Godina izdanja: Ostalo
Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Put do čovenosti - Osho Rajnesh: 200 str. 1400 din.
Osho Rajnesh
PUT DO ČOVEČNOSTI
Poglavlje 1
PUT DO ČOVEČNOSTI
Pitanje: Kažete da život, sam po sebi, ispunjava, nadahnjuje i
inspiriše. Ako je tako, zašto je čovek nesredan?
Život je plodan i blistav, ali čovek je izgubio vezu sa životom.
Postao je svestan sebe. Samosvest je prepreka. Ljudi žive, ali
nisu zaista živi. Samosvest je bolest.
Ptice su sredne. Drvede je sredno. Reke su sredne, ali one nemaju svest o sebi. Jednostavno su sredne. Ne znaju da su
sredne.
Buddha je sredan. Krishna je sredan. Christ je sredan. Oni su
čista svest. Sredni su, ali to ne znaju.
Postoji izvesna sličnost izmedu nesvesne prirode i nadsvesnih
bida. Nesvesna priroda nema svest o sebi, kao ni nadsvesna
bida, koja takođe nemaju svest o sebi. Čovek je negde između.
Više nije životinja, kamen, ni drvo, ali još nije ni buddha.
Negde je između toga.
Nedavno sam dobio pismo u kome piše: „Osho, ne želim da
postanem sannyasin. Ne želim da postanem natčovek kao
Buddha ili Christ. Hodu da postanem običan čovek. Pomozite
mi da postanem ljudsko bide.`
To je previše ambiciozno, osim toga i nemogude. Nemogude
je biti samo Ijudsko bide. Pokušajte to da shvatite. Smisao vaših reči glasi: „Pustite me da ostanem na sredini procesa.`
Biti čovek ne podrazumeva stanje, to je proces. Na primer,
ako dete kaže: „Ne želim da postanem mladid. Ne želim da
postanem starac. Hodu da ostanem dete. Da li je to mogude?`
Dete se ved preobražava u mladida. Na putu je da postane
mladid. Detinjstvo ved prolazi, a mladost dolazi. Ne možete
zadržati detinjstvo, jer je to proces. Mladost, takođe, prolazi.
Koliko god se trudili da ostanete mladi, svi napori bide
uzaludni jer se mladost ved pretvara u zrelo doba.
Tražite da budete čovek. Tražite nemogude. Previše ste
ambiciozni. Možete postati Buddha, to je jednostavnije. Ne
možete ostati „samo` čovek, jer čovek je prelaz, putovanje,
proces, stanje. Ne možete ostati čovek. Ako se previše trudite
da budete čovek, postadete nečovek. Krenudete unazad. Ako
ne napredujete, ni dete nazadovati. Morate se kretati u
nekom smeru. Ne možete ostati statični.
Biti čovek znači da ste na putu da postanete bog, ništa više.
Cilj je bog. Biti čovek znači biti na putovanju, a to ne traje
večno. U suprotnom, bilo bi to veoma teško. Nikad ne biste
stigli do cilja. Večito biste bili na putu, na putu i na putu...
Ljudski je nadati se. Nada podrazumava prevazilaženje
nečega. Ako se nadate, znači da želite više. To je stanje
Ijudskog bida — uvek nešto prevazilaziti. Neprekidno idi
napred, idi prema cilju.
Osoba koja mi je postavila to pitanje mora da je divna,
spremna da postane sannyasin, ali ne zna šta traži.
Čovek je tužan jer mora biti tužan. Niste vi krivi. Nigde niste
pogrešili. Biti čovek znači biti nesredan, jer čovek nije ni ovde
ni onde, ved negde u sredini. Čovek je u čistilištu. On oseda
ljutnju jer je pod pritiskom.
Izgubio je jedan dom - dom u kome ptice pevaju, životinje
trče, a drvede cveta - izgubio je rajski vrt. Adam je izbačen.
Adam je postao čovek. Dok je bio u rajskom vrtu, Adam je bio
životinja - nije bio Adam; nije bio čovek. Bog ga je izgnao iz
raja. Samim tim što je izbačen, postao je čovek.
