Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vastu vidja – stanovanje po meri duše – priredio Valmiki Devara; 140 str. 1070 din.
Valmiki Devara
VASTU VIDJA*

STANOVANJE
PO MERI DUŠE
* Reč vastu znači boravak ili boravište, a reč vidja označava znanje. Prema
tome vastu vidja znači znanje o boravištu, ili mestu boravka. Često se koristi i
izraz vastu šastra. Šastra znači veština ili primenjeno znanje. Dakle, može se
reći da vastu vidja označava teoriju, a vastu šastra praksu, premda se ti izrazi
koriste i u jednom i u drugom smislu.
Deo I
OPŠTA NAČELA
KAKO DELUJE BORAVIŠTE NA
ČOVEKA
Svaki čovek se pita na koji način okolina deluje na
njega, odnosno, kako se prilagođavanjem prostora može
ostvariti pozitivan uticaj, a izbeći negativan.
Odgovor je naizgled jednostavan, a oslanja se na
iskustvo. Kada se nađe u okolini koja mu ne odgovara, čovek
se oseća loše. Nasuprot tome, okolina koja mu odgovaara,
podstiče u njemu dobro raspoloženje.
Ljudsko iskustvo je uglavnom čulno. To znači da čula,
a pre svega vid prenose informacije o stanju o okolini. Ta
obaveštenja čovekov nervni sistem “prerađuje” i tumači, da bi
pod uticajem raznih činioca, od kojih je jedan i ukus, odnosno
naklonost prema određenoj vrsti okruženja, doneo ”sud” o
tome da li mu se okolina dopada ili ne.
Prilagođavanje okoline ljudima, tako da im se dopada i
odgovara njihovom ukusu, izvode umetnici i arhitekte.
Drugi način delovanja okoline na nas je onaj koji ne
možemo tako lako da izrazimo rečima. Neki prostor ponekad
ostavlja dobar utisak, iako nije u skladu s našim estetskim
merilima. Kažemo da je privlačan ili slično. Neki drugi prostor
iako je lepo uređen u skladu s tradicijom i načelima umetnosti,
na nas može da ostavi loš utisak.
To područje, koje možemo da nazovemo intuitivnim,
pripada umetnicima i arhitektama koji oblikuju prostor. Njihov
zadatak je da usklade pojedine elemente prostora, kako bi ostavili željeni utisak, naročito ako ga uređuju za nekog
određenog pojedinca.
To unutrašnje intuitivno osećanje prostora je već bliže
suštini vastu vidje. Osetljiva osoba, koja je osetila suptilne
nivoe delovanja okoline na čoveka, prostor koji je uređen
prema vastu načelima će prirodno da doživi kao prijatan,
privlačan, zaštitnički i podsticajan.
Međutim, ni ovaj nivo intuitivnog doživljaja ne
obuhvata celovitost vastu vidje. Vastu vidja tvrdi da prostor
ima sposobnost da izvuče na površinu naše unutrašnje
potencijale, podjednako kao i moć da ih potisne. Takođe, tvrdi
se da prostor i njegov oblik, orijentacija i uređenje imaju moć
da oslabe ili unaprede naše zdravlje; da poveća ili smanji našu
sposobnost zarađivanja; unapredi ili spreči naše stvaralaštvo;
poboljša ili oslabi naše odnose, drugim rečima, prostor ima
moć da deluje na svaki segment našeg života! Ako je tako,
onda se u vasti krije moć stvaranja naše sreće, što je svrha i
suština života, a i jedini cilj kome svako od nas neprekidno
teži.
Zbog toga je vastu vidja vrlo dragoceno i korisno
znanje.
Pitanje je kako prostor to čini? Šta je to u prostoru u
kome živimo što daje moć uticaja na sve vidove našeg života?
Najčešći odgovor na to pitanje se dobija pozivanjem u
pomoć neke nevidljive energije koja “zrači” iz samog prostora
ili predmeta koji se nalazi u njemu. Tako ćete naći objašnjenje
da su to magnetne sile koje deluju na ljudski organizam. Naći
ćete i objašnjenja povezana s dejstvom zračenja iz zemlje,
podzemnih voda i slično. Najčešće objašnjenje koristi pojam
“životne energije”. U knjigama o vastuu to je prana.
Prva misao na spominjanje “životne energije” vezana je
uz neku nevidljivu energiju koja se nalazi svuda oko nas, a i u
nama. Takva su najčešća objašnjenja o prani. Prana nije iste vrste kao električno, magnetno ili bilo koje drugo zračenje
poznato u savremenoj fizici.
