Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Zen koani – ceo svet je samo jedan cvet: 270 str. 1790 din.
CEO SVET JE JEDAN CVET
ZEN KOANI
365 budističkih, hrišćanskih, taoističkih,
zen parabola i koana
Sa pitanjima i komentarima
zen majstora Sung Sana
kao i sa
predgovorom Stefana Mičela (Stephen Mitchell)
U NAJDUBLJOJ DUBINI DUŠE
Ako ne nađeš raj
U najdubljoj dubini svoje duše,
Onda nećeš imati nikakav način
Da ikada tamo kročiš
Nad učenjima postoji prevazilazeća predaja.
Ne vezuj se za reči.
Neposredno opazi svoju svest!
Opazi svoju istinsku prirodu - postani Budha!
PREDGOVOR
Pre mnogo, mnogo godina, kada je Desonsanjim prvi put
došao u Ameriku, jednostavno su ga zvali Sonsanjim, zen majstor
dostojan poštovanja. Ipak tada je bio isto tako velik uĉitelj. De, atribut
poštovanja, u skladu sa korejskom tradicijom, dospeo je do njegovog
imena za (njegov) šezdeseti rođendan. Kada bude napunio sedamdeseti
rođendan zvaće ga Dedesonsanjim. On je takav ĉovek uz koga poĉinje
svaki rast.
Nekada davno, zen majstor je koristio desetoro vrata. Sada je
sastavio zbirku od 365 kongana. Jedva ĉekam one zbirke kongana, koje
će valjda sastaviti za 8.760 sati u godini, pa 525.600 minuta i na kraju
31.536000 sekundi u godini. Ukoliko bi sluĉajno nastavio, i ako bi za
svaku desetinku sekunde jedne godine sastavio jednu zbirku kongana,
onda se bojim, da sva drveća na zemlji ne bi bila dovoljna za pripremu
samo jedne jedine sveske. Kao da bi ga to moglo zaustaviti.
Jedna od specifiĉnosti knjige ’Jedan cvet je ceo svet’ je njena
univerzalnost. Desonsanjim nije crpeo samo iz kineskih i korejskih zen
kongana, već i od Lao Ce-a kao i iz hrišćanske tradicije. Veza između
uĉitelja osnivaĉa taoizma i budizma dobro je poznata:
U Kini su budistiĉki put pripremila uĉenja Ji Ĉinga (koja su
ujedno i uĉenja taoizma), koja naglašavaju saosećanje i oslanjanje na
samog sebe, sopstvenost i prosvetljenje, nastojanje za svaĉiju dobrobit,
delovanje bez sopstvenog interesa, odustajanje od nasilja i mir svesti,
kao i stalnu promenu ili preobraţaj spoznaje. Ovo je sve jasno izloţeno
u Tao Te King-u od Lao Ce-a, gde je ideal mahajana bodhisatve
koncipiran više od petsto godina pre nego što se budizam pojavio u
Kini.
(Lama Govinda, Ji Čing unutrašnja izgradnja)
Majstori starog doba priznali su i spoštovanjem se odnosili
prema ovoj srodnosti. Neka tu za primer posluţe reĉi Hsu-to zen
majstora (980-1052) koji je bio sastavljaĉ ĉuvene - Zabeleške plave stene:
Nad borovima plovi mesec
ĉim u veĉernjoj hladnoći sediš na terasi.
Prsti hitro plešu po fruli.
Tako je ĉudesna melodija, da onaj ko je ĉuje, zaplaĉe.
Samo na zen fruli nema rupa,
njena drevna, ĉista melodija je izvan osećanja.
Nemoj ĉak ni da probaš svirati na njoj,
ukoliko ne sviraš izuzetnu Lao Ceo-ovu melodiju.
Desonsanjim je, koliko znam, prvi zen majstor, ĉija zbirka
sadrţi kongane hrišćanskog pisca. U ovom pokazuje otvorenost i
prilagođenost, što je uvek karakterisalo njegovo uĉenje, poĉevši od
prvih dana provedenih u Americi (1972). U to vreme njegovi hipi
uĉenici zaneseni putovanjima i svakodnevnom golotinjom izgledali su
mu kao bića sa strane planete: zaĉarani, neobrazovani, bića puna
mogućnosti. Sliĉno zen majstorima oštrog oka, koristi ono što mu stoji
na raspolaganju u ovoj sredini, u ovoj kulturi.
