ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Neophodnost večernje kontemplacije – Osho Rajneesh 176 str. 1270 din.
OSHO
NEOPHODNOST VEĈERNJE KONTEMPLACIJE
PREDGOVOR
Ova knjiga koja sadrţi razgovore prosvetljenog uĉitelja Oša
Radţneša sa njegovim uĉenicima, moţe da se ĉita zasebno ili zajedno sa njegovim jutarnjim kontemplacijama. Ona vam pruţa priliku
da s njom savršeno zakljuĉite dan.
Kaţe se da se poslednja misao s kojom se utone u san javlja
ujutru, nakon buĊenja, kao prva misao. Većina nas tone u san s
umom pretrpanim slikama iz TV programa, brinući o danu koji je
protekao i strepeći o sledećem danu. Mnogi ne moţemo uopšte ni da
zaspimo.
Izvodi iz Ošovih razgovora su posebno odabrani za veĉe.
Citati koji su navedeni u knjizi jutarnjih kontemplacija su podsticajni, ponekad prepuni snage, ponekad raskošni, ali uvek su jamstvo
ţivotnog, potpunog uĉestvovanja u nastupajućem danu. Nasuprot
tome, Ošove reĉi u ovoj knjizi veĉernjih kontemplacija podsećaju
ĉitaoce na znaĉaj opuštanja, rasta, rastapanja i odbacivanja.
Knjiga je podeljena u dvanaest poglavlja po mesecima, a
meseci na odgovarajuće dane. Nije nuţno da prvi mesec bude
poĉetak kalendarske godine, nego prvi mesec kada poĉnete da ĉitate.
Odlomci su tako oblikovani da je bolje da se ĉitaju sistematski nego
neredovno, tako da bi vam svakog dana bilo dostupno Ošovo shvatanje ţivota. Delovi za veĉe se isto tako nastavljaju na izbor tekstova
za jutarnju kontemplaciju. Postoji poseban naĉin ĉitanja ove knjige.
Nije zamišljeno da se ĉita kao roman, nego svaki put po jedan odlomak. Ĉitaocu se tako ne servira ĉitav obilan obrok, nego samo po
jedna “bombona” koja će posle veĉere da “zasladi” završetak dana.
Ošove reĉi se ne izlaţu da bi izazvale slaganje ili neslaganje,
raspravu ili analizu. On je rekao da njegove reĉi ne treba ni da se
pamte: “Ako ono o ĉemu vam govorim postane realnost u vašem
ţivotu, koga je briga da li ćete zapamtiti moje reĉi ili ne? Sasvim je
ispravno da se zaborave. Svako pamćenje reĉi bi zapravo predstavljalo prepreku. Jedino dozvolite ĉistom znaĉenju da prodre do najskrivenije srţi vašeg bića; tamo gde reĉi nemaju pristup, a samo njihovo
znaĉenje moţe da pristupi.”
Ĉitanje njegovih reĉi je poput slušanja muzike, a ne mentalna veţba. Kao slušanje muzike ili probanje vina - uzmemo gutljaj,
pomirišemo bouqet i pustimo da okus dodirne naše duhovne nepce.
Ma Prem Maniša
Poona, Indija
PRVI MESEC
BUDITE KOLUMBO SVESNOSTI
1. dan
Svet previše pati jer je ĉovek, po prvi put u istoriji ljudske
svesti, izgubio trag egzistencije. Niko nikada nije patio kao mi. U
prošlosti su ljudi bili vrlo siromašni; umirali su od gladi, ali duhovno
nikada nisu bili tako siromašni kao danas. Ljudi nikada nisu umirali
od nedostatka duha tako kao danas. Preduzimam ĉitav ovaj svoj rad
da bih opet pruţio uvid u egzistenciju. Ako se ponovo ĉovek ne ukoreni u egzistenciji, neće imati nikakve budućnosti.