Tradicionalna vastu vidja nigde ne spominje energiju u
nekom merljivom obliku, sličnom našem pojmu energije.
Stoga prana i nije takva vrsta energije. Ona je bliža
“energetskim obrascima”, a ne samoj energiji! Šta to zapravo
znači?
“Obrazac” je pitanje odnosa i ravnoteže. Prana nije
nešto opipljivo, niti merljivo. Prana proizilazi iz ispravnog
odnosa. Dve misli u uzajamnom ispravnom odnosu stvaraju
pranu, a u neispravnom odnosu jedna nasuprot drugoj ne
stvaraju pranu. Isto tako, dva predmeta u ispravnom odnosu,
jedan nasuprot drugom, stvaraju pranu, a u neispravnom
odnosu ne stvaraju pranu.
Dva toka energije u ispravnom odnosu stvaraju pranu, a
ta dva ista toka u neispravnom odnosu je ne stvaraju.
Ideja o prani kao obrascu i odnosu, a ne kao o nečemu
opipljivom što poseduje svoju vlastitu suštinu, moglo bi da se
izrazi na razne načine. Ovo je samo jedan od njih. Izabran je
zato što je povezan sa vastuom. Vastu je potpuno zasnovan na
odnosima koji nastaju zbog unutrašnjeg uređenja prostora. To
su odnosi između materijalnih predmeta (koji su takođe izrazi
energije) i energetskog ustrojstva stana ili kuće.
Prana postoji svuda, jer svuda postoje energija i
materija; svuda postoje misli i oblici koji stvaraju određene
odnose. Ako su odnosi skladni, postoji prana. Ako nisu, nema
prane.
Svesni smo da postoje ograničenja u izražavanju, pa je
teško objasniti pranu. Pokušajmo to da učinimo, jer je to bitno
za shvatanje vastua.
Prana nastaje u skladnom odnosu između dva ili više
izraza energije, bilo da su to misli, zvuci, predmeti i ljudi.
Vastu vidja nas uči ispravnom odnosu između energetskih
izraza i na taj način stvara pranu u prostoru u kome boravimo.
Da bismo razumeli delovanje vastua, ali i principa na
kojima se zasniva, dobro je ukratko izraziti vedski pogled na
svet i ulogu čoveka u njemu:
Postoje prirodni zakoni koji stvaraju red i pravilnost u
svemiru. Sve što postoji sačinjeno je od energije i zbog toga je
živo. Sve što postoji međusobno je povezano.
Niko ne sumnja u postojanje prirodnih zakona i
činjenicu da oni održavaju red u svemiru. Bez njih stvari bi se
dešavale nasumice i bez pravilnosti, a to nije tako. Postoje
pravila koja su predvidljiva, pa prema tome, postoje i prirodni
zakoni. Vedska mudrost kaže da su ti prirodni zakoni jednaki u
svemiru kao i u čoveku. Drugim rečima, postoji određeni skup
prirodnih zakona koji upravljaju životom čoveka, ali i životom
zvezda. Isti prirodni zakoni deluju u makrokosmosu (a to je
svemir), kao i u mikrokosmosu (čovek).
Sve što postoji stvoreno je od energije i zbog toga je
živo. Fizika je potvrdila da je sve energija. Čak i ono što se
našim čulima čini kao čvrsta materija, zapravo je sačinjeno od
vibracije energije. Tvrdi pod, po kome hodamo je skup
energetskih pobuđenosti, baš kao i hrana koju jedemo, upravo
kao i telo u kome se nalazimo. Vedski mudraci su tvrdili da je
živo sve što postoji. Naravno, postoje razni nivoi života i
postojanja. Ljudski život je na sasvim drugom nivou postojanja
od života kamena. Međutim, s obzirom da su u osnovi
sačinjeni od istih energetskih vibracija kojima upravljaju isti
prirodni zakoni, i jednom i drugom može da se pripiše
karakteristika života.
Ova tvrdnja nalazi svoju primenu u vastuu. Naime, s
obzirom da su energetski obrasci svuda jednaki, u slučaju
nepostojanja harmonije i nedostatka prane u nekom prostoru,
mogu da se iskoriste određeni predmeti u smislu mera za
popravljanje. O merama za poboljšanje će još biti reči, a
zasnovane su na vedskim postavkama o prirodnim zakonima
(koji upravljaju svim stvarima), energiji i životnosti svega.