Čovek je izgnan iz svog doma da bi tražio drugi - vedi, viši,
snažniji, bolji dom. Izgubio je jedan dom i sad ga muči
nostalgija; čovek hode da postane životinja. Teško je
zaboraviti rajsku baštu - bila je tako lepa. Svako od nas u
nekim trenucima liči na životinju - kad nas obuzme ljutnja, kad
vršimo nasilje, kad smo u ratu. To je uživanje u ljutnji.
Zašto toliko uživamo u ljutnji? Zašto osedamo toliki nalet
energije dok rušimo sve oko sebe? Zašto u ratu Ijudi izgledaju
veselije, zdravije, inteligentnije — kao da im više nije
dosadno? Sta se događa? Čovek ide unazad. Makar i na
nekoliko dana, na nekoliko meseci ponovo postaje životinja.
Ne zna za zakon, ne zna za humanost, ne zna za boga.
Jednostavno, odbacuje svest i postaje nesvesno bide - ubija,
kasapi, siluje; u ratu je sve dozvoljeno. Zato su ljudima
potrebni ratovi. Na svakih deset godina potreban je veliki rat,
a mali ratovi treba da se održavaju sve vreme. U protvnom bi
ljudima bilo teško da žive.
Čovek postaje pijanica ili narkoman. Drogom on pokušava da
povrati svoj nekadašnji dom, izgubljeni raj. Dok ste pod
uticajem LSD-a, vradate se u rajsku baštu, ali na zadnja vrata.
Zivot ponovo izgleda psihodelično i šareno, drvede je sjajno
kako je sigurno izgledalo Adamu i Evi - onako kako sad izgleda
pticama, tigrovima i majmunima. Zelenilo je prozračno. Sve je
tako lepo.
Više niste čovek, pali ste. Naterali ste svoje bide da se vrati
natrag - otuda potiče privlačnost alkoholnih pida i droga. Od
samog početka ljudske istorije čovek je u potrazi za drogama.
U vedama je nazivaju soma, sada je to LSD, ali u suštini -
nema razlike. Nekada je to bila ganja ili bhang, a sada je
marihuana. Sve je isto, menja se samo naziv.
Zahvaljujudi hemiji, možete se vratiti unazad, ali ne možete
ostati tamo. Nema povratka unazad, vreme to ne dozvoljava.
Čovek mora da ide napred.
Ne možete vratiti vreme. Kretanje natrag ne postoji. Kad je
Ford proizveo prvi automobil, nije bilo kretanja natrag. Tek su
kasnije shvatili da je teško dodi kudi - morate da kružite, da
obilazite, da prevaljujete dodatne kilometre. Kasnije su dodali
kretanje unatrag. Nema kretanja unatrag u vremenu - ne
možete nazad.
Čovek je maštao o povratku kroz vreme. Postoji mnogo
naučno-fantastičnih priča o vremeplovima. Herbert Džordž
Vels je zamislio vremensku mašinu, u koju čovek sedne, ubaci
u zadnju brzinu i krene unazad kroz vreme. Prvo se vratite u detinjstvo, zatim u period kad ste bili beba, a zatim u vreme
dok ste još bili u msjdinom stomaku. Idete sve dalje u
prošlost. Ipak, vremeplov ne postoji, sem u mašti pisaca.
Nemogude je vratiti se unazad. Postoji samo jedna
mogudnost, da se ide unapred.
Čovek mora da bude ljut. Postoje samo dva puta - omoguditi
povratak kroz vreme ili prevazidi čovečanstvo. Čovečanstvo je
most. Ne možete sazidati kudu na mostu. Morate ga predi. Ne
možete živeti na vetrometini.
Kad je islamski vladar Akbar sagradio Fatehpur Sikri, tražio je
od mudraca da mu kažu koju maksimu da ispiše na mostu gde
se grad spaja s ostatkom sveta. Razmišljali su je sve dok se
nisu setili Jesusovih reči, nezabeleženih u Bibliji. Verovatno
potiču od nekog drugog mudraca, možda i od sufija. Na
Akbarovom sudu bilo je mnogo sudija. Izreka kaže: „Svet je
kao most - ne gradi kudu na mostu.` Izreka je i dalje na tom
mostu - lepa i istinita.
