Godina izdanja: Ostalo
Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pokraj nogu učitelja Đidu Krišnamurti: 36 str. 500 din.
J. Krišnamurti
POKRAJ NOGU UČITELJA
Čekaj na reči svog Učitelja,
skrivenom svetlu otvori duh svoj,
slušaj njegog nalog čak i onda, kada
oko tebe besni ljuti boj.
Iznad gomila svih ljudskih glava
pazi na njegov i najmanji znak, usred
svih zemaljskih pesama bučnih, čuj
njegov šapat neţan i lak.
*
ONIMA KOJI TRAŢE
Iz nebitnosti vodi me u Bitnost, iz
tame vodi me u Svetlost, iz smrti vodi
me u Besmrtnost.
*
UVOD
Ovo nisu moje reĉi, nego su reĉi Uĉitelja, koji me
je uĉio. Bez njega ne bih ništa mogao da uĉinim. Jedino
uz njegovu pomoć stupio sam svojom nogom na PUT. I
vi ţelite da krenete tim PUTEM, zato će reĉi, koje je On
meni kazivao, pomoći i vama budete li ih sledili. Nije
dovovoljno reći, da su te reĉi lepe i istinite, onaj ko ţeli
da ih sledi mora taĉno da izvršava što je reĉeno. Pogledati
na hranu i reći da je dobra, neće gladnog zasititi, on mora
da pruţi svoju ruku i da jede. Stoga, nije dosta samo
slušati uĉiteljeve reĉi; treba ĉiniti sve što On kaţe, pazeći
na svaku reĉ, sledeći svaki mig. Ne zapazimo li koji mig,
preĉujemo li koju reĉ, izgubili smo ih zauvek, jer On ne
govori dva puta.
Za PUT su porebne ĉetiri osobine:
1) RASUĐIVANJE
2) BEZŢELJNOST
3) DOBRO VLADANJE
4) LJUBAV
Pokušaću da vam ispriĉam šta mi je Uĉitelj rekao
o svakoj od njih.
1
RASUĐIVANJE
Ma koliko da si mudar, na svom putu ima još
mnogo da učiš, toliko mnogo, da je i za to potrebno
rasuĎivanje, jer paţljivo moraš da razmisliš šta je vredno
da naučiš.
*
Prva osobima je sposobnost RASUĐIVANJA.
Pod tim se obiĉno podrazumeva razlikovanje izmeĊu
bitnog i nebitnog, koje dovodi ljude na PUT. Ali to nije
dovoljno, nego je potrebno još mnogo više, a sem toga
rasuĊivanje treba da se sprovodi ne samo na poĉetku
PUTA, već svaki dan na svakom koraku sve do kraja. Ti
stupaš na taj PUT zato što si shvatio da samo na njemu
moţeš naći ono, što je vredno da se postigne. Ljudi koji
za to neznaju, teţe da postignu bogatstvo i moć;
meĊutim, te stvari traju najviše jedan ţivot i zato nisu
bitne. MeĊutim ima još nešto, od toga veće, nešto što je
bitno i trajno, pa kada to jednom upoznaš, nećeš više
teţiti ni za ĉim drugim.
Na ovom svetu postoje samo dve vrste ljudi - onih
koji poseduju Znanje i onih, koji ga ne poseduju, a
upravo je to Znanje vaţno. Koju religiju ko ispoveda,
kojoj rasi pripada, to nije vaţno. Jedino je Znanje vaţno,
naime, Znanje o onome šta je Bog namenio ljudima.
Naime, Bog ima osnovu, a ta osnova je EVOLUCIJA.
Kada je ĉovek jednom uvidi i pravilno shvati, ne moţe a
da ne radi za nju i bude jedno s njom, jer je tako divna i
veliĉanstvena. Zato što zna da je na boţjoj strani, radiće
ono što je dobro, a boriti se protiv onoga što je zlo;
delovaće za Evoluciju a ne za sebiĉnost.
Ako je na Boţjoj strani, jedan je od naših i sasvim
je sporedno da li naziva Hinduistom, Budistom,
Hrišćaninom ili Muhamedancem, da li je Indijac ili
Englez, Kinez ili Rus. Oni koji su s Njim, znaju zašto su
ovde i šta treba da ĉine i ĉemu da teţe da bi postigli svrhu svog ţivota. Svi ostali ljudi još neznaju šta treba da rade,
zato ĉine ludosti. Oni idu svojim vlastitim putevima,
misleći da će njima doći do sreće, a neznaju da je Sve
Jedno i da samo ono, što to Jedno hoće, moţe da usreći
svakoga. Ovakvi ljudi teţe za nebitnim, umesto za
bitnim. Dok god ne nauĉe da razlikuju bitno od nebitnog,
još nisu na Boţjoj strani, stoga je to RasuĊivanje prvi
korak na PUTU.
