Godina izdanja: Ostalo
Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Praktične lekcije u jogi – Svami Sivananda: 124 str. 980 din.
ŠRI SVAMI ŠIVANANDA
PRAKTIČNE LEKCIJE U JOGI
STUDENTIMA JOGE NA ISTOKU I ZAPADU
PRIMEDBA IZDAVAĈA
Njegova Svetost Šri Svami Šivananda Sarasvati je ukras
ne samo za veliĉanstvene Himalaje i Indiju, već i za ceo svet. Sa
hladnih visina njegovog Himalajskog ašrama, „Ananda Kutir‟,
veliki jogi je stajao kao moćan dynamo, zraĉeći boţansku ljubav,
radost i mir na milione krvarećih srca svuda po svetu; jogi, koji
sija kao sjajna zvezda vodilja na duhovnom nebeskom svodu
univerzuma, vodeći umorne i nemirne putnike ka nebu mira,
blaţenstva i znanja.
Kao veliki svetac i filozof, njegova besprekorna ĉistota,
svetost ţivota, magnetska i obimna dela su neuporediva u
svedoĉanstvu; on nije samo eminentan i popularan pisac o
religioznim i filozofskim Hindu stvarima, već je autoritet o tim
stvarima. On nije bio samo ĉovek od reĉi i velike uĉenosti, nego
isto tako neko ko je u punoj meri shvatio neprocenjive dobrobiti
prakse Joge za vreme petnaestogodišnje naporne borbe provedene
u bestrasnoj i strogoj jednostavnosti u svetim predelima
Himalaja. Štaviše, njegova neprocenjiva dela kroz posredovanje
nekih dobro poznatih i uticajnih novina, ĉasopisa i ţurnala; ne
samo u Indiji već isto tako van kuće i u Americi, zajedno sa
njegovom jedinstvenom i moćnom liĉnošću i realizacijom,
osvojili su za njega zavidno mesto poštovanja u svakoj
duhovnosti, religiji i filozofiji, ukljuĉujući domovinu u Indiji.
Zapravo, ako politiĉka Indija današnjih dana moţe konaĉno biti
ponosna na Gandhija, razumljivo je da kraju duhovna Indija moţe
biti ponosna na Šivanandu!
Ova knjiga je objavljena sa dvostrukom namerom. Kroz
celu godinu brojni Evropljani i Amerikanci, muškarci i ţene,
dolaze u Indiju da uĉe Jogu pod iskusnim (voĊstvom), a sliĉno da
je u Indiji praktikuju sami. Tokom njihovih beskrajnih lutanja i
traganja za takvim adeptima u jogi, ovi ljudi nisu imali drugu mogućnost nego utoĉište u Himalajskom Ašramu Svami
Šivanande. MeĊutim, verovatno zahvaljujući razliĉitim
razlozima, ovi putnici nisu mogli ostati dugo u ovoj zemlji. Oni
su se vratili kući, nauĉivši po nešto malo ovde a nešto tamo, ali
ne samo od jednog jogija, koji bi jedino mogao reći da je nešto
ubedljivo i od praktiĉne koristi za njih.
Zapadnjaci koji su zainteresovani za praksu joge, prirodno
pribegavaju knjigama i drugoj literaturi o tom predmetu, koje su
im nerazumljive ili, što je bilo mnogo ĉešće nego da nije,
napisane su od strane osoba ĉija je namera kod pisanja knjiga, u
99 posto sluĉajeva, bila da pokaţu pre svoju uĉenost nego da
pouĉe Jogu i uĉine predmet razumljivim i interesantnim za
javnost. Ovo je razlika izmeĊu knjiga koje su napisane od strane
većine pisaca i onih od Svami Šivanande. Štaviše, razliĉit od
nekih drugih, Svami Šivananda Sarasvati je bio praktiĉni jogi,
koji je potpuno realizovao plodove joge i stoga je bio najpodesniji
da piše knjige o predmetu iz svog sopstvenog praktiĉnog
iskustva. Ovu knjigu je pisac posebno naĉinio imajući na umu
potrebe studenata joge u Evropi i Americi, kojima treba
praktiĉno, ali ne tehniĉko predstavljanje stvari, na jeziku koji je
pristupaĉan poĉetnicima na putu. Nadamo se da će knjiga oblino
sluţiti ovoj najsvetijoj svrsi.
