ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Neophodnost jutarnje kontemplacije – Osho Rajneesh 190 str. 1350 din.
OSHO
NEOPHODNOST JUTARNJE KONTEMPLACIJE
PREDGOVOR
Ova knjiga, koja sadrţi razgovore prosvetljenog učitelja Oša
Radţneša sa njegovim učenicima, moţe da se čita zasebno ili zajedno sa večernjim kontemplacijama. Ona vam pruţa priliku da s
njom svakodnevno završite dan.
Kaţe se da se poslednja misao s kojom se utone u san javlja
ujutru, nakon buĎenja, kao prva misao. Većina nas tone u san s
umom pretrpanim slikama iz TV programa, brinući o danu koji je
protekao i strepeći o sledećem danu. Mnogi ne moţemo uopšte ni da
zaspimo.
Izvodi iz Ošovih razgovora su posebno odabrani za veče.
Ovi citati, za jutarnje kontemplacije su podsticajni, ponekad prepuni
snage, ponekad raskošni, ali uvek jamstvo ţivotnog, potpunog učestvovanja u nastupajućem danu. Nasuprot tome, u knjizi večernjih
kontemplacija, Ošove reči podsećaju čitaoce na značaj opuštanja,
rasta, rastapanja i odbacivanja. Oni koji tragaju i meditiraju učestvuju u grupnoj terapiji, rade i naprosto postoje.
Knjiga je podeljena u dvanaest poglavlja po mesecima, a
meseci na odgovarajuće dane. Nije nuţno da prvi mesec bude početak kalendarske godine, nego prvi mesec kada počnete da čitate.
Odlomci su tako oblikovani da je bolje da se čitaju sistematski nego
neredovno, tako da bi vam svakog dana bilo dostupno Ošovo
shvatanje ţivota. Delovi za veče se isto tako nastavljaju na izbor tekstova za jutarnju kontemplaciju. Postoji poseban način čitanja ove
knjige. Nije zamišljeno da se čita kao roman, nego svaki put po jedan
odlomak. Čitaocu se tako ne servira čitav obilan obrok, nego samo
po jedna „bombona” koja će posle večere da „zasladi” završetak
dana.
Ošove reči se ne izlaţu da bi izazvale slaganje ili neslaganje,
raspravu ili analizu. On je rekao da njegove reči ne treba ni da se
pamte: „Ako ono o čemu vam govorim postane realnost u vašem
ţivotu, koga je briga da li ćete zapamtiti moje reči ili ne? Sasvim je
ispravno da se zaborave. Svako pamćenje reči bi zapravo predstavljalo prepreku. Jedino dozvolite čistom značenju da prodre do
najskrivenije srţi vašeg bića; tamo gde reči nemaju pristup, a samo
njihovo značenje moţe da pristupi. ”
Čitanje njegovih reči je poput slušanja muzike, a ne mentalna veţba. Kao slušanje muzike ili probanje vina – uzmemo gutljaj, pomirišemo i dozvolimo da naše duhovne nepce dodirne okus.
Ma Prem Maniša
Poona, Indija