ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2013
Autor: Domaći
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski

Podsetnik za dušu – Ivan Antić: 208 str. 1400 din.
UVOD
Već dugo postoji potreba za ovakvim podsetnikom,
vodičem koji bi ljudskim dušama bio od pomoći da se podsete
ko su, šta su i zašto su ovde. Ljudi znaju ko su, samo su
zaboravili. Ima već puno takvih informacija, ali razbacanih i
nesreĎenih u raznim delima i učenjima, starim i novim, neka su
ideološki jednostrana, neka se trude da budu objektivna, ali su
nepotpuna, dok većina savremenih knjiga o ovoj temi samo
raspaljuje iluzije i podmeće dezinformacije. Ovde ćemo
pokušati da učinimo ono što još nije učinjeno, da iznesemo
kompletnu priču na što objektivniji način.
Svakako, to će biti uslovljeno iskustvom autora, mojim
ličnim iskustvom i zrelošću. To ima dobru i lošu stranu. Loša
strana su ograničenja koja svakako imam. Dobra je što se o
ovome moţe samo lično svedočiti na osnovu sopstvenog
iskustva. O ţivotu duše moţe se govoriti samo ličnim
iskustvom koje je dovoljno pročišćeno tako da je dobilo
objektivnu vrednost.
Dobra strana je u mom slučaju još i to što sam se
zadnjih trideset godina trudio da lična ograničenja smanjim i
iskustvo učinim dovoljno objektivnim. To sam pre svega činio
praksom zen budističke meditacije, zvanom šikan taza, zatim
bezbrojnim vantelesnim iskustvima, u fizičkoj ravni, astralu i
ravnima iznad astrala (hyperspace), kao i samim iskustvom
umiranja. Dodatnu objektivnost o ţivotu duša donela su mi
iskustva susreta sa dušama umrlih i svojim duhovnim vodičem.
Prirodu tih iskustava izneo sam u svojoj knjizi Sankhya,
prikazu istoimenog učenja koje je starije od Veda, a koje
objektivno prikazuje sve kategorije postojanja u svim
dimenzijama. Shema kategorija sankhye se pokazala kao jedina
potpuno objektivna i tačna mapa svega što se uopšte zbiva, sa
kojom se mogu rukovoditi i porediti lična iskustva kako bi
dobila objektivnu vrednost. Za bolje razumevanje ovoga što ovde iznosim biće od koristi da se pročita i ta knjiga. TakoĎe
sam svoja iskustva usklaĎivao sa radom na sebi po učenju G. I.
GurĎijeva, drevnom znanju sufizma i gnosticizma koje je on
preneo, i dobar deo izlaganja ovde zasnivaće se na tim
učenjima.
Moţda će se nekom poznavaocu budizma, posebno zen
budizma, ovde nametnuti pitanje zašto uopšte govorim o
dušama kada to nije baš `budistički`. Zaista i nije, ali izvorno
Budino učenje kao i zen budizam koji ga najpraktičnije
sprovodi, ne negiraju dušu već ukazuju na širi kontekst od
individualne duše i njenog iskustva. Potpuno je laţan prikaz
budizma koji negira dušu i Boţansko. Još je sam Buda detaljno
govorio šta se sve zbiva dušama i za ţivota i nakon smrti, kao i
o delovanju Boţanskog. On je samo stavio naglasak na ono što
sve to omogućava, na širi kontekst sveg tog zbivanja i na samu
praksu buĎenja, a ne na teorijska objašnjenja, koja su još u
njegovo doba bila pokrivena sa svih mogućih strana. Kao
prosvetljen, Buda je dobro znao da sve o čemu se govori
postaje metafizika, da um sve projektuje kao privid da je
zamišljeno već tu, da je opis ono opisivano. Stoga nije nikada
govorio o cilju, već uvek samo o sredstvu za postizanje cilja.
Na sve načine je izbegavao da cilj postane predmet verskog
oboţavanja pre njegovog istinskog postignuća. A to je upravo
ono što neprosvetljeni ljudi uvek rade: kada ne mogu da
postignu duhovni cilj sopstvenim naporom i preobraţajem, oni
od toga naprave religiju u kojoj zamišljaju da je cilj već
ostvaren ili da će biti ostvaren u nekoj imaginarnoj budućnosti,
ili da ga je sam Bog doneo. Buda nije pravio religiju, samo je
ukazivao na put pročišćenja. On je bio higijeničar patnje.
