Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-03-99525-7
Oblast: Alternativna medicina
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Mestimično uredno podvlačeno (v. sliku), ne smeta čitanju.
Retko u ponudi.

Autor - osoba Ferković, Milan= Ferković, Milan
Tapalović, Milan
Naslov Akupunktura : priručnik za liječnike i studente medicine / Milan Ferković, Milan Tapalović ; [crteži i fotografije Boris Adamek]
Vrsta građe priručnik
Jezik hrvatski
Godina 1989
Izdanje 3. izd.
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1989
Fizički opis 290 str. : ilustr. ; 24 cm.
Drugi autori - osoba Adamek, Boris (ilustrator) (fotograf)
Napomene Bibliografija: str. 280-282
Kazala.
Predmetne odrednice Akupunktura

SADRŽAJ
Predgovor – 7
Predgovor autora – 10
Jezične napomene – 13
Uvod – 15
Primjena Yin-Yang teorije u kineskoj tradicionalnoj medicini – 20
Bioenergetski koncept kineske tradicionalne medicine – 20
Zakon o pet elemenata – načelo pentaizma – 21
Funkcija organa u kineskoj tradicionalnoj medicini – 25
Anatomija – 25
Fiziologija i patofiziologija – 25
Fiziologija energije – 28
Patofiziologija energije – 29
Dijagnostičke metode u kineskoj tradicionalnoj medicini – 33
Teorija cirkulacije energije (Jing-Luo) – 36
Meridijani – 36
Akupunkturne točke – 65
Glavni meridijani – 69
Meridijan pluća – 69
Meridijan debelog crijeva – 75
Meridijan želuca – 83
Meridijan slezene i gušterače – 100
Meridijan srca – 109
Meridijan tankog crijeva – 115
Meridijan mokraćnog mjehura – 123
Meridijan bubrega – 142
Meridijan osrčja – 151
Meridijan trodijelnog grijača – 154
Meridijan žučnog mjehura – 163
Meridijan jetre – 176
Izvanredni (ekstra) meridijani – 184
Meridijan središnji – stražnji (Du Mai) – 184
Meridijan središnji – prednji (Ren Mai) – 191
Meridijan Chong Mai – 198
Meridijan Dai Mai – 198
Meridijan Yangqiao Mai – 199
Meridijan Yinqiao Mai – 199
Meridijan Yangwei Mai – 200
Meridijan Yinwei Mai – 200
Točke izvan meridijana (Puncta extra) – 202
Aurikulopunktura i aurikulomedicina – 213
Kraniopunktura – 226
Tehnika liječenja akupunkturom – 232
Principi liječenja akupunkturom – 238
Akupunkturna analgezija – 250
Sindromi – 258
Neuralgija n. trigemini – 258
Glavobolja – 259
Bolno rame – 261
Paraliza facijalisa (Bellova kljenut) – 261
Bronhijalna astma – 261
Lumboishijalgija – 262
Površni bolni sindromi – 263
Poremećaji organa i funkcija – 267
Reumatizam – 272
Psihosomatski poremećaji – 273
Infektivne bolesti – 274
Opći somatski i organski poremećaji – 274
Traumatska stanja – 274
Indikacije i kontraindikacije za liječenje akupunkturom – 275
Literatura – 277
Kinesko nazivlje – 280
Kazalo imena – 283
Kazalo pojmova – 284

