Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ljubav i Bog – Maharši Maheš Jogi: 86 str. 775 din.
SVETLO KOJE NAS VODI
Svetlost koja nas vodi je uvek sjajno Sunce
Božanske Milosti. Uvek isto, postojano kao
zvezda severnjača i blistavo kao podnevno Sunce,
svetlost koja nas vodi je Božanska Milost Šri
Guru Deva, Maha Jogirađa, Njegova
Božanstvenost Swami Brahmananda
Saraswati Maharađ, najslavniji u galaksiji
Đagat Gurua Šankaračarja iz Indije.
On je bio Maha Jogirađ (najveći među
učiteljima joge) u porodici indijskih jogija i smatran je od strane ,,đnania,, (ostvarenih) kao otelovljenje
Brahmanandam (univerzalnog blaženstva ili
kosmičke svesti), živim izrazom ,,Purnam adah,
purnam idam,,1. Božansko zračenje iz njegove
blistave ličnosti otkrivalo je istinu o ,,Purnam idam,, i
njegovom Sahađa - Samadhiu (prirodnom
trajnom stanju kosmičke svesti) predočavajući obe
istine -
,,Purnam adah,, i ,,Purnam idam,,. Gde
god da je putovao po severnoj Indiji, kao savršeni
duhovni učitelj, donosio je duhovni preporod.
Veliki ponos Indije bio je ,,Rađaram
,,
u svom
detinjstvu, kada je bio omiljen u svojoj mnogobrojnoj
porodici i obožavan u zajednici Mishra
Brahmana iz sela Gana kao ,,Sunce koje se
rađa
,,
.Rođen je 20. decembra 1868 godine, a čas
rođenja predodredio mu je da živi usamljenim
životom, a ne životom domaćina.
U nežnom dobu, u svojoj devetoj godini, kada
su druga deca u svetu najviše bila zaposlena igrom
u njemu je sazrela ideja odricanja. Dubokim razmišljanjem došao je do uverenja o ništavnosti i
prolaznosti svetovnih uživanja. Saznao je, tako
rano, da stvarna i trajna sreća ne može da se
postigne bez spoznaje Božanskog. Radosti i
uživanja koja se stiču iz pojavnog sveta samo su
senke i zamazani likovi idealne sreće i blaženstva,
koji od čoveka nisu udaljeni, već obavijeni oblakom
neznanja i iluzije postoje u njegovom srcu. Kada
je imao samo devet godina napustio je kuću i otišao
na Himalaje u potrazi za Bogom, za
Svetlošću koja iz ljudskog duha razgoni veliku
tamu koja stoji između čoveka i unutrašnjeg
prosvetljenja.
Na putu do Božanskog potreban je pravi
vođa. Tokom traganja za savršenim duhovnim
vođom sreo je mnogo učitelja i dobrih početnika, ali
ni jedan nije ispunio zahteve ideala koji je on
postavio. Želeo je duhovnog učitelja koji ne samo da
je poznavaoc filozofije i ostvarena osoba iznad i
izvan dualističkih postignuća, nego i da živi u
celibatu što je možda prirodno, legitimno i
opravdano samim tim što je on sam odlučio da u
životu održava taj visoki ideal. U današnjem svetu teško je, ako ne i nemoguće naći ličnost u kojoj
bi se stekli svi ti uslovi i tako je mladi tragaoc za
istinom morao da luta daleko i dugo pre nego što je
stigao do svog cilja. Nakon traganja po
Himalajima, oko pet godina, stigao je do grada
Uttar - Kaši. U ,,Dolini Svetih,,, u malom
i udaljenom pustinjačkom prebivalištu Himalaja,
boravio je tih dana veliki duhovni učitelj, Swami
Krišnanand Sarasvati, mudrac upućen u
duboko filozofsko znanje, koji je pretstavljao
savršeni spoj teorije i prakse, učenja i ostvarenja.
Mladi asketa se predao toj samoostvarenoj duši i
bio uveden u tajanstvena carstva duše, čije se ključne
vežbe zaista ne mogu dobiti putem knjiga i
rasprava, nego samo od savršenih duhovnih učitelja
koji tajne vrhunske vežbe tiho prenose od srca srcu.