Treća vedska misao, o uzajamnoj povezanosti svega
predstavlja osnovu delovanja vastu vidje. Danas fizika zna da
vreme i prostor nisu onakvi kakve nam prikazuju naša čula.
Vreme nam izgleda pouzdano i nepromenljivo, ali je još
Ajnštajn dokazao da je relativno i da se može skratiti i
produžiti. Slično je i sa prostorom. Oči nam govore da je
udaljenost od 100 metara uvek ista, ali samo mali skok u
kvantnu fiziku realnosti – koja se nalazi ispod subatomskih
čestica, pa i ispod polja sila – otkriva da je i prostor jednako
tako rastegljiv kao i vreme. Fizičari govore o takozvanom
prostorno-vremenskom sunđeru koji se nalazi u osnovi svega
što postoji. To znači da udaljenosti između nas i ostatka
svemira nisu tako velike kao što nam izgledaju. Štaviše, to
zpravo znači da smo na najdubljem nivou svakog trenutka
povezani sa preostalim svemirom. Uzajamna povezanost je
toliko velika, pa neki tvrde da svaka naša misao, svaki naš
postupak, zapravo iz temelja menjaju Svemir. Naučno
fantastične priče o izboru svemira u kome živimo o paralelnim
svetovima i sličnim čudnim zamislima, nisu plod mašte. Radi
se o realnosti koju je fizika otkrila na teorijskoj osnovi. Za
sada ta saznanja nismo pretočili u praksu, međutim, to ne znači
da drugi to nisu učinili! Vedska mudrost je pre mnogo hiljada
godina učila o predstavi realnosti, koja je vrlo slična otkrićima
savremene nauke. Svakako, vedski rečnik je bio drugačiji, ali
kada se uđe u suštinu onoga što su vedski mudraci učili,
otkrivaju se čarobni svetovi koji samo čekaju da im posvetimo
pažnju. Što je još lepše, vedski mudraci su svoju teoriju
krunisali praksom. Vastu vidja se kao znanje i vastu šastra kao
veština potpuno zasnivaju na vedskom pogledu na stvarnost.
Postavka o uzajamnoj povezanosti svega što postoji
neposredno je povezana sa praksom vastua. Naše neposredno
okruženje, sve što je izloženo našim čulima, a naročito izgled
prostora u kome boravimo, odnosi predmeta i energetskih
obrazaca u našem stanu, neposredno utiču na nas. Taj uticaj može da bude takav da stvara pranu, dakle harmoničan, a može
da bude i takav da je ne stvara, dakle neharmoničan. Zadatak
vastu vidje i vastu šastre je da osigura skladni uzajamni odnos
između energetskih obrazaca boravišta i energetskih obrazaca
njihovih stanovnika.
Prana: Usklađeni odnos tokova energije
Nema prane; sukob tokova energije.
POREKLO
Tekstovi Rig-vede, posebno oni delovi koji govore o
svemirskom kalendaru, ukazuju da je vedska kultura stara
barem 8000 godina. Prema položaju prolećne ravnodnevnice
nasuprot nepokretnom ili sideralnom zodijaku može da se
odredi o kom vremenu je reč nezavisno od dogovorenog
kalendara (na primer hrišćanskog ili kineskog).
Neki naučnici je smeštaju u razdoblje od pre samo
2500 godina. Dilema i sukob mišljenja svakako postoje.
Međutim, argumenti “starije” teorije su ubedljiviji jer se
zasnivaju na kretanju nebeskih tela. Ako se u Vedama
spominje datum koji odgovara, na primer, prolećnoj
ravnodnevnici u vreme 4000 godina pre Hrista, onda gotovo da
nema razloga za sumnju da se u njima zaista opisuju događaji
iz tog vremena.
Činjenica je da su vedski rišiji znali mnogo toga o
svetu u kome živimo pre nego što ih je otkrila zapadna
civilizacija. Vedski matematičari su razvili zamisao o nuli. Bili
su svesni uticaja vibracije na materiju, pa su tvrdili da je
materija sačinjena od vibracije, dakle od energije kao što to
tvrdi savremena fizika. Hiljadama godina pre Njutna su
razumeli zakon gravitacije, a pre svih naroda su znali da je
zemlja okrugla, a ne ravna, a takođe i da se okreće oko Sunca.
