Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Sveta nauka - Šri Yuktešvar: 134 str. 1040 din.
Svami Šri Juktešvar Giri
SVETA NAUKA
KAIVALYA DARSANAM
Proroci svih zemalja i raznih razdoblja imali su uspeha u
svom traganju za Bogom. Ulazeći u stanje istinske prosvetljenosti -
nirvikalpa samadhi - ovi sveci su ostvarili Vrhovnu Realnost izvan
svih imena i oblika. Njihova mudrost i duhovni saveti pretočili su se
u svete spise koje nalazimo u svetu. I iako se spolja gledano
meĎusobno razlikuju, zbog različite upotrebe reči, svi ti sveti spisi su
izraz - ponegde jasan i otvoren, drugde skriven i simboličan - jedne
te iste osnovne duhovne istine.
Moj Gurudeva, Đnanavatar Svami Šri Juktešvar (1855-
1936) iz Seramporea bio je iznad svega sposoban da raspozna
unutrašnje jedinstvo izmeĎu Hrišćanskih spisa i Sanatana Dharme.
Smeštajući svete tekstove na neokaljan sto svog uma bio je sposoban
da secira skalpelom intuitivnog rasuĎivanja sva dodavanja i
pogrešna interpretiranja učenika i da izdvoji istinu onakvu kakvu su
objavili proroci.
Zahvaljujući Đnanavataru Svami Sri Juktešvaru i njegovoj
nepogrešivoj duhovnoj pronicljivosti, danas je moguće, putem ove
knjige, uspostaviti temeljni sklad izmeĎu Biblijske knjige,
Otkrivenja i Sankhja filozofije iz Indije.
Kao što je moj Gurudeva objasnio u svom predgovoru, ove
stranice su ispisane na zahtev BabaĎia, svetog Gurudeva Lahiri
Mahasaje koji je sa svoje strane bio Gurudeva Šri Juktešvara.
U svojoj knjizi `Autobiografija jednog jogija` pisao sam o
hristolikim ţivotima ovih velikih učitelja.
Sanskritske sutre izloţene u `Svetoj nauci` baciće više svetla
kako na Bhagavad Gitu, tako i na druge velike spise Indije.
249 Dvapara (1949 n. e.)
Paramahansa Jogananda
PREDGOVOR
Imao sam tu čast da upoznam3... Šri Juktešvara Girija. Slika
časnog sveca se pojavila na naslovnoj stranici moje knjige
`Tibetanska joga i tajna učenja.` Šri Juktešvara sam sreo u Puriju u
Orisi, na obali Bebgalskog zaliva. Tada je bio poglavar tihog ašrama
kraj obale, zaokupljen duhovnom obukom grupe mladih učenika...
Šri Juktešvar je bio otmenog lika i blagog glasa, njegovo prisustvo
bilo je prijatno i vredno oboţavanja kojim su ga njegovi sledbenici
spontano obasipali. Svako ko ga je poznavao, bilo da je pripadao
njegovoj zajednici ili ne, visoko ga je cenio. Ţivo se sećam njegovog
visokog, uspravnog asketskog lika, odevenog u šafran odeću onoga
koji se odrekao svetovnih ciljeva, kako stoji na ulazu svog
osamljenog obitavališta ţeleći mi dobrodošlicu. Za mesto svog
zemaljskog boravišta izabrao je sveti grad Puri, gde mnogo poboţnih
Hindusa, predstavnika svih provincija u Indiji, svakodnevno dolazi
na hodočašće u čuveni hram `gospodara sveta`, Đaganath. Šri
Juktešvar je u Puriu 1936. godine sklopio svoje smrtne oči za
pozornicu ovog prolaznog stanja bivanja i otišao znajući da je
njegova inkarnacija dovedena do trijumfalnog ostvarenja.
Zaista mi je drago što mogu da prenesem ovo svedočanstvo
o uzvišenom karakteru i svetosti Šri Juktešvara.
UVOD
(Ovo izlaganje konačne Istine (Kaivalja Darsanam) je
napisao Prija Nath Svami,4 sin Kšetranatha i Kadambini iz porodice
Karar.
Na zahtev Velikog Učitelja (Mahavatar BabaĎia) u
Alahabadu krajem 194. godine sadašnje Dvapara Juge, ovo izlaganje
je objavljeno za dobrobit sveta.)