Nakon kratkog vremena, sa odobrenjem i
nalogom svog učitelja ušao je u pećinu u Uttar
Kašiu sa odlukom da ne izlazi pre nego što
ostvari Najvišu Svetlost. Njegova želja da postigne Najviše Znanje nije bila samo puka
idealna želja i namera; već svemoćna, neodoljiva
predodređenost koja se u njegovom srcu zapalila kao
vatra. Ona je prožimala svaki delić njegovog bića,
pozivajući ga da se ne opire i zaustavlja pre
potpunog ostvarenja večnog blaženstva.
Ubrzo je stigao do blistavog Sopstva bez
toplote i dima i ostvario Božansku Istinu,
Kosmičku svest, krajnju i najvišu realnost Sat
Ćit Anandam, ili Nirvanu.
Najveće postignuće mudraca je visoka građevina
ostvarenog Upanišadskog življenja koje se razvija
pod naglaskom direktnog iskustva Realnosti. Da
bi razumeli tu unutrašnju ličnost, ljudi moraju da
priđu ostvarenim dušama sa otvorenim i prijemčivim
duhom, pokušati da sagledaju bogatstvo unutrašnjeg
života koje je osnova njihovog stvarnog načina
življenja.
U 34 godini njegov učitelj ga je uveo u red
sannyasa na najvećem svetskom sajmu ,,Kumbha
Mela,, koji se održava jednom u dvanaest godina na ušću reka Gange i Đamune u gradu
Alahabadu. Onda je ponovo nastavio da živi u
svetoj osamljenosti, u jedinom blaženstvu. Ovoga
puta nije otišao na Himalaje, nego u
Amarkantakas, na izvor svete reke Narmada u
centralnoj Indiji.
Najveći deo svog života živeo je u mirnim,
izolovanim mestima, prebivalištima lavova i
leoparda, u skrivenim pećinama i gustim šumama,
gde se čak i u podne Sunce brine i uzalud ljuti
razgoneći tamu, za koju bi se moglo reći da je u tim
šumama stvorila stalno prebivalište u tim usamljenim
i udaljenim oblastima planinskih venaca
Vindhyagirisa i Amarkantakasa.
Iako izvan ljudskih pogleda, bio je predodređen
njegov uticaj na sudbinu zemlje. Duže od veka i
po svetlost Đotir Matha bila je ugašena, a
severna Indija nije imala Šankaračarju koji bi
vodio duhovni život ljudi. Postojalo je blistavo
svetlo duhovnog ponosa, obožavano kroz savršenu disciplinu Sanatana Dharme, ali je bilo skriveno
u pećinama, dolinama, gustim šumama i planinama
centralne Indije. Pa ipak, sveta osamljenost
oblikovala ga je pravilno i uglačala, stvorivši ličnost
što će bljeskom samog svog prisustva osvetliti tamu
koja je preovladala duhovnim životom zemlje.
Potrajalo je dugo vremena, dvadeset godina, da
ga ubede da izađe iz osamljenosti i prihvati sveti
tron Šankaračarje Đotir Matha2
u
Badariašramu na Himalajima. 1941 godine u
72 godini tokom perioda značajnih zbivanja u
političkoj i religioznoj istoriji Indije, postavljen je
za Šankaračarju Đotir Matha i to je
pretstavljalo prekretnicu u životu nacije. Pod
Njegovom Božanskom Milošću svanula je
sloboda u zemlji. Dr. Rađendra Prasad, prvi
predsednik Jedinstvene Indije duboko ga je
poštovao. Na konferenciji eminentnih svetskih
filozofa, održanoj u čast srebrnog jubileja Instituta
indijskih filozofija, decembra 1950. Dr. S.
Radakrišnan, čuveni filozof i naslednik
predsednikaa Dr. Rađendra Prasada nazvao je Šri Guru Deva ,,inkarnacijom Vedante,,
(Ovaploćenjem Istine).
Njegova politika duhovnog prosvetljenja bila je
sveobuhvatna. Podjednako je inspirisao i uzdizao
svakog u njegovoj religiji, moralnom i duhovnom
životu. Nikada nije bio lider ni jedne partije.
Sve partije su nalazile u njemu zajedničkog vođu.
U njegovom prisustvu rastopile su se razlike i
neslaganja u mišljenjima različitih kasta,
veroispovesti i ,,sampradaya,,. Svaka partija se
osećala kao nit u osnovi i potki Zajednice, jer sve
niti zajedno sačinjavaju platno. Takvi su bili
Njegova Univerzalnost i sveobuhvatna priroda.