MeĊutim, ni onda kada smo se već odluĉili za ono
što je bitno, ne smemo zaboraviti da ima raznih vrsta
bitnog i nebitnog. Naime, treba razlikovati pravo od
onoga što nije pravo, istinito od laţnog, sebiĉno od
nesebiĉnog.
Po svoj prilici neće biti teško izabrati izmeĊu
pravog i onog što nije pravo, jer oni koji ţele da slede
pravog Uĉitelja, odluĉili su da će po svaku cenu ĉiniti
samo ono što je pravo. MeĊutim, telo i ĉovek su dvoje, a
ĉovekova volja nije i volja njegovog tela. Kada tvoje telo
nešto poţeli, zastani i razmisli da li je to tvoja ţelja, jer si
ti svoj viši JA, koji pripada Bogu i koji ţeli samo ono što
Bog hoće, ali moraš duboko posegnuti u sebe, da naĊeš
Boga u sebi i paţljivo osluškuješ da bi ĉuo Njegov glas,
koji je i tvoj glas. Ne zamenjuj telo svoje za ono što si ti
sam - ni telo fiziĉko, niti astralno niti mentalno. Svako od
njih će nastojati da bude tvoje JA, zato da bi postiglo šta
ţeli. Moraš sve da ih upoznaš i da znaš da si im gospodar.
Ponekad mora nešto vaţno da se uĉini, meĊutim fiziĉkom
telu je potreban odmor, ili ţeli da prošeta, ili da jede i
pije. Ĉovek koji nezna, kaţe sebi. `Ja sam taj koji ţelim i
stoga moram to da uradim`. MeĊutim, ĉovek koji zna, kaţe: `Onaj ko to ţeli nisam ja, i zato mora malo da
saĉeka`. Ĉesto opet, kada je potrebno da se nekome
pomogne, telo oseća: `Koliko će napora biti potrebno da
se uloţi, bolje je da to uĉini neko drugi`. MeĊutim, pravi
ĉovek odgovara svom telu: `Ti me nećeš spreĉiti da
uĉinim dobro delo!` Telo je kao tvoja ţivotinja - konj na
kome jašeš. Zato moraš s njim dobro da postupaš i da se
brineš o njemu. Nemoj da ga preopteretiš, hrani ga samo
ĉistom hranom, i poji ga ĉistim napitkom; odrţavaj ga
potpuno ĉistim i ĉuvaj od najmanjeg truna neĉistoće, jer
bez potpuno ĉistog i zdravog tela ne moţeš da izvršiš
mukotrpno delo pripreme, niti da izdrţiš neprekidno
naprezanje. Uvek moraš da vladaš telom, a ne da ono
vlada tobom.
Astralno telo ima svoje ţelje; bezbroj njih. Ono
ţeli da se ti ljutiš, da govoriš oštre reĉi, da osećaš
ljubomoru, da si pohlepan za novcem, da zavidiš drugim
ljudima na njihovom posedu, da se prepuštaš potištenosti.
Sve je to potrebno astralnom telu i još mnogo više, ne
zato što ono ţeli da ti naškodi, nego zato jer ono voli
ţestoka uzbuĊenja koja se stalno menjaju. MeĊutim, tebi
nisu potrebni takvi nadraţaji i zato da razlikuješ svoje
ţelje od ţelja svog tela.
Tvoje mentalno telo u svojoj oholosti ţeli da bude
odvojeno, da samo o sebi mnogo razmišlja, a o drugima
malo. Zapravo i onda kada se okrenulo od svetovnih
stvari, ono pokušava da se brine samo za sebe i ţeli da se
brineš samo za svoj vlastiti napredak, umesto da misliš
na Uĉiteljevo delo i pomaţeš drugima. Kada se udubiš u
meditaciju, ono pokušava da ti skrene misli na razne stvari koje ono ţeli, umesto na jednu stvar koju ti ţeliš.
Ti nisi taj razum, nego samo treba s njim da se sluţiš i
zato je ovde potrebno rasuĊivanje. Neprestano i budno
moraš da paziš, inaĉe ćeš posrnuti.
IzmeĊu pravog i neispravnog okultizma ne postoji
kompromis. Koliko god da te košta, moraš da izvršavaš
ono što je pravo, a ne smeš da ĉiniš ono što nije ispravno,
bz obzira na to šta bi neznalica mislila i rekla. Paţljivo
moraš da izuĉavaš skrivene zakone prirode, a kada ih
upoznaš, moraš prema njima mudro i razumno da urediš
svoj ţivot.