Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

O ljubavi - Oblak glasonoša – Kali Das - 68 str. 675 din.
Kali Das
O LJUBAVI
OBLAK GLASONOŠA
O LJUBAVI
1. Još i sada razmišljam o njoj koja je sjajni venac
zlatne manjole, lica poput lokvanjevog cveta, s
nežnim maljama na trbuhu, tek probuđenoj iz sna
žudnjom vatrenog tela kao u mudrosti istopljena
ludost.
2. Još i sada ako opet ugledam nju s žarkom
željom, s licem poput purna-čandre stasalu u
mladosti novoj, nabreklih dojki, opuštenog
tela od vatre Kaminih strela, stas bih joj
odmah mogao osvežiti.
3. Ako je opet vidim i sada ću je izduženih
očiju, kao u nimfe malaksalu od težine bujnih
grudi, zagrliti rukama, poput pčele nezasit,
opijati se s padminia njenih usana kao
pijanac.
4. Još i sada se sećam nje; u ljubavi, tela
opuštenog od zanosa, vodoskoka kose niz
bele obraze, razigranih ruku što obavijaju mi
vrat, oslobođene tajne krivice.
5. Još i sada se sećam nje; dubokih očiju,
sjajnih zenica, diveći se ljubavi divlje plovke s jezera želja padmini, od čednosti pogleda
otvorenog u zoru.
6. Ako li sada ugledam nju, krhkog
usplamtelog tela usled dugog rastanka,
obaviću je telom svojim i ostati s njom
čvrsto, obuzet čarima njenim.
7. Sećam se nje još i sada, kako drži uzde u
divljoj Šivinoj igri ljubavi, lica lepog poput
purna-čandre, savijenog od teških dojki i
oblik bedara, s jednim naramkom rasutih
kovrdža.
8. Još i sada se sećam nje, mirisa s vrela
slutnji od mošusa, pomešanog s čandanam,
savijenih trepavica nalik lastavicama, što u
postelji jedna drugu kljuju.
9. I sada se još sećam nje; u ljubavi, usana
ovlaženih somom, koje žedno briše,
lepršava, nasmešenih kosih očiju, tela
posutog kašmirskim melemima i mošusom,
usana ukrašenih kamforom i betelom.
10. Još i sada, sećam se bojom šafrana
rasutih kapi po voljenom licu, konačno lepršavog ushićenja posle ljubavi, nalik
anđelu čandri na zalasku.
11. Još i sada, odjednom mi se u umu javlja
ovo: noć je, samo što sam kihnuo, a
princeza s zlatnom naušnicom u uhu
proslovi điva.
12. Još i sada sećam se svom snagom lica
voljenog, obraza dodirnutih zlatnom
minđušom, okrunjenog bisernim talasom,
nežnim u rosi svog titranja, procvalim
kapima.
13. Još i sada sećam se blizine njenog
postojanog pogleda, kako otmeno predaje
svoje telo Kaminoj žudnji, obrisa dojki što
pupe iz rastvorene haljine i tragovima mojih
zuba ulepšanih usana.
14. Još i sada sećam se ruku boje pupoljka
s kaminog drveta, biserom celivanih
bradavica, prozračnih obraza prožetih
unutrašnjim smeškom, voljene moje nežnog
hoda, kao u divlje plovke.
15. Sećam se još i sada znakova koje su
načinili moji nokti na njenim, zlatnim prahom posutim, butinama, graciozno je zadržavala
rukom haljinu od zlatnog svetla dok sam je
svlačio i udaljavala se...
16. Sećam se još i sada nje; zatvorenih očiju
osenčenih kajalom, kose ukrašene
hiljadama cvetova, obujmljene zlatnom
vrpcom, biserno sjajnih zuba skrivenih u
purpuru, nizom zlatnih ogrlica...
17. Još i sada se sećam nje; zamršene
raspuštene kose opet oborenog venca,
slatkih usana osmehnutih poput Devi,
celivanja bisernih ogrlica po nabreklim
dojkama u tajnosti, nemira u pogledu.
18. Razmišljam još i sada o njoj; u belom
šatoru pri sjaju beskrajnog niza sveća
blistavih poput dragulja u suton, s naporom
uspevam ponovo da vidim tajnovitost očiju
umornih, zabrinutih, plašljivih...
19. Još i sada se sećam nje; tela
omamljenog od plamena rastanka, nežne,
očiju srne, pehara jedinstvene ljubavi s
raznobojnim nakitima i hoda divlje plovke,
čarobnog lika.