Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nemoguće ispitivanje - Đidu Krishnamurti: 220 str. 1510 din.
J. Krishnamurti
NEMOGUĆE
ISPITIVANJE
Deo I – poglavlje 1
Prvo javno predavanje održano u mestu Sannen,
16. jula 1970.
UTICAJ POSMATRANJA
U svetu koji je tako potpuno zbrkan i nasilan, gde
se nalazi sve forme pobune i hiljade objašnjenja
za njih, postoji nada da će biti društvene reforme,
drugačijih realnosti i veče slobode za čoveka. U
svakoj zemlji, u svakoj klimi, pod barjakom mira
postoji nasilje; u ime istine postoji eksploatacija,
beda, ima miliona ljudi koji umiru od gladi; ima
gušenja pod velikim tiranijama, postoji velika
društvena nepravda. Postoji rat, vojno
regrutovanje i izbegavanje regrutovanja. Zaista
postoji velika zbrka i strašno nasilje; opravdava se
mržnja, a svaki vid izbegavanja se prihvata kao
norma života. Kada je čovek svestan svega toga,
zbunjen je, nesiguran, ne zna šta da čini, šta da
misli, koju ulogu da igra. Šta čovek treba da radi?
Pridružiti se aktivistima, ili pobeći u izvesnu vrstu
unutrašnje izolacije? Vratiti se natrag starim
religijskim idejama? Osnovati novu sektu, ili
produžiti sa svojim vlastitim predrasudama i sklonostima? Uvidevši sve ovo, čovek prirodno želi
znati šta sam da čini, šta da misli, kako da živi
drugačijom vrstom života.
Ako tokom ovih razgovora i rasprava budemo
mogli da nađemo svetlo u sebi, način življenja u
kome nema nikakvog nasilja, način života koji je
potpuno religijski i otuda život bez straha, koji je
unutrašnje postojan, koga spoljašnji događaji ne
mogu da dotaknu, onda mislim da će oni biti
veoma vredni. Možemo li dati potpunu i tananu
pažnju onome o čemu ćemo razgovarati? Radimo
zajedno na otkrivanju kako da živimo u miru.
Govornik nije onaj koji vam govori šta da radite,
kako da mislite – on nema nikakav autoritet za to,
nema `filozofiju`.
Postoji teškoća što ljudski mozak funkcioniše u
starim navikama, poput gramofonske ploče koja
opet ponovo svira uvek istu ariju. Dok traje buka
te arije, te navike koja se odvija, čovek nije u
stanju da čuje išta novo. Mozak je bio uslovljen da
misli na određen način, da odgovara u skladu s
našom kulturom, tradicijom i obrazovanjem; taj
isti mozak pokušava da čuje nešto novo, a nije u
stanju to da učini. Tamo leži naša teškoća. Govor
snimljen na magnetofonsku traku se može
izbrisati i opet pustiti, a na nesreću snimak na
traci našeg mozga je utisnut u njemu toliko dugo
da je vrlo teško izbrisati ga i pustiti iznova.
Ponavljamo isti obrazac, iste idejei fizičke navike,
uvek iznova i iznova, tako da ne možemo da
uhvatimo išta novo. Uveravam vas da se stara traka može odstraniti,
stari način mišljenja, osećanja, odgovaranja,
bezbrojne navike koje čovek ima. On to može da
učini ako zaista posveti pažnju. Ako je ono što
sluša strašno ozbiljno, izuzetno važno, onda je
spreman da sluša tako da će sama radnja slušanja
izbrisati staro. Pokušajte to – ili pre činite to. To
vas veoma zanima, inače ne biste bili ovde.
Slušajte sa potpunom pažnjom, tako da će u
samoj radnji slušanja stara osećanja, stare navike,
sakupljena tradicija, sve biti izbrisano.
Čovek mora da bude ozbiljan kada se suoči s
haosem u svetu, s neizvesnošću, ratovanjem i
razaranjem, gde su sve vrednosti odbačene u
društvu, koje sasvim sve dozvoljava, seksualno i
ekonomski. Nema morala, nema religije; sve je
odbačeno i čovek mora da bude krajnje ozbiljan;
ako imate tu ozbiljnost u svojim srcima, slušaćete.