Njegov širi kontekst nam je danas razumljiviji jer o njemu na
svoj način govori savremena teorija Univerzalnog Polja.
kvantnog holograma
koji je u osnovi stvarnosti, po kome
nema razlike izmeĎu najviše Boţanske stvarnosti, kosmosa i
našeg unutarnjeg iskustva i duševnog ţivota. Sve je to jedno
isto zbivanje; svi njegovi procesi se u celosti svode na veliko
buĎenje. Zato je Buda samo i govorio o probuĎenju, po kome
je budizam i dobio ime. Zato se jednako ispravno moţe reći i
da ne postoje individualne duše, jer u krajnjem pogledu samo
Apsolut postoji i on je transcendentalan, tj. neodrediv - kao i da
postoje individualne duše koje su opet u suštini sam Apsolut,
njegovi svesni subjekti - jer ipak postoji neko ko spoznaje to
transcedentalno. Da zaista nema duša, kao svesnih subjekata,
koje nadmašuju telo i um, koje su sposobne da shvate
nepostojanost i promenljivost svega, onda ne bi moglo biti ni
budizma ni probuĎenja, ni samoga Bude. Samo se radi o
različitoj dubini uvida, i načinima posmatranja iste stvari.
Suština probuĎenja se u zenu svodi na izreku: Spoznaj
svoje lice koje si imao pre svoga roĎenja. To znači: spoznaj
svoju suštinu ili dušu koja si bio pre inkarniranja u ovo telo;
ono što si u apsolutnom smislu, nezavisno od tela i uma. To je
probuĎenje. Tada postaje jasan ceo proces individualnog
iskustva postojanja koji nazivamo dušom, i njegovo jedinstvo
sa objektivnim postojanjem koje nazivamo Apsolutom ili
Boţanskim. To je jedan isti proces. Spoznaja njegove
istovetnosti je probuĎenje.
Ali probuĎenje ne bi bilo to što jeste ako se ne bi
razumeo ceo proces buĎenja, ceo ţivot individualne duše, zašto
uopšte postoji drama ţivota, i kako je ona došla do probuĎenja
tokom ţivota u fizičkom telu. Ovde ćemo se podsetiti na taj
proces, iako je on tako mukotrpan i iluzoran da bismo najradije
da ga zaboravimo, kao košmarni san koji smo davno sanjali.
Moţda ćemo tako pomoći dušama koje još sanjaju da se lakše
probude.
OPŠTI POČETAK, ILI ODAKLE SMO
U opisu cele stvari moramo početi od najopštijeg i
najapstraktnijeg objašnjenja prauzroka, da bismo mogli da
razumemo sve detalje ţivotne drame koju imaju duše na ovom
svetu.
U osnovi sveg postojanja je Apsolut ili Boţansko. Ovde
ćemo ga nazivati Boţanski Apsolut. Tako ćemo izbeći teološku
deifikaciju ako bismo ga nazvali samo Bogom, i teorijsku
apstrakciju ako bismo ga nazvali samo Apsolutom.
Boţanski Apsolut je nestvoren, bezvremen, bez ikakvih
granica, što znači da je sveobuhvatan i da ništa nije moguće
izvan njega samoga. Pošto je jezik uvek ograničen i jednostran,
o njemu se moţe govoriti samo u paradoksima: da je sve iako
nije ništa od svega, da je nespoznatljiv iako je u osnovi svake
spoznaje, da je nebiće iako je u osnovi bića, da je ništa iako
omogućava sve. Ukratko, on je transcendentalan za um, ili
iznad uma.
Iz Boţanskog Apsoluta je nastala emanacija ili
ispoljavanje svih univerzuma koji uopšte postoje, odnosno
samo postojanje kao takvo.
I to se mora opisati paradoksalnim jezikom. Naime,
Boţanski Apsolut je sâm kao takav uvek potpun, i zato ništa ne
moţe da se ispolji iz njega, jer ništa nije ni moguće izvan njega. Budući da ništa nije moguće izvan njega, ni on sam nije ništa - toliko je potpun.
Ali potpunost kao takva ne moţe da postoji bez svesti o
sebi. Nesvesna potpunost nije moguća, kao što ni same
potpunosti ne moţe biti bez svesti o sebi. Kako bilo, stari
gnostički i sufijski mitovi kaţu da je Boţansko (valjda samom
svojom potpunošću) u jednom bezvremenom trenutku postalo
svesno sebe i tim činom se podelilo na sebe samoga i na ono
čega je svesno.
To čega je bilo svesno bilo je opet ono sámo, jer ničeg
drugog nema i ne moţe biti. Ali sam čin takvog osvešćenja je
učinio da ono čega je Boţansko postalo svesno izgleda kao
nešto drugo, kao projekcija. Za svaku svest o nečemu potrebna
je projekcija, objektivizacija, kao što je za svaku sliku potrebna
podloga, kao što je za svaki oblik potrebna supstancija ili
materijal s kojim je oblikovan. Za objektivnu svest potrebna je
objektivizacija.
Tako je samim činom apsolutne svesti o sebi nastala sva
pojavnost ili objektivni univerzum sa svim svojim dimenzijama
i razmerama.
Sav objektivni ili pojavni univerzum je samo podloga
koja omogućava odraz Boţanske svesti o sebi, kao što je i
posledica samoga čina svesti o sebi.
Poznat je i kao nediferencirano Polje4
svih mogućnosti,
pradatost ili univerzalno kvantno Polje, Boţanski matriks,
Kvantni hologram, naziva se Priroda ili prakrti u učenju
sankhye.