Neka se neiscrpni blagoslovi Svami Šivanande obilno
izliju nad glavama ĉitalaca na Zapadu i Istoku, Severu i Jugu, i
vode ih do Satćidanande koju svako traţi u srcu!
PREDGOVOR
Knjiga je naslovljena – „Praktiĉne lekcije u jogi`, sastoji se
od dvanaest lakih i interesantnih lekcija. Prva lekcija se bavi
Jogom i njenim ciljevima. Druga lekcija izlaţe joga Sadhanu ili
praksu joge i sadrţi jasan i razumljiv opis ĉetiri vaţne staze,
naime Karma Jogu, Bhakti Jogu, RaĊa Jogu i Đnana Jogu. Ĉovek
moţe lako da odabere za sebe stazu prema svom ukusu,
temperamentu i sposobnosti, uz pomoć paţljivog izuĉavanja ovih
lekcija. Ĉvrsto verujem da niko ko ţeli da postane savršeni Jogi,
ne moţe da ostvari svoju ţelju, ako ne zapoĉne svoju joga praksu
sa karma Jogom ili delanjem radi delanja, bez ideje o
posredovanju i bez oĉekivanja plodova svog delanja. Ja ću takoĊe
dodati deo teksta o drugim razliĉitim oblicima joge kao što su
Hatha Joga, Mantra Joga i Kundalini Joga.
U trećoj lekciji o Joga disciplini ja ukratko sam jasno
izloţio da je praksa Joge ukorenjena u negovanju vrlina i
iskorenjivanju negativnih osobina, a isto tako sam potanko
izloţio koje bi vrline bilo neophodno negovati, a koje mane treba
iskoreniti, i pomoću kojih sredstava.
Jogijski naĉin ishrane je sadrţaj ĉetvrte lekcije. Trebalo bi
jasno imati na umu da je um saĉinjen od finih ĉestica hrane koju
mi uzimamo, i da smo mi ono što jedemo. Ako student joge koji
je novajlija, ţeli da dobije snaţnu, sigurnu i ĉvrstu osnovu u
svojim veţbama, on treba paziti da jede samo takvu hranu koja
doprinosi njegovom duhovnom napretku i progresu, a da svu
drugu izbegava. Lista razliĉitih artikala u ishrani, preporuĉenih i
zabranjenih, takoĊe je data.
U petoj lekciji svu svoju paţnju sam posvetio sakupljanju
razliĉitih prepreka na aspirantovom putu i na razliĉita sredstva za njihovo prevazilaţenje. Jako savetujem studente da ĉitaju i
ponavljaju ovu lekciju mnogo puta u nameri da u trenutku
iskušenja mogu biti opomenuti.
Zatim sam se u šestoj lekciji bavio sa joga asanama ili
joga poloţajima. Za onog ko hoće biti jogi, apsolutno je
neophodno da odrţava ĉvrsto, snaţno telo i um, da bi postigao
uspeh u svojim poduhvatima, a da bi mogao postići ovaj cilj,
odreĊene su mnoge jednostavne i lake veţbe, telesne i sledstveno
mentalne.
Sedma lekcija se bavi Panajamom ili kontrolom disanja.
Jednostavne i praktiĉne veţbe su odreĊene za usklaĊivanje i
kontrolu disanja, koje će u krajnjem rezultirati u kontroli uma.