2. dan
Ĉovek ima mogućnosti da postane pesma ljubavi, ples ljubavi, ali vrlo malo ljudi i vrlo retki ljudi svoje mogućnosti preobraze u
stvarnost. Ljudi se raĊaju kao seme, uglavnom i umiru kao seme;
njihov ţivot ostaje samo jalovi pokus.
Primetio sam da ljudi idu u hramove, sinagoge i crkve samo
zbog straha, a ne zbog ljubavi. Da, stariji ljudi idu ĉešće jer se oni
više boje smrti. Oni ne idu u crkvu i hram zbog toga što znaju nešto
izuzetno vaţno u ţivotu, nego zato što im ţivot klizi iz ruku i što sve
bliţe dolazi teţak mrak smrti, a oni se toga boje. Ţele da ih neko
zaštiti.
Sada znaju da uz sebe neće više imati svoj novac, svoje prijatelje; da ni jedno ni drugo više neće biti s njima, njihove porodice
će ih napustiti. Iz oĉaja oni poĉinju da zavise od misli o Bogu.
MeĊutim, to se ne dogaĊa ni zbog ljubavi, niti zbog zahvalnosti. A
Bog koji se raĊa iz straha je laţni Bog.
Ja samo nastojim da vam uĉinim dostupnim prozore u postojanju tako da ne morate ići Bogu zbog straha, tako da moţete prolaziti kroz iskustvo lepote, kroz iskustvo stvaralaštva, kroz iskustvo
ljubavi. Kada osoba prolazi kroz ova iskustva, dodir je tada
veliĉanstven, preobraţavajući. Dovoljan je jedan jedini dodir s postojanjem - više nikada nećete biti isti.
3. dan
Jedino u velikim izazovima ĉovek postaje sjedinjen, njegove
ţivotne energije se kristališu. Zapamtite - nikada ne povezujte religiju sa strahom, povezujte je sa neustrašivošću i hrabrošću, s takvom
hrabrošću koja vam moţe pomoći da krenete u nepoznato,
neistraţeno. To je kao polazak malim ĉamcem u nemirni okean bez
ikakve karte, a da ništa ne znate o drugoj obali. To je kao Kolumbovo putovanje - samo iz uverenja da je zemlje okrugla i s nadom da će
negde dospeti. Ĉovek mora da bude Kolumbo svesnosti.
4. dan
Preporuĉujem vam da zapoĉnete da traţite ljubav, a ne neposredno Boga. Ako neposredno traţite nekog Boga on će biti samo
vaša mašta. Biće hinduistiĉki ili muslimanski Bog, ili hrišćanski
Bog; to neće biti pravi Bog. Traţite preko ljubavi jer o ljubavi postoji
jedna lepa stvar koja ne vaţi za Boga. Ljubav nije ni hrišćanska, ni
hinduistiĉka, ni muslimanska. Ljubav je naprosto ljubav bez ikakvih
prideva.
To je nešto naroĉito lepo o ljubavi. Ako ĉoveĉanstvo poĉne
da traţi ljubav umesto Boga, lako moţemo da stvorimo veliko
bratstvo od ljudskog roda.
5. dan
U trenutku kada kaţete `Bog` to zazvuĉi kao vrlo daleka
stvar. Oni to upravo govore vekovima; da je Bog u visinama na nebu,
vrlo daleko od nas. MeĊutim kada kaţete `ljubav`, to je vrlo blisko
srcu. Svi ti sveštenici su lukavi i spretni. Oni pokušavaju dokazati da
je Bog daleko, jer ako je Bog daleko, tada oni mogu biti njegovi
predstavnici, posrednici, agenti. U momentu kada kaţete `Bog` imate osećaj njegove liĉnosti. Bog postaje ograniĉen, postaje
objašnjenje. MeĊutim ljubav nije osoba, ona je svojstvo, prisustvo,
miris, a ne cvet - manje je ograniĉena, neobaveznija je i neodreĊena.