Vedski naučnici su zastupali teorije koje su zapanjujuće slične
savremenim. Znali su da svemir postoji nekoliko milijardi
godina, a to razdoblje nazivali su životnim vekom stvoritelja
Brahme. Kad njegov život dođe do kraja, svemir će takođe da
se završi. Biće uništen da bi se ponovo pojavio rađanjem
Brahme koji će ponovo da započne svoj proces evolucije. Iako
danas naučnici ne govore o Brahmi, ipak govore o nastanku
svemira iz ništavila i o njegovom vraćanju u isto stanje. Veliki
rišiji su govorili o tome, a i o mnogim nezamislivim stvarima.
Vastu vidja i vastu šastra su zanovane na vedskoj
mudrosti, pa se zbog toga može reći da su stare koliko i ona.
Vedski panditi, kao čuvari tradicije, tvrde da Vede nije
stvorio čovek svojom rukom, niti izmislio svojim umom. Vede
su saznata prepoznavanjem. Drugim rečima, sva ta znanja koja
su neosporno pripadala vedskoj kulturi nisu stečena
eksperimentima ni mukotrpnim metodama kojima se danas
služi nauka. Vedsko znanje je stečeno na nivou unutrašnje
spoznaje. Riši, što znači onaj ko vidi ili ko zna, unutrašnjim
okom je video svemir i njegove zakone. Jednostavno ih je
spoznao. Zamislite situaciju u kojoj riši želi da sazna zakone
koji određuju izlazak i zalazak sunca. On zatvara oči i okreće
se unutra. Koristi određene tehnike usmeravanja pažnje i posle
nekoliko momenata pred njegovim očima se pojavljuje vizija
planete Zemlje koja kruži oko zvezde Sunca s mnogobrojnim
detaljima tog odnosa. Riši otvara oči obogaćen novim
saznanjem i prenosi ga svojim učenicima. Dakle, nema ni traga
o eksperimentima, mukotrpnom radu, greškama i zabludama.
Jednostavna i čista spoznaja.
Naravno, u našim uslovima ova slika izgleda malo
naivno i malo ko bi verovao čoveku koji koristi takvu
“naučnu” metodu. Međutim, vedski rišiji si radili upravo tako!
Svakako, takva vedska spoznaja treba da zadovolji
određene uslove. S obzirom da se radi o spoznaji na nivou
svesti, odnosno da je svest mesto gde se istraživanja vrše, a
istovremeno je i način na koji se istraživanja vrše, potrebno je
da se osigura ispravnost i čistoća svesti. Zato su čitava vedska
kultura i vedsko znanje prvenstveno bili usmereni na metode
razvoja svesti. Svest mora da bude na određenom stepenu
čistoće i jasnoće, da bi bila spremna za vedsku spoznaju. Za to
svakako služe tehnike meditacije i njima pridružene metode za
usmeravanje ka tom cilju.
Na taj način su spoznata sva načela vastua. Praksa je
služila da se spoznati zakoni kasnije potvrde, kao i da se prilagode i oblikuju prema posebnim zahtevima određenog
područja ili pojedinca. U ovoj knjizi izložena tradicionalna
načela vastua su zasnovana na izvornim tekstovima koji sadrže
sačuvane spoznaje vedskih rišija.
Izvorni spisi su dugo prenošeni usmenim putem, a tek
kasnije su zapisani. Vedski rišiji su spoznali četiri osnovne
vede: Rig, Sama, Jadžur i Atharva-Vedu. Ti tekstovi su pre
svega simbolični, odnosno prenose poruku svojom strukturom,
a ne značenjem. Zbog toga su za prosečnog čitaoca apstraktni.
Da bi se razumeli, odnosno ispravnije, doživeli, zahteva se
posebno znanje i vođstvo. Međutim, rišiji su iz znanja
sadržanog u četiri Vede izvukli konkretna uputstva koja ljudi
mogu da koriste u svakodnevnom životu. Tako su nastale ajur
veda (medicina), gandharva veda (muzika) i stapatja veda
(znanje o građevini i arhitekturi). Stapatja veda je zasnovana
na Atharva Vedi. U stapatja vedi razvila se šilpa – posebna
nauka o umetnosti u arhitekturi, a i vastu – znanje o duhovnim
načelima stanovanja.
Uz razvoj tih praktičnih znanja povezane su i brojne
legende. Najčešća je legenda o Višvakarmanu, kosmičkom
arhitekti koji je sve strukture u univerzumu izgradio na osnovu
šilpe i vastua. Višvakarman je to znanje dobio od Šive, kome
je (znanje) predao Brahma posle savladavanja Vastu-Puruše.