Čovečanstvo je most. Ne pokušavajte da budete samo ljudi,
inače dete postati nečovečni. Ako težite da postanete
nadljudi, postadete ljudi. Pokušajte da postanete bog jer to je
jedini način da postanete čovek. Nema drugog puta. Postavite
svoj cilj među zvezdama. Samo tako dete da rastete.
Čovek je pojava koja se stalno menja i napreduje. Ako nemate
cilj, prestadete da rastete, zaglavidete se i stagniradete.
Postadete učmali. Upravo se to dogodilo milionima ljudi u svetu. Zagledajte im se u lica - liče na leševe, kao da hodaju u
snu ili kao da su drogirani.
Šta im se desilo u srcima? Nemaju nimalo svežine, živosti, ni
iskre života. Lišeni su uzbuđenja. Dosadni su. Sta im se
dešava? Nešto su propustili. Nešto im nedostaje. Ne bave se
onim za šta su stvoreni. Ne izvršavaju svoju sudbinu. Ne rade
ono što im je predodređeno.
Čovek je ovde da bi postao natčovek. Neka vam cilj bude da
postanete natčovek. Tek tada možete biti čovek, i to
opušteno.
Što se više preobražavate u natčoveka, osetidete kako vam se
ljutnja smanjuje. Seme radosti klija i ubrzo dete osetiti veliku
sredu. Uskoro dete ugledati pupoljke. Čekajte, nadajte se,
sanjajte.
Kad shvatite da ne idete nikuda, kad pokušate da budete čovek, reka de prestati da teče. Nede idi prema okeanu. Ako reka
ide prema okeanu, znači da želi da se ulije u okean. Zašto bi
inače išla ka okeanu? Ako idete prema okeanu, to znači da
dete se uliti u njega. Znači da dete postati okean.
Cilj je da postanete božanski. Možete biti čovek samo ako se
svim snagama trudite da postanete božanstveni. U samom
tom nastojanju zasiiade ljudskost. Zahvaljujudi tom trudu, vi
dete oživeti.
Život pruža sredu, ali vi niste povezani sa životom. Izgubili ste
staru vezu sa njim, ali niste izgradili novu. Trenutno ste u prelaznom periodu. Zato vam je život tako dosadan, osrednji,
tužan, besmislen — neplodan.
Zan-Pol Sartr je rekao: „Čovek je beskorisna strast - neplodna,
impotentna strast. Nema potrebe da se diže tolika fama oko
života, život je besmislen.`
Što se više bavite sobom, život je sve besmisleniji, a vi ste sve
tužniji. Tuga ima i drugih posledica.
Kad ste sredni, vi ste obični, jer sreda je prirodna. Biti tužan,
znači biti neobičan. Nema ničeg posebnog u tome da ste
sredni — drvede je sredno, ptice su sredne, životinje su sredne,
deca su sredna. Šta je tu izuzetno? Sreda je sasvim obična
pojava u životu. Život je načinjen od sitnica koje se nazivaju
sredom. Pogledajte oko sebe! Zar ne vidite drvede? Tako je
sredno! Zar ne čujete kako ptice pevaju? Tako su vesele!
Nema ničeg posebnog u sredi. Sreda je tako obična.
Biti blažen znači biti sasvim običan. Ja, ego, ne dozvoljava to.
Zato ljudi govore o tome koliko su nesredni. Postaju posebni
tek ako pričaju o svojoj nesredi. Jedva čekaju da ispričaju o
svojim bolestima, glavoboljama, želucima... Svi su na neki
način hipohondri. Ako neko ne veruje u vašu nesredu, to vas
vređa. Ako neko saoseda sa vama i veruje vam da ste nesredni
- čak i ako preterujete u tome - to vas raduje. Glupo je, ali
morate to razumeti.
Tuga vas izdvaja od drugih. Nesreda hrani vaš egoizam.
Nesredan čovek ima jači ego nego sredan čovek. Sredan čovek
ne može imati ego, jer postaje sredan tek kad se oslobodi ega.