„Old China will somehow continue to live in the bones of the new.“
Scharfstein Ben-Ami
Intelektualna i umetnička kultura stare Kine dala je toliki udeo celini ljudskih dostignuća da svet ne može ni zanemariti ni zaboraviti tu veličanstvenu čovekovu baštinu. A deo te baštine je i akupunktura, po čemu je svet upoznao, tačnije mislio da je upoznao, kinesku medicinu. Međutim, ta medicina nije samo akupunktura, to je mnogo više, mnogo šire. To je filozofija života utkana u filozofiju medicine, to je mnoštvo lekova kojima je kineska medicina obdarila ovu našu zapadnu, to su i gigantski zahvati moderne kineske medicine koja ljubomorno čuva svoju baštinu u koju unosi sve ono pozitivno i dobro iz naše zapadne medicine dvadesetog stoleća.
Gde je tu mesto akupunkture?
Čim se rodila, a to je bilo znatno pre 2800. godine pre nove ere u dolini Žute reke, iz kraljevskih i carskih ruku upala je u ruke legendarnom vraču, od kojeg su je preuzeli pravi narodni kineski lekari tradicionalisti. Čovek ju je prihvatio kao svoje delo kojim pomaže bližnjem, ublažujući mu patnje, ne znajući ni sam kako ta tanka igla odnosi bol, kojim putovima uklanja tegobe.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prihvatila je 1979. godine akupunkturu kao savremenu metodu lečenja mnogih bolesti. Ta najviša svetska zajednica zdravstva morala je priznati nepobitne činjenice. Akupunktura je metoda izbora u suzbijanju velikog broja pojava bola. Od toga do akupunkturne analgezije nije bio dalek put. Godine 1958. u Kini su počeli veoma uspešno da obavljaju hirurške zahvate pomoću same akupunkture ili u kombinaciji s medikamentima koji služe kao bazalni anestetici u zapadnoj medicini.
Kako se presađivala ta istočnjačka terapijska metoda u Evropu? Naime, treba reći da je akupunktura integralni deo i proizvod kineske filozofske misli i kulture, koje se temeljno razlikuju od naše zapadne. Kineska filozofska misao ne poznaje naš zapadni egoizam. Dosad nije nikom, a verovatno i neće nikome uspeti da prevede Dekartovu misao „Cogito ergo sum“ na kineski jezik, niti da utka tu ideju enciklopedista u kineske misaone tokove.
Za kineskog mislioca čovek je nedeljiv deo Zemlje, a time i deo svemira: mikrokozmos je slika makrokozmosa. Oba poseduju osnovnu, jedinstvenu energiju, večnu, „koja sve elemente stvara i u njima se utapa“ (Koaji Ju Ču). Materija i energija jedno su, pretvorljive jedna u drugu, večne su. Na toj osnovnoj filozofskoj koncepciji, koju je naša zapadna nauka uočila tek u ovom nemirnom XX stoleću, temeljila se celokupna kultura i medicina kineskog naroda. Odakle mu ta mudrost, to ni sami Kinezi ne znaju, i verovatno neće ni oni, niti će svet to ikada doznati. Ali činjenice ostaju: akupunktura se uklapa u takvu misaonu predstavu.
Mi Evropljani jednostavno smo presadili tu plemenitu terapijsku metodu bez mnogo razmišljanja. Možda je Marko Polo bio mnogo kritičniji od nas, jer je u svojoj privatnoj pustolovini sigurno upoznao i tu metodu. Na carskom dvoru Kublaj-kana akupunktura je bila na visokom pijedestalu. Da li je i o tome pričao svojim sunarodnicima naš Korčulanin? Bilo da je pričao ili prećutao, akupunkturu kao metodu lečenja on nije preneo u Evropu, nego neko drugi, i to tek više stoleća kasnije. Prvu istorijsku činjenicu o akupunkturi u Evropi doznajemo u vezi s evropskim navikama: jedan lekar u Londonu uzima akupunkturu kao tezu za disertaciju 1682. godine.
Dobro znamo da se naša zapadna medicina stubokom razlikuje od kineske. Evropska nije više samo naša evropska i zapadna: ona je danas potrebna svakom čoveku na svetu, ona je opšta, poznata i priznata u svakom kutku današnjeg sveta. I u Kini je poznata i prihvaćena. Potrebna je i Francuzu i Englezu, i Australcu i Bantu-crncu, Japancu i Eskimu. Nezavisna je, i to sve više i više, i od nacije, i od religije, i od morala, i od politike. Suprotno tome, kineska medicina rodila se u jednom narodu, ostala s njim i njegovom kulturom i filozofijom najtješnje povezana. Zato je moramo posmatrati i shvatati samo u korelaciji s drugim faktorima kulture velikog