Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-7448-037-3
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

DANIJEL LIGU

REČNIK SLOBODNOG ZIDARSTVA

Prevod - Ljubica Bojić, Ivan Dimic Cos, Vera Ilijin, Zorica Konstantinović, Zlata Muradbegović, Mira Popović, Eleonora Prohić, Slavica Slavulj, Veran Stanojević, Tatjana Šotra, Milica Vinaver-Ković

Izdavač - Paideia, Beograd

Godina - 2001

1464 strana

24 cm

Edicija - Biblioteka Glosa

ISBN - 86-7448-037-3

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



`Predgovor za prvo izdanje - Kada su nam pre tri godine izdavači predložili da napravimo Univerzalni rečnik slobodnog zidarstva, nismo krili strah da bi divovski zadatak koji nam je poveren mogao biti iznad naših moći. Pošto smo shvatili koliko je to neophodno, jer ovakav jedan rečnik apsolutno nedostaje masonskoj literaturi na francuskom jeziku, tog zadatka smo se prihvatili.

Trebalo je takođe popuniti i vremensku prazninu. Jer, masonerija na nemačkom jeziku ima dragoceni Freimaurer Lexikon iz 1928, doduše, čije se ponovljeno izdanje neće uskoro pojaviti. Zatim, anglosaksonskom svetu Maki je podario ogromno delo Encyclopedia koju američka braća dopunjavaju i preštampavaju. Na španskom postoji Diccionario Universal, objavljen 1886. u Barseloni i Buenos Ajresu. Na francuskom jeziku sve se svodi na leksikone s početka XIX veka koji, kao što je Bezišeov, imaju smo istorijsku vrednost, i na kratak Dictionnaire M, koji su između dva svetska rata objavila braća Velikog orijenta Belgije, i, najzad, na relativno skoro objavljen Dictionnaire Aleka Melora, dosta egzaktan, ali nepotpun u celini, a pritom nepristrasnost nije ono što ga u osnovi odlikuje.

Tako smo se, dakle, ne bez oklevanja, prihvatili ovog posla. Preostalo nam je samo da realizujemo ono što smo obećali... Ukoliko ne bismo proveli trideset godina života nad papirima, teško da bismo mogli da ostvarimo ovaj zadatak, te smo se dali u potragu za saradnicima. Zamolili smo sve dostojanstvenike raznih obedijencija da nam se pridruže u poslu. Isto to smo učinili sa svim specijalistima za masonsku problematiku, bili oni masoni ili profani. Ulazeći u saradnju sa slobodnim zidarima, koji su nužno upleteni u međuobedijencijske sporove, izložili smo se višestrukom riziku. Prvi je bio da naš Rečnik postane bojno polje za njihove polemike. Zamolili smo ih, stoga, da se uzdrže i mislimo da su nas razumeli i poslušali. Drugi rizik je bio neujednačenost, što smo takođe prihvatili kao neizbežnost. Polivalentnost slobodnog zidarstva, različita tumačenja u okviru nepromenjenosti obreda i simbola sigurno će se pojaviti. Ali, smatrali smo da masoneriju i treba da pokažemo takvu kakva je kroz različita poimanja. Treća opasnost, i mi smo je takođe prihvatili, jeste neizbežna subjektivnost autora. Tako će se u odrednici Francuska, koju je pisalo nekoliko dostojanstvenika francuskih obedijencija, shvatiti i kako te obedijencije zapravo izgledaju, ali i kakve bi želele da budu. Isto tako, odrednica o Velikom arhitekti sveta koju je obradio Ž. K. neće naići na jednodušno prihvatanje. Odlučili smo da ženskoj masoneriji posvetimo posebnu odrednicu, iako mnogi čak i ne prihvataju legitimitet te masonerije. Ko zna koliko bismo mogli navesti sličnih primera. Ali, zar fundamentalan princip slobodnog zidarstva nije da je mason slobodan u slobodnoj loži. Naravno, a možda i a forteriori, isto rasuđuju i svetovne osobe. Jer, masonologija, kao i sve humanističke nauke, nije i ne može biti egzaktna.

Ova podela rada takođe je postavljala problem granica, u pitanju je Rečnik masonerije, a ne Rečnik simbola, Rečnik ezoterije ili Rečnik tajnih društava odnosno prosto Društava. Mi smo se, dakle, ograničili na masoneriju stricto sensu, s tim što je značenje ovog `striktno`, u stvari, vrlo široko. Sama logika nam je nametala tri smera: pre svega, neophodnost da po jednu odrednicu posvetimo svakoj zemlji u svetu, gde je postojalo ili još postoji slobodno zidarstvo. Najčešće su se kontakti mogli uspostaviti sa braćom ili svetovnim licima sa univerzitetskim obrazovanjem - italijanskim, belgijskim, švajcarskim, turskim, američkim, nemačkim, austrijskim itd., koji su prihvatili saradnju. Tamo gde nam to nije bilo moguće, prihvatili smo pomoć francuskih univerzitetskih nastavnika koji su dobro poznavali pojedine udaljene oblasti i čiji nam je rad bio dragoceno uporište. Mi smo ovim odrednicama, mislimo s razlogom, dali veći obim nego što su to činili oni pre nas. Budućnost će pokazati da li smo bili u pravu.