Mudar će štititi svako osećajno biće,
Ne gaji prezir u srcu.
Neguje cvet-postojanja,
ne stvara uništenje.
On je otelovljena svetlost.
(Tao Te King, 27 pesma)
Religije uĉe ono što je iza reĉi. U poĉetku beše Reĉ, ali pre
poĉetka nije bilo ni šaputanja. Time što je Budha pokazao jedan cvet, a
Hrist posadio dete na svoju ruku, izrazili su isto. Bilo koja religija,
svojim uĉenjem ume ovo da izrazi. Tako se praznina s puninom slaţe,
kao i Boţje carstvo sa svešću bodhisatve. (Na kraju bih ţeleo da citiram
jedan jevrejski kongan: “Biblija kaţe da je Boţje pravo ime ’Ja jesam’. Šta je
to, ’Ja jesam’?”
Desonsanjim me je zamolio da kaţem nekoliko reĉi o
konganima i o Tao-u. Saţeo bih to u dve taĉke.
Prvo, svi odgovori već su u nama. Ne treba da ih traţimo
negde drugde.
Iz ove izjave sledi da kada nam nešto loše ide u ţivotu, trebali
bi da posmatramo unutra, u pravcu uzroka-uzroĉnih prepreka. Šesti
Patrijarh kaţe: “Ako kriviš nekog drugog, onda kriviš samog sebe. Kada
veruješ da si ţrtva, upravo te ta misao ĉini ţrtvom.” Konfuĉije kaţe:
“Strelac liĉi na promišljenog ĉoveka. Kada promaši oko bika, okrene se
ka unutra i traţi uzrok promašaja.”
Drugo, svako naše razumevanje je uzaludno ako stvarno
hoćemo nešto da razumemo. “Ne budi previše razuman,” obiĉno kaţe
Desonsanjim. To je kao kada udariš lopticu palicom za golf: ako je
udariš suviše jako, iskotrljaće se iz rupe, ĉak i onda ako je ciljanje bilo
savršeno.” Najbolji put da stupimo u struju Tao-a, je ako napustimo sve
za šta smo verovali da znamo. Najjednostavnija svest je najbolja.
Upitni kongani, na kojima radimo u sobi za intervjue ili na
jastucima za meditaciju, veoma su dragoceni. Majstori starog doba i
njihovi uĉenici savremenici sa dubokim uvidom, mogli su da rade na
tome. Samo ono što je još vaţnije, kongani su jako dobre veţbe, jer
spremaju za ţivot. Dok radimo na konganima, spremamo se za velike
kongane ţivota, kojima nas ţivot tako tvrdo, ali milostivo daruje: Šta
treba da uĉinim da se potpuno odvojim od roditelja i zaista postanem
zreo? Kako bih mogao da rasĉistim pred sobom svoju karmu vezanu za
novac, a da osiguram pristojnu egzistenciju? Kakav bi trebao da
postanem da bi mi se i u braku odraţavala Dharma? Ţivot za takve
kongane zahteva godine, decenije teškog rada.
Kongan praksa nas uĉi tome da umotani u nepoznato ĉekamo,
bacimo pogled tamo gde nema šta da se vidi, da slušamo tamo gde
nema šta da se ĉuje. Na kraju uvidimo da svi odgovori nastaju sami od
sebe iz naše nutrine, iz izvora postojanja, samo ako ne probamo da se
umešamo u ovaj tok. Tajna je poverenje. Kada imamo poverenje u naše
ne-znam, samo onda stvarno nauĉimo, kako da imamo poverenje u Tao
moć stvaranja, jednostavnost univerzuma.
Neguj u sebi strpljenje,
onda će se blato sleći, a voda postati ĉista.
Neguj u sebi mir,
i onda će se ĉisto postojanje roditi samo do sebe.
Mudar se ne trudi za ostvarenje.
Ne traţi i ne nada se.
Prisutan je i s radošću vidi stvorenja.
(Tao Te King, 15 pesma)
Svih 365 kongana Desonsanjim-a su znaĉajni, a pitanja koja ti
postavi su kao ogledalo.
Postoji zatim još jedan vaţan kongan, 366. kongan: Šta je naš
ţivot? Kada to rešimo, svaka godina je jedna prošla godina.
Stefan Miĉel (Stephen Mitchell)