Cela njegova ličnost je odisala mirisom duhovnosti.
Njegovo lice je zračilo retkom svetlošću koju je
sačinjavala ljubav, autoritet, mir i samopouzdanje -
stanjem koje se rađa samo ispravnim življenjem i
Božanskom spoznajom. Njegov Daršan,
stvarao je osećaj kod ljudi kao da je došao neki
drevni Mahariši upanišadske slave i ponovo Njegova duhovna učenja su jednostavna i jasna.
On je strogo prionuo toku unutrašnjeg razvoja koji
nalaže i uređuje indijska filozofija i etika i nikada
nije digao svoj glas protiv, nego je uvek čvrsto
podržavao istinu i principe sadržane u konceptu
Dharme. On je ljudima dao dušu religije i usrećio
ih u svakoj sferi života.
Kad je vreme to htelo, posle blistavih dvadeset
godina, manifestovano se stopilo sa svojim izvorom,
nemanifestovanim, a ,,Brahma Leena
Brahmanandam,, se sada pojavljuje u srcima
svojih obožavalaca u vidu talasa Brahmanandam
(Blaženstva). Odbacio je svoje smrtno telo, ali je
za sobom ostavio nekoliko sa smrtnim telima da
čuvaju svetlost Njegove Milosti i prenose baklju
Njegovog učenja iz ruke u ruku kroz buduće
milenijume.
Pokret za duhovnu obnovu započeo je njegovom
neposrednom inspiracijom, koju smo primili u
Madrasu 31. decembra 1957. Poslednjeg dana
proslave Njegovog 89 rođendana. Njegov
Božanski plan za duhovnu obnovu sveta
sprovođen je sasvim prirodno uz jaku podršku
vremena koje nalazimo da obeležava promenu u
ljudskom životu. A mi mu se samo molimo da
nastavi da nas vodi.
1To Nemanifestovano (Brahman) je savršeno,
a ovo Manifestovano (Brahman) je (takođe)
savršeno.
2Glavni manastir Šakaračarja.
LJUBAV
Prihvati srcem ljubav moju i ispuni ga radošću.
Ti znaš da ljubav je taj nežni, dragoceni, suštinski
izraz života. Mislim da to poznato je svima.
Ljubav je sama suština života, ona je njegov najuzvišeniji sadržaj. Ljubav je sila, moćna i uzvišena,
koja pokreće život. Cvet života izniče hranjen
ljubavlju i zrači ljubav svuda unaokolo.
Život se iskazuje kroz ljubav. Bujica života je
samo talas na okeanu ljubavi, život se manifestuje
talasima ljubavi dok okean ljubavi prožima talase
života.
Kakvu utehu ljubav donosi srcu.
Misao iznikla iz ljubavi i ispunjena ljubavlju čini
da srce ushićeno zatreperi
Kada srce uzdrhti očarano mislima ispunjenim
ljubavlju sam život je nošen talasima ljubavi.
Svaki talas života je onda prožet okeanom
ljubavi.
Da, takav život je vredan življenja. Svaki talas
života prožet okeanom ljubavi. Takav život je
život, takav život je vredan življenja. Ko živi
takav život, život čiste, potpune, savršene ljubavi,
blaženstva snage i mira?
Srećnici, a ta sreća - da se bude tvorac sopstvene
sudbine i da se započne život ispunjen ljubavlju i
radošću - pripada svima.
Srećnik, koristeći duboku meditaciju, istražuje u
tajnim odajama duboko unutar svog srca
Tada, talasi ljubavi dosežu do neslućenih dubina
okeana a okean ljubavi počinje da se izliva ispunjavajući srce i trepereći u svakoj čestici bića.
Svaki talas života je onda uznešen obiljem
ljubavi, ispunjen sjajem božanskog, ispunjen milošću,
blaženstvom i mirom.
Bujica života je onda nošena talasom plime
blaženstva a okean ljubavi prožima svaki talas
života.
Ljubav je veoma nežna i osetljiva. Ona je
najnežnija snaga života, a život je najsnažniji
izraz ljubavi.
Ljubav je nežna, a istovremeno životna i jaka.
Majušni, nežni talas ljubavi njiše barku života.
Ljubav uznosi život od patnje usamljenosti
pojedinačnog do blaženstva večnog jedinstva
....