Svrha ove knjige je da pokaţe što je moguće jasnije da
postoji suštinsko jedinstvo izmeĎu svih religija; da ne postoje razlike
u istinama koje podučavaju različite vere; da postoji samo jedan
način na koji se razvija spoljašnji i unutrašnji svet; i da postoji samo
jedan Cilj koji priznaju svi sveti spisi. MeĎutim, ova osnovna istina
ne moţe lako da se shvati. Nesuglasice koje postoje meĎu različitim
religijama i čovekovo neznanje čine skoro nemogućim da se podigne
veo i pogleda u tu veliku istinu. Razne vere neguju duh
neprijateljstva i neslaganja; neznanje produbljuje jaz koji odvaja
jednu veru od druge. Jedino manjina posebno nadarenih ljudi moţe
da se uzdigne iznad uticaja svoje veroispovesti i da naĎe potpuno
istu suštinu u istinama propovedanim od svih velikih vera. Predmet
ove knjige je da istakne sklad koji postoji unutar raznih religija i da
pripomogne u njihovom povezivanju. Ovo je zaista herkulovski
zadatak, ali svetom naredbom mi je ova misija poverena u
Alahabadu. Alahabad je posvećeno mesto Prajaga Tirtha, u slivu tri reke; Gange, Đamune i Sarasvati, na kome se okupljaju svetovni
ljudi i duhovni posvećenici u vreme Kumbha Mele.
Svetovni ljudi ne mogu da transcendiraju svetovna
ograničenja u koja su se zatvorili; niti duhovni posvećenici mogu da
se udostoje da doĎu dole i umešaju se u svetovnu vrevu, kada su se
jednom već odrekli sveta. Ipak ljudi koji su potpuno zaokupljeni
zemaljskim interesima definitivno imaju potrebu za pomoći i
voĎstvom tih svetih bića koja donose svetlo ljudskom rodu. Tako
mora da postoji mesto gde je moguće jedinstvo izmeĎu ove dve
strane. Tirtha upravo omogućava takvo mesto za sastajanje.
Smeštena kao da je na obali sveta, tako da joj oluje i nepogode ne
mogu ništa; sadhui (askete) sa porukom za dobrobit čovečanstva,
smatraju Kumbha Melu idealnim mestom za prenošenje uputstva
onima koji mogu da obrate paţnju na njih.
Kada sam posetio kumbha Melu, koja se odrţavala u
Alahabadu januara 1894. godine, bio sam izabran da prenesem
poruku takve prirode. Dok sam hodao obalom Gange, pozvao me
jedan čovek i ubrzo nakon toga bio sam počašćen razgovorom s
uzvišenom svetom osobom, BabaĎijem, gurudevom mog ličnog
gurua Lahiri Mahasaje iz Benaresa. Ova sveta i ugledna ličnost je
tako bila moj paramguruĎi maharaĎ,
5 premda je to bio naš prvi
susret.
Za vreme mog razgovora sa BabaĎijem, govorili smo o
posebnoj vrsti ljudi koja sada posećuje ovo mesto hodočašća.
Ponizno sam primetio da postoje ljudi koji nadmašuju svojom
inteligencijom mnoge od onih koji su ovde prisutni, ljudi koji ţive u
raznim krajevima sveta - Evropi i Americi - koji su raznih
veroispovesti, ali i u neznanju o stvarnom značenju Kumbha Mele.
To su ljudi koji odrţavaju veze s duhovnim posvećenicima onoliko
koliko im to inteligencija dozvoljava; ipak, ti intelektualci u stranim zemljama, u mnogim slučajevima venčani su s čistim
materijalizmom. Neki od njih, iako čuveni zbog svojih istraţivanja u
oblasti nauke i filozofije, ne prepoznaju suštinsko jedinstvo u
religiji. Zvanične vere sluţe kao gotovo nesavladive barijere koje
prete da zauvek razdvoje čovečanstvo.
Moj paramguruĎi maharaĎ BabaĎi se na to nasmešio i
počastvovavši me titulom Svamija, zadao mi je duţnost da napišem
ovu knjigu. Ni sam ne znajući zašto, bio sam izabran da uklonim
barijere i pomognem u utvrĎivanju osnovne istine u svim religijama.
Knjiga je podeljena na četiri dela u saglasnosti sa četiri
stupnja u razvoju znanja. Najviši cilj religije je AtmaĎnanam,
Samospoznaja. MeĎutim, da bi se to postiglo potrebno je znanje o
spoljašnjem svetu. Stoga, prvi deo knjige govori o vedi (jevanĎelju),
a ţeli da utvrdi osnovnu istinu o stvaranju i opiše evoluciju i
involuciju sveta.
Sva bića, od najviših do najniţih u lancu stvaranja teţe
ostvarenju tri stvari: Egzistencije, Svesnosti i Blaţenstva. Ove svrhe
ili ciljevi su predmet razmatranja drugog dela knjige. Treći deo se
bavi metodama ostvarenja ove tri svrhe ţivota. Četvrti deo raspravlja
o otkrovenjima koja dolaze onima što su daleko putovali da bi
ostvarili tri ideala ţivota i koji su vrlo blizu odredištu.
