramo je opaţati inače bolje je
ne verovati. Bolje je biti otvoren i iskren ateista nego
licemer. Učeni ljudi imaju moderno gledište, s jedne
strane, da su religija, metafizika kao i svako traţenje
Najvišeg Bića uzaludni i ništavni, a poluobrazovani ljudi
imaju gledište da su te stvari stvorene bez osnove i da se
jedina njihova vrednost sastoji iz činjenice da imaju
motivišuću i pokretačku snagu da svetu čine dobro. Ako
veruju u Boga ljudi mogu postati dobri i moralni i tako
predstavljaju dobre graĎane. Ne moţemo ih okriviti što
imaju takvo mišljenje jer vidimo da se sva učenja tih
ljudi jednostavno sastoje u tome da veruju u prazne reči,
koje su bez suštine. Od njih se traţi da ţive na rečima.
Mogu li ti da čine? Ako mogu, ja neću imati ni najmanju
ţelju za ljudskom prirodom. Čovek ţeli istinu, ţeli da
sam iskusi istinu. Kada je shvati i ostvari, oseti u nutrini
svog srca, samo onda kaţu Vede, iščeznuće sve sumnje,
odagnaće se sva tama i ispraviće se sve nepoštenje.
,,O vi, besmrtna deco, čak i vi što ţivite u najvišoj
sferi, postoji izlaz iz ove tame. Otkriven je put
opaţanjem Njega koji je izvan tame. On je jedini put,,
.
Nauka radţa joga predlaţe da se čovečanstvu
ponudi praktičan i naučno obraĎen metod za postizanje
ove istine. Na prvom mestu, svaka nauka mora da ima
sopstven metod istraţivanja. Ako ţelite da postanete
astronom, pa sednete i uzvikujete: Astronomijo!
Astronomijo!, ona vam nikada neće doći. Isto je i sa
hemijom. Izvestan metod mora da se sledi. Morate otići u
laboratoriju da uzmete različite supstance, pomešate ih,
sloţite i s njima vršite oglede. Iz toga će doći znanje o
hemiji. Ako ţelite biti astronom, morate otići u opservatoriju, uzeti teleskop, izučavati zvezde i planete i
tek onda ćete postati astronom. Svaka nauka mora da ima
svoje sopstvene metode. Ja vam mogu odrţati hiljade
propovedi ali vas one neće učiniti religioznim, dok ne
praktikujete metod. To su istine mudraca svih zemalja,
svih vekova, čestitih i nesebičnih ljudi koji nisu imali
drugi motiv do da svetu čine dobro. Svi su oni objavili da
su otkrili neku višu istinu nego što je mogu čula dati i
pozivaju nas i mame da to potvrdimo. Traţe od nas da
iskreno i čestito prihvatimo metod, a onda, ako ne
naĎemo tu višu istinu, imaćemo pravo da kaţemo da je
njihova tvrdnja neistinita. Ali pre nego što to uradimo
nismo dovoljno sposobni da procenjujemo istinitost
njihovih izjava. Dakle, moramo da radimo verno i istinito
koristeći propisan metod i svetlost će doći.
Pri sticanju znanja koristimo uopštavanje, a
uopštavanje se zasniva na opaţanju. Prvo opaţamo
činjenice, onda uopštavamo, pa izvlačimo zaključke ili
principe. Znanje o duhu, o unutrašnjoj prirodi, o misli,
nikada se ne moţe steći dok prvo ne steknemo moć
opaţanja činjenica koje se unutra odvijaju. Dosta je lako
opaţati činjenice u spoljašnjem svetu jer su za tu svrhu
pronaĎeni mnogi instrumenti koji nam u tome pomaţu.
Uz to, mi ipak znamo da je nuţno posmatranje da bi smo
imali pravu nauku. Bez prave analize svaka nauka je
beznadeţna - samo puko teoretisanje. Zato su se svi
psiholozi oduvek prepirali, izuzev malog broja njih koji
su otkrili sredstva za posmatranje.
Radţa joga kao nauka na prvom mestu daje
predloge za takva sredstva kojima se posmatraju
unutrašnja stanja. Instrument je sam duh. Ispravno voĎena moć paţnje i usmerena ka unutrašnjem svetu,
analiziraće duh i osvetliti nam činjenice. Moći duha se
rasipaju kao zraci svetlosti, ali kada su usredsreĎene one
prosvetljavaju. To je naše jedino sredstvo za sticanje
znanja. Svako ga koristi, kako u spoljašnjem tako i u
unutrašnjem svetu. Ali dok psiholog vrlo precizno
posmatranje usmerava ka unutra naučnik mora da ga
usmeri prema spoljašnjem, a to zahteva praksu koja se
stiče samo velikom veţbom. Još od detinjstva su nas učili
da obraćamo paţnju samo na spoljašnje stvari, a ne na
unutrašnje, stoga je većina nas izgubila sposobnost
opaţanja unutrašnjeg mehanizma. Da bi se duh takoreći
okrenuo unutra potrebno je zaustaviti njegov odlazak
napolje. Onda treba usredsrediti sve njegove moći da bi
analizirao i upoznao svoju sopstvenu prirodu, što je vrlo
teţak posao. Ipak to je jedini naučni pristup tom
predmetu.
Kako se primenjuje to znanje?