Ove veţbe kontrole disanja nisu samo za poboljšanje snage i
kontrole uma, već su one isto tako suštinski deo osiguranja
ĉvrstog tela. Studenti Pranajame koji dostignu savršenstvo u tome
imaće razliĉite duševne moći.
Regulisanje disanja i kontrola uma vode do koncentracije.
Stoga je koncentracija sadrţaj sledeće lekcije. Iscrpno sam se
bavio prirodom uma i metodima pomoću kojih on moţe biti
kontrolisan.
Deveta lekcija se bavi meditacijom, jer plod koncentracije
jeste meditacija. Opisano je mnoštvo jednostavnih i interesantnih
veţbi. Plod meditacije je Samadhi, a ovo ĉini sadrţaj sledeće
lekcije. Samadhi je nadsvesno stanje, gde jogi stiĉe nadintuitivno
i nadĉulno znanje i nadĉulno blaţenstvo. U Samadhiju je jogi u
zajedništvu sa Gospodom i uţiva apsolutnu nezavisnost. Sada je
on dostigao cilj.
U jedanaestoj lekciji bavio sam se sa zmijskom moći, ili
iskonskom moćnom snagom koja leţi ispod sve organske i
neorganske materije. Ova snaga je u stanju mirovanja i kod skoro
svih osoba spava u transu spavanja u osnovnoj Muladhara Ĉakri.
Kada se ova uspavana snaga probudi za delovanje, probija se
kroz razliĉite centre duhovne energije u ljudskom telu i doseţe
vrh glave ili Sahasrara Ĉakru gde se sjedinjuje sa svojim
suprugom, Gospodom Šivom. Taj Jogi koji je podigao uspavanu Kundalini do Sahasrara Ĉakre i sjedinio je sa Gospodom Šivom
jedini je dostigao cilj, ne drugi. Proces pomoću kojeg ova
uspavana moć moţe biti pobuĊena na delovanje i podignuta do
vrha glave, takoĊe je opisan sa divnim ilustracijama. Jogi koji je
uspeo u dostizanju ovog jedinstva postaje Gospod svih moći i
znanja.
U poslednjoj lekciji o spiritualnim vibracijama i auri
izloţio šta vibracija i aura znaĉe; i razliĉita sredstva za stvaranje
vibracija ljubavi, radosti, mira, milosti, naklonosti, ĉistote, i za
razvijanje spiritualne aure. Isto tako sam ukratko izloţio da
ljudska aura ima razliĉite boje prema rastu i razvoju osobe,
fiziĉki, mentalno, moralno i spiritualno, i da svaka boja ima svoj
sopstveni znaĉaj i znaĉenje. Ko ţeli da bude Jogi treba da rastera
sve druge boje i razvija odreĊenu spiritualnu auru; boju koja je
ţuta.
Na kraju knjige naĉinjen je dodatak i reĉnik sanskrtskih
termina. U dodatku sam oznaĉio dnevni program za aspirante,
jedan za poĉetnike, drugi za prelazne (srednje) i treći za napredne
Jogije. Verujem da, ukoliko se sliĉan program, oznaĉen prema
neĉijoj sopstvenoj potrebi i interesu, sledi redovno i sistematiĉno,
da ništa neće stajati na putu Jogija koji teţi da postigne uspeh u
Jogi. Štaviše, on treba da vodi spiritualni dnevnik sliĉan onom
datom u dodatku, ostvarujući vaţnost i dobrobiti takve discipline.
U dodatku II takoĊe je izloţen interesantan ĉlanak o Jogi i nauci u
uverenju da će biti ĉitan sa interesovanjem vrednim paţnje.
Ozbiljno pozivam studente Joge na Istoku i Zapadu da
zapoĉnu ĉiniti nešto spiritualno, i iskreno odmah poĉnu Jogijsku
praksu nakon apsorbovanja i asimilovanja ovde pouĉenih istina i
ideala i nadam se da će im ova knjiga neizmerno pomoći.
Šivananda