Višvakarman se kasnije spominje u mnogim Puranama,
a i u Ramajani i Mahabharati.
Osim u stapatja vedi, prvi pisani zapisi, ako to tako
može da se nazove zbog činjenice da su izvorno vede
prenošene usmenim putem, nalaze se u takozvanim vastusutrama. One su otkrivene u raznim delovima Indije u obliku
uputstava za planiranje i izgradnju gradova naselja i kuća.
Smatra se da su zapisane otprilike VI vekova posle Hrista.
Najpoznatiji zapisi vastu sutri su nastali u X veku posle Hrista.
Napisao ih je poznati Riši Manasara. Takođe su poznati zapisi
iz XI veka pod nazivom Majamata koji se pripisuju Maji.
Zapisi Manasare i Majamata su uglavnom izvori opštih
uputstava o delovanju Vastua. U njima se, na primer, opisuju
eksperimenti sa tlom radi određivanja pogodnosti zemlje za
građenje.
Vastu sutre ne ograničavaju stvaralaštvo arhitekta i
graditelja. One nisu zamišljene kao neka određena škola
arhitekture, nego kao sredstvo da arhitekta ili laik dodaje
duhovna načela svojim poduhvatima. Zbog toga vastu može da
se primeni u svakom podneblju, a da se ni na koji način ne
ističe ili razlikuje od postojeće arhitekture.
Međutim, tradicionalni vastu se sastoji od ostataka
usmenog predanja o vastu vidji. U tim ostacima ima prilično
“nedostataka”. To nije ništa neobično. Zapravo, neobično je da
se išta od vastua sačuvalo tokom toliko hiljada godina!
Međutim, ostaje činjenica da današnji tradicionalni vastu nije
potpun, iako je prilično celovit. Nepotpunost se najviše odnosi
na individualno prilagođavanje. Bilo je jednostavnije sačuvati
opšta načela nego posebnosti individualnog pristupa koji je
zahtevao sveobuhvatno znanje drugih vedskih disciplina,
posebno đotiša (vedske astrologije).
Međutim, zakoni koje su spoznali vedski rišiji su
univerzalni i uvek prisutni. U tom smislu, teorijski, svako
može da ih spozna! Zavisi (samo) od stanja svesti takvog
potencijalnog saznavaoca ili vidovnjaka.
DUH PROSTORA
Zašto je vastu dobri duh prostora? Odgovor na to će
nam najbolje dati stara legenda. To je priča o Vastu Puruši.
Izraz Vastu Puruša ćemo koristiti u ovom tekstu, a ovo je
trenutak da se upoznamo s osnovnim postavkama znanja o
prostoru i njegovom uticaju na čoveka. Prvo, sam naziv. Reč
vastu znači prostor ili boravište, a puruša je duh ili biće. Dakle,
Vastu Puruša je duh prostora! Legenda potiče iz poglavlja 53
Brihat Samhite.
Kao i većina vedskih legendi i ova je zanimljiva s
bogovima kao glavnim junacima. Nas zanima simbolika.
Šiva, jedan od vladara i upravljača svemira se borio sa
demonom Andhakom, koji je želeo da zavede nered među
ljudima. Želeo je da ljudi zaborave sve što su do tada naučili, a
posebno da zaborave kako da se zaštite od prirodnih
elemenata. Na taj način Andhaka je mislio da bi za njega i
njegove pristalice bili lak plen, oni bi ih “štitili” i svoju zaštitu
skupo naplaćivali ljudskim životima i dušama. Šiva se
suprotstavio toj zamisli i počela je borba za pravo ljudi na
znanje o izgradnji skloništa, kuća i hramova. Na kraju ga je
Šiva ipak savladao, ali ne bez velikog truda i što je za priču
najvažnije, ne bez mnogo znoja.
Šivin znoj je vrlo moćna tečnost. U mnogim legendama
su iz njegovog znoja nastajali bogovi i druga mitska bića. Tako
je i tada, iz Šivinog znoja, koji je kapnuo na Zemlju, nastalo
jedno biće. Kao što je uvek slučaj s Šivom, ništa što dolazi od
njega nije uzaludno. Ovog puta, novo biće je imalo nešto od
karakteristika borbe iz koje je nastalo. U sebi je zadržalo ishod
te borbe i bilo je povezano s njenom svrhom. Međutim, s
obzirom da su se Šiva i Andhaka, kao dva diva, borili golim
rukama, njihov znoj se pomešao.