kineskog naroda. Ona se razvijala potpuno samostalno i sasvim neovisno i o našoj evropskoj, grčkoj, rimskoj, pa i tibetanskoj, indijskoj, iranskoj i arapskoj medicini. Šteta je što do danas niko nije uspeo da uporedi te poznate medicine sveta, s jedne strane, s kineskom medicinom, s druge strane. Samo su retki to pokušali. Tek je u novije vreme R. F. Bridgman utvrdio da se kineska medicina od VI veka pre nove ere do I veka nove ere istodobno razvijala s grčkom, a da se uopšte nisu međusobno poznavale. Pokazao je da se evolucija stare kineske medicine u tom razdoblju znatno približila evoluciji grčko-rimske. Obe te medicine, i evropska i kineska, sasvim nezavisno, istovremeno su došle do spoznaje da racionalno povezuju uzroke i posledice bolesti, ali na sasvim različitoj filozofskoj koncepciji.
Neki smatraju da akupunkturu kao integralni deo kineskog duha ne možemo ni kao metodu odvojeno presaditi na Zapad, lišenu njene filozofske podloge i njene veličanstvene kulture. No, akupunktura nije samo kineska, iako je tamo nikla. Kao korisna analgezijska metoda može se i treba primenjivati bilo gde na svetu i bez povezanosti s njenom filozofskom podlogom, misle drugi. Gde je tu prava istina? Kao da bi mogla biti negde tu, u sredini. Jer i Evropa sa Zapadom, i Kina u ovom stoleću, znatno su se približile osnovnoj filozofskoj misli jedinstva svemira, jedinstva materije i energije. Kinesku, nazovimo je zasad, intuitivnu misao o zajedništvu i pretvorljivosti energije i materije spoznao je genijalni Ajnštajnov duh i dao joj matematičku formulaciju. Možemo li tu tražiti zajedništvo filozofske misli u prirodi Kineza i prirodi zapadnjaka?
Posmatrajući akupunkturu kroz takva razmišljanja kao jednu, ovog puta terapijsku metodu izolovanu od ostale kineske veoma bogate medicine i medicinske tradicije, nećemo pogrešiti ako takvu terapiju i takvu akupunkturnu analgeziju počnemo primenjivati i u našoj medicini, u našoj svakodnevnoj medicinskoj praksi.
Tu terapijsku metodu izvrsno su nam u ovoj knjizi prikazali i ilustracijama upravo približili, doslovno nadohvat ruke, autori Milan Ferković i Milan Topalović, isti autori koji su pre nepunu godinu dana dali našim širokim čitalačkim krugovima prvu, na našem jeziku napisanu, popularnu knjižicu o akupunkturi. Ovog puta tekst su pripremili lekarima koji se žele baviti ovom danas medicinski priznatom metodom analgezije, metodom lečenja koja ima svoje indikacije i kontraindikacije, koja ima svoje domete i svoja ograničenja, metodom koja ne predstavlja nikakvu panaceju, metodom koja je dobila svoje mesto u medicinskom svetu, i onom zapadnom i onom kineskom.
Zhen-Jiu, koju su naši evropski misionari prozvali jednostavno metodom uboda iglama, u ovoj je knjizi odlično dokumentovana i reljefno ilustrovana Adamekovim umetničkim ilustracijama. Na hrvatskom jeziku ova knjiga o akupunkturi za lekare prvenac je, ali prvenac izašao iz pera iskusnih zagovornika ove korisne metode lečenja koju su učili na njenim izvorima u NR Kini.
U radu s akupunkturom potrebni su i kritičnost i strpljivost. „Nekritično prihvatanje akupunkture jednih, kao i nekritično odbacivanje te metode drugih, ne može odrediti njeno mesto pod suncem“, pišu u svom predgovoru autori. Iako skromno ističu da pisanje knjige nije bio „jednostavan zadatak“, dapače, bio je to i te kako težak i odgovoran posao, uspeli su da pruže „lekaru koji se želi ozbiljno upoznati i akupunkturu uvesti u svoj terapijski repertoar na maternjem jeziku“ izvrsno štivo, izvrstan tekst, i već su time postigli nameravani cilj.
U Zagrebu, marta 1981.
Prof. dr sci. Roko Živković

tags: akupunktura, kineska tradicionalna medicina, TKM, Yin-Yang, pet elemenata, meridijani, Jing-Luo, akupunkturne točke, Du Mai, Ren Mai, Chong Mai, Dai Mai, aurikulopunktura, aurikulomedicina, kraniopunktura, akupunkturna analgezija, dijagnostika u TKM, indikacije i kontraindikacije, bolni sindromi, neuralgija trigeminusa, glavobolja, astma, reumatizam, psihosomatski poremećaji, fitoterapija i energija, bioenergetika, holistička medicina.

MG P59 (N)