Druga orijentacija istraživanja se ticala biografskog dela. Znamo da je nepotpun, i to smo prihvatili. Napraviti biografski rečnik samo francuskih slobodnih zidara, kao što je to učinio Alen Le Bijan sa Rečnikom koji je posvetio braći Velikog orijenta Francuske između 1773. i 1779, bio bi višegodišnji posao, sa brojnim saradnicima, mnogo tomova i još više para, a rezultati bi neizbežno bili nepotpuni i diskutabilni. Mi smo se ograničili na dostojanstvenike različitih obreda, kao i na ljude koji si odigrali značajnu ulogu u političkom, društvenom, ekonomskom, naučnom, književnom životu. Naravno, pojam značaja je subjektivan. Još dve napomene: `masonsko` je prevagnulo nad `političkim` i `naučnim`. Taj i taj predsednik neke države iz Južne Amerike, taj i taj kralj iz Engleske, taj nemački princ ili taj predsednik francuske skupštine dobiće samo nekoliko redova, dok će ličnosti, kao što su Klod de Sen-Marten, Vilermoz, ili - bliže nama Frederik Demon, biti opširnije analizirane. Najzad, potrudili smo se da tačno `situiramo` ličnosti u njihovom masonskom okruženju. Ako je naveden izvor iz koga smo uzeli podatak, to znači da nismo imali mogućnosti da takvu tvrdnju proverimo. Ako postoji sumnja, na to ukazujemo, a ako postoji legenda - i to kažemo.

Ostalo je treće - poslednje opredeljenje: unutrašnji sadržaj slobodnog zidarstva, njegov ritual i njegovi obrednici - njegov simbolizam, i njegov regularni život. Sve je to, razume se, ogromno i bilo je nužno,,odrediti prioritete`. Na opštem planu, staro smo žrtvovali savremenom i definisali smo i analizirali samo ono što je aktuelno. To nas je, na primer, navelo da na planu stepena znatan deo posvetimo anglosaksonskoj,,Mark masoneriji`, Starom i prihvaćenom škotskom obredu i Prečišćenom škotskom obredu. Što se ostalog tiče, uglavnom smo se ograničavali na jednostavnim napomenama i kratkim naznakama. Bilo je nemoguće, a uostalom i beskorisno, analizirati nekih tri stotine,,viteških` stepena koje je nabrojao Ragon, a da pri tome ni to nije potpuni spisak. Ti stepeni su ponekad postojali samo na papiru i, u svakom slučaju, davno su izašli iz upotrebe.

Naravno, da Rečnik zbog toga nije samo jednostavan katalog aktuelnih realnosti. Istorija, kao i uvek, objašnjava sadašnjost. Obred, masonski ili ne, dolazi iz daleke prošlosti. Tako smo u svakoj odrednici pokušali da razmotrimo prostorno-vremensku dijalektiku koja nam se činila neophodnom. Kako na institucionalnom planu, tako i na planu,,praksisa`, to jest eventualno ideologije.

Zatim su došli na red problemi praktične koncepcije Rečnika. Odlučili smo da damo prednost velikim odrednicama sa više uputnica, da bismo izbegli koliko je to moguće ponavljanja. To olakšava snalaženje u Rečniku i uočavanje celine problema.

Što se tiče bibliografije, objavili smo opštu bibliografiju od 1050 naslova na kraju knjige. Ona je analitička i unutar svake celine hronološka, što nam se činilo da je više naučna aparatura od prostog abecednog nabrajanja. Naša bibliografija sadrži samo štampana dela, što znači da se ne bavi arhivskim izvorima, kao ni tekstovima iz časopisa, čije bi navođenje zauzelo suviše prostora uz minimalnu korist.

Još nešto na kraju. Tokom rada na ovom Rečniku zamerali su nam da hoćemo da `razotkrijemo masonske tajne`. Prvo, moramo sasvim jednostavno da odgovorimo da, ako se misli na `tajne` obreda, veoma dugo to su javne tajne, jer u ovom Rečniku ne postoji nijedan elemenat koji preko drugih dela već nije pristupačan širokoj publici, posebno u Fondu slobodnog zidarstva Nacionalne biblioteke, koji je dostupan svim istraživačima. Potom, moramo reći da je `masonska tajna`, pošto je to u svojoj suštini tajna inicijacije, nužno neprenosiva. Ipak, svakako je normalno što smo u biografijama ličnosti isključivo navodili one koje su se preselile u Večni orijent, jer u ovoj oblasti postoji zahtev za diskrecijom kome smo se mi voljno priklonili. Na kraju, hteli bismo prvo da zahvalimo svojim saradnicima kojih je bilo stotinu četrdeset. Sve se sa njima - masonima ili profanima - odvijalo bez ozbiljnijih problema, i svi su bez pogovora prihvatili neophodnu disciplinu koju smo mi, sa svoje strane, učinili što je moguće manje strogom. Isto tako, bratski bismo se zahvalili sekretarijatima različitih obedijencija od kojih smo tražili pomoć i koji su u tom smislu sa nama savršeno sarađivali.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Daniel Ligou Dictionnaire de la franc-maçonnerie