Metod koji sam primenio u ovoj knjizi je takav da se prvo
navode tvrdnje istočnih mudraca sanskrtskim rečima, a zatim se one
objašnjavaju u odnosu na svete spise Zapada. Na taj način sam
učinio sve kako bih pokazao da ne postoji stvarna protivrečnost i
manje-više ni jedan istinski konflikt izmeĎu učenja Istoka i Zapada.
Pišući knjigu, inspirisan mojim paramgurudevom i to u Dvapara eri,
brzog razvoja u svim oblastima znanja, nadam se da značaj knjige
neće promaći onima kojima je namenjena.
Kratko razmatranje perioda ili jugi s metafizičkim
proračunom objasniće činjenicu da je doba u kome se svet sada nalazi, razdoblje Dvapara juge i, da je sada (1894.), 194. godine te
juge već prošlo, donoseći ubrzani razvoj u ljudskom znanju.
Iz Orjentalne astronomije učimo da se meseci okreću oko
svojih planeta koje se vrte oko svojih osa i zajedno sa svojim
mesecima oko Sunca; Sunce se zajedno sa svojim planetama i
njihovim mesecima okreće oko zvezde koju uzima za svoj par. Oko
nje se vrti otprilike 24.000 zemaljskih godina - vremenski fenomen
koji uzrokuje kretanja ravnodnevničkih tačaka u nazad oko zodijaka.
Sunce takoĎe ima još jedan oblik kretanja koje pokreće veliki centar
zvan Višnunabhi, koji je centar stvaralačke snage, Brahme,
univerzalnog magnetizma. Brahma odreĎuje dharmu, mentalne moći
unutrašnjeg sveta.
Kada sunce u svom okretanju oko svog para doĎe do mesta
najbliţe ovom velikom centru, središtu Brahme (dogaĎaj koji se
podudara s jesenjim ekvinocijem kada je na prvom stepenu Ovna)
dharma, mentalna vrlina (moć) postaje tako razvijena da čovek moţe
lako da razume sve, čak i misterije Duha.
Na početku dvadesetog veka jesenji ekvinocij će pasti, na
fiksne zvezde u konstelaciji Device i na početni deo Dvapara juge u
usponu. (Vidi dijagram br. 1).6
Posle 12.000 godina, kada Sunce doĎe na mesto u svojoj
orbiti koje je najudaljenije od Brahme, velikog centra (dogaĎaj koji
se dešava kada jesenji ekvinocij pada na prvi stepen Vage), dharma,
mentalna moć ili vrlina dolazi u takvo redukovano stanje da čovek
ne moţe da shvati ništa izvan grube materijalne kreacije. Opet, na isti način, kada Sunce na svom putu okretanja počne da napreduje
prema mestu najbliţem velikom centru, dharma, mentalna moć
7
počinje da se razvija; taj razvoj se postepeno zaokruţuje u sledećih
12.000 godina.
Svaki od tih perioda od 12.000 godina donosi potpune
promene, spoljašnje u materijalnom svetu i unutrašnje u
intelektualnom (ili električnom) svetu i nazivaju se Daiva juge ili
Elekrični Par. Dakle, u periodu od 24.000 godina, sunce završava
okretanje oko svog para i završava jedan električni ciklus koji se
sastoji od 12.000 godina ascendentnog polukruga i 12.000 godina
descendentnog polukruga.
Razvoj dharme, mentalne vrline, je postepen i deli se u četiri
različita stepena razvoja u periodu od 12.000 godina. Period od
1.200 godina za koji Sunce proĎe 1/20 deo svoje orbite (vidi
dijagram) naziva se Kali juga. Dharma, mentalna moć, je tada na
svom prvom stepenu i razvijena je samo za jednu četvrtinu; ljudski
intelekt ne moţe da shvati ništa što je izvan grube materijalnosti ove
večno promenljive kreacije, spoljašnjeg sveta.
Period od 2.400 godina tokom koga Sunce prolazi kroz 2/20
dela svoje orbite zove se Dvapara juga. Dharma, duševna vrlina ili
mentalna moć je tada na drugom stupnju razvoja i tek je ispunjena
do polovine; ljudski intelekt na ovom stepenu razvoja moţe da shvati
finije stvari ili elektricitete i njegove atribute koji su stvaralački
principi spoljašnjeg sveta.
Period od 3.600 godina tokom koga Sunce prolazi kroz 3/20
dela svoje orbite naziva se Treta juga. Dharma, mentalna moć je tada
na trećem stupnju; ljudski intelekt postaje sposoban da shvati
boţanski magnetizam, izvor svih električnih sila od kojih zavisi
postojanje stvorenog.