Kada kaţete `Bog`, naprosto se osećate bespomoćnim - `Šta da radim?` Ako postoji ljubav moţete nešto i da uĉinite. U vašoj najskrivenijoj prirodi ste sposobni da volite; zato ĉitavo moje uĉenje kruţi
oko reĉi `ljubav`. Isus je tvrdio: `Bog je ljubav.` Ja tvrdim: `Ljubav
je Bog.`
6. dan
Ĉovek koji voli zna kako da ţivi potpuno jer on ţivi totalno.
On ţivi sada. Njegovo telo je puno ljubavi. Ćelije njegovog tela
plešu u ljubavi, njegov um je pun ljubavi, a ne logike. Njegovo srce
je puno ljubavi, ono nije samo sistem za proĉišćavanje krvi; a on nije
samo instrument za disanje, on udiše i izdiše ljubav. Sama njegova
duša nije ništa drugo nego ĉista ljubav, more ljubavi.
Takva osoba je prisiljena da pronaĊe postojanje. Gde bi se
egzistencija mogla sakriti od takve osobe? Zapravo, takva osoba ne
mora ići da traţi postojanje, ono dolazi da pronaĊe nju. U tome je
lepota; kada postojanje doĊe da traţi i pronalazi baš vas.
7. dan
Zavolite bez adrese, nemojte usmeravati ljubav prema nekome odreĊenom. Zavolite ĉitavo postojanje, jer postoji samo jedna
realnost. Drveće, planine i ljudi nisu meĊusobno baš tako razliĉiti.
Mi svi uĉestvujemo, postojimo u dubokoj harmoniji. Stalno udišemo
kiseonik, a izdišemo ugljen dioksid. Drveće stalno udiše ugljen dioksid, a izdiše kiseonik. Znaĉi bez drveća mi ne bismo mogli da postojimo. Mi smo sjedinjeni i ulazimo jedni u druge; tako je ĉitavo
postojanje meĊusobno povezano. Zato volite bez adrese; stabla i
zvezde, planine, ljude i ţivotinje. Nije vaţno koga volite, vaţno je da
volite.
8. dan
Dobrobit ĉoveka je u postojanju. Ako se utvrdimo u egzistenciji mi smo celi i zdravi. Ako ostanemo izvan postojanja, ostajemo bez korena i bivamo napušteni.
Postojanje je zemlja, naša sigurnost, naša dobrobit. Celovitost ţivota nije ništa drugo nego istraţivanje - istraţivanje naše dobrobiti.
9. dan
Egzistencija se moţe dodirnuti samo u potpunoj predanosti.
Manje od toga neće biti dovoljno. Kao što voda isparava na sto stepeni, potpuno predavanje se dešava kada naš ego ispari, kada postanete samo prazan prostor. Nikoga nema unutra. Postoji veliki mir, neodreĊenost, beskraj, neobaveznost, ali nikoga tamo nema. To je
trenutak kada se u vas spusti ĉitavo nebo, kada se susretnu nebo i
zemlja, kada ste preobraţeni od smrtnog bića u besmrtnu dušu.
10. dan
Ĉovek mora da se uzdigne iznad svoje volje, tako da moţe
da postane deo boţanske volje. Ĉovek mora da odbaci svoju vlastitu
volju, u tome je ceo problem. Jednom kada se rastopi naša volja, egzistencija zapoĉinje da funkcioniše kroz nas. Tada više nema jada,
nema straha, ĉovek se potpuno opusti i nema nikakvih problema.
Svi naši problemi izviru iz naše volje jer volja predstavlja
borbu sa celinom. To je borba, a borba nuţno donosi napetost a vi ste
osuĊeni na neuspeh i zato, koliko god se teško ĉovek bori duboko u
srcu zna, negde duboko zna da je to jalovo. On ne moţe da uspe protiv celine.
Ĉovek moţe da uspe samo u zajedništvu s celinom, a ne protiv nje. U momentu kada se vaša volja preda sve je vaše. Odjednom
vam se širom sveta otvaraju vrata. Sve tajne su vam dostupne, date
su vam i dobijate sve kljuĉeve. Paradoks postoji; vi postajete gospodar u predaji svoje volje. Dok zadrţavate volju i borite se za nju, ostajete rob.
11. dan