Godina izdanja: 2006
Oblast: Ezoterija
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Blavacka KLJUČ TEOZOFIJE

Metaphysica, 2006.
316 strana.

ETIKE, NAUKE I FILOZOFIJE

radi proučavanja onoga zbog čega je Teozofsko društvo osnovano.

Svrha ove knjige je jasno izražena u samom njenom naslovu i potrebno joj je svega nekoliko reči objašnjenja. Ovo nije iscrpan i potpun udžbenik teozofije, već samo ključ koji otvara vrata što vode ka dubljem proučavanju. Ona obuhvata najširi opseg mudrosti religije i objašnjava njene fundamentalne principe; istovremeno odgovara na primedbe prosečnog sagovornika sa zapada i nastoji da predstavi nepoznate koncepte u što jednostavnijoj formi i što jasnijim jezikom. Previše bi bilo očekivati od jedne knjige da teozofiju učini toliko razumljivom da čitalac ne mora da uloži sa svoje strane nikakav napor; ali verujem da su sve preostale nejasnoće zapravo nejasnoće misli, a ne jezika, usled njihove dubine, a ne konfuzije. Za one lenje i nemisaone ljude teozofija će ostati zagonetka, jer kako u mentalnom svetu tako i u duhovnom, svaki čovek mora da napreduje pomoću svojih sopstvenih napora. Pisac ne može da uradi čitaočev deo posla, niti bi ovom drugom to išta pomoglo u njegovom napretku, čak i da je takvo zastupništvo moguće. Potreba za ovakvim izlaganjem se dugo osećala među zainteresovanima za Teozofsko društvo i njegov rad, i nadamo se da će snabdeti informacijama, oslobođenim od tehničkog dela, što je moguće više, mnoge čija je pažnja probuđena, ali koji su još uvek zbunjeni, a ne ubeđeni.

Posvećena je pažnja razgraničavanju istinitog od lažnog u duhovnim učenjima koja se tiču života posle smrti, kako bi bila pokazana istinska priroda duhovnog fenomena. Mnoga pređašnja objašnjenja slične vrste izazivala su ljutnju kod čitalaca, spiritualaca, kao i mnogih drugih, koji žele pre da veruju u ono što je prijatno nego u ono što je istinito i zato se ljute na bilo koga ko uništava njihovu prijatnu iluziju. Poslednjih godina teozofija je bila meta mnogih otrovnih strelica spiritualaca, pa su tako oni koji poseduju poluistinu osećali više antagonizma prema onima koji poseduju celokupnu istinu nego oni kojima ona uopšte nije poznata.