Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

GLAS TIŠINE
Helena P. Blavatski
Str 131
Povez tvrd
Stanje knjige dobro

O knjizi
Ova knjiga je sačinjena na osnovu
“Knjige Zlatnih Pravila”, koja je jedno od onih
dela što su data ljudima koji na Istoku
izučavaju okultizam. U toj školi je obavezno
poznavanje tih dela, iz kojih su učenje prihvatili
mnogi teozofi. S obzirom da mnoga od ovih
pravila znam napamet, relativno lako sam
načinila prevod.
Dobro je poznato da se u Indiji metode
duhovnog razvoja razlikuju od učitelja do
učitelja, ne samo zato što oni potiču iz šest
filozofskih škola, nego i zbog toga što svaki
učitelj ima svoj sopstveni sistem koji, uglavnom
zadrţava u tajnosti. S druge strane Himalaja,
metodi u ezoterijskim školama se ne razlikuju,
sem ako učitelj nije običan Lama koji zna samo
nešto više od onog koga podučava.
Tekst koje sam prevela jeste deo iz istog
dela odakle su uzeti “stihovi” za knjigu Đjan, na
kojoj se zasniva Tajna doktrina. “Knjiga Zlatnih
Pravila”, kao i veliko mistično delo
“Paramatma”, po legendi o Nagarđuni,
predate su velikom Arhatu Nage ili “Zmije”.
Uprkos svojoj plemenitosti i izvornosti, njene
ideje često u najraznovrsnijim oblicima mogu da se nađu u delima napisanim na sanskrtu, na
primer u Đnanešvari, veličanstvenom mističnom
delu u kome Kršna jasno opisuje Arđuni stanje
savršeno prosvetljenog jogija. Slično je i sa
pojedinim Upanišadama, što je prirodno, jer su
skoro svi najveći Arhati, 4 bili Indijci ili Arijevci, a
ne Mongoli, naročito ne oni koji su emigrirali na
Tibet. Ipak su brojna samo ona dela koja je za
sobom ostavio Arjasanga.
Izvorna pravila su urezana na tankim
pravougaonim pločama, a kopije na
diskovima. Takve ploče u vidu diska se
uglavnom čuvaju na oltarima u hramovima koji
su pridruţeni centrima u kojima su bile
osnovane kontemlativne škole ili Mahazane.
Ispisane su na različite načine, ali prvenstveno
ideogramima.
Sveštenički jezik, osim što moţe da se
piše svojom azbukom, moţe da se piše i tajnim
pismom i još na nekoliko načina. To više liči na
ideograme nego na slova. Druga metoda
sadrţi upotrebu brojeva i boja, od kojih svaka
odgovara jednom slovu tibetanske azbuke,
čineći tako potpunu kriptografsku azbuku. Pri
upotrebi ideograma tekst se čita na tačno određen način. Slično je i sa simbolima i
znakovima koji se koriste u astrologji, a to su 12
ţivotinja zodijaka i 7 osnovnih boja, od kojih
svaka ima tri nijanse; svetlu, osnovnu i tamnu.
Oni predstavljaju 33 slova jednostavne azbuke,
reči i rečenice. Ta metoda sa 12 ţivotinja
ponovljenih pet puta, kojima se pridruţuju pet
elemenata i sedam boja, čine azbuku
sastavljenu od 60 svetih slova i 12 znakova.
Znak na početku teksta određuje da li treba da
se čita po indijskom obrascu, gde je svaka reč
samo prerada sanskrta, ili po kineskom načinu
čitanja ideograma. Najlakši je način koji
omogućava čitaocu da koristi jezik koji ţeli, jer
su znakovi i simboli, kao arapski brojevi i slova,
zajedničko vlasničtvo iniciranih mistika i njihovih
sledbenika. To je odlika i jednog od kineskih
načina pisanja; takav tekst, svako moţe da
pročita s istom lakoćom, ko poznaje slova; na
primer, Japanac moţe da ga pročita na svom
jeziku, baš kao i Kinez na svom.
“Knjiga Zlatnih Pravila” sadrţi oko 20
posebnih rasprava.
Neke od njih su predbudističke, a druge potiču iz kasnjih
vremena. Pre više godina naučila sam ih
napamet. Za prevod drugih, morala bih da se
posluţim beleškama zametnutim u gomilama
papira i podsetnika, koja se sakupljala tokom
20 godina, a nikada nije bila sređivana. Ne bi
sve mogle da budu prevedene i date svetu,