To zavisi od vas, ne od besednika, da li ste
dovoljno ozbiljni da slušate tako potpuno da
pronađete za sebe svetlost koja se nika ne može
gasiti, način življenja koji ne zavisi ni od kakve
ideje, ni od kakvih okolnosti, način života koji je
uvek slobodan, nov, mlad, životan.
Ako imate um takve priroda da želi da pronađe
po bilo koju cenu, tada i i besednik možete da
radite zajedno da dođete do ove neobične stvari,
koja će rešiti sve vaše probleme – bilo da se radi o
svakodnevnim jednoličnim problemima života ili
problemima najozbiljnije prirode. Kako da se bavimo time? Osećam da postoji
samo jedan put, a to je; kroz odricanje da
dođemo do potvrđujućeg; kroz razumevanje šta
nije da bi pronašli šta jeste. Da vidimo šta je čovek
stvarno i da idemo dalje iznad i preko toga.
Počnite da gledate na svet i na sve događaje iz
sveta, na stvari koje se odvijaju; vidite da li je
čovekov odnos prema tome takav da sebe
odeljuje ili ne odeljuje. Čovek može da gleda na
svetske događaje kao da ga se oni ne tiču, a da
ipak pokuša da ih uobliči, da nešto učini. Na taj
načini se javlja podeljenost između njega i sveta.
On može tako da posmatra sa svojim iskustvom i
znanjem, sa svojim posebnim idiosinkrazijama,
predrasudama i tako dalje; ali to je gledanje
nekoga koji je izdvojen od sveta. Čovek mora da
pronađe način kako da gleda, tako da vidi sve
stvari koje de događaju, van njega ili u njemu,
kao jedinstveno zbivanje, kao celokupan pokret.
On posmatra svet sa posebnog stanovišta –
zauzima stav verbalno, ideološki, predan
posebnom delanju i otuda izdvojen od ostalih. - ili
celu ovu pojavu posmatra kao živo, pokretno
zbivanje, celokupan pokret čiji je sastavni deo i od
koga nije izdvojen. Šta je pojedinac, rezultat
kulture, religije, obrazovanja, propagande, klime,
hrane – pojedinac je svet, a svet je on. Može li on
da vidi celokupnost ovoga – a ne šta bi trebalo da
učini s tim. Ima li pojedinac osećanje celine
čovečanstva? Nije to pitanje poistovećivanja sebe
sa svetom, zbog toga što je čovek svet. Rat je
posledica pojedinca. Nasilje, predrasuda, užasna
surovost koja se odigrava je deo pojedinca. Tako to zavisi od toga kako gledate na ovu
pojavu, kako unutrašnje tako i spoljašnje, a isto
tako koliko ste ozbiljni. Ako ste zaista ozbiljni,
onda kada gledate, starom zamahu – ponavljanju
starih obrazaca, starih načina mišljenja, življena i
delovanja – dolazi kraj. Jeste li ozbiljni da
pronađete način života u kome čitava ova
pometenost, ovaj jad i patnja ne postoje? Za
većinu nas teškoća leži u tome kako da se
oslobodimo od starih navika misli: „Ja sam neko,“
„Želim da ispunim sebe,“ Želim da postanem,“
„Verujem u svoje mišljenje,“ „Ovo je put ili način,“
„Pripadam ovoj posebnoj sekti.“ U trenutku kada
zauzmete stav, odvojili ste sebe, i stoga postali
nesposobni da posmatrate celokupno zbivanje.
Sve dok postoji zapovedanje života, kako
spoljašnje tako i unutrašnje, mora da postoji zbrka
i rat. Molim vas, uvidite ovo svojim srcem.
Pogledajte na rat koji se odbija na Srednjem
Istoku. Sve ovo znate; tomovi knjiga su napisani
koji sve ovo objašnjavaju. Uhvaćeni smo
objašnjenjima – kao da će ijedno objašnjenje
ikada nešto rešiti. Bitno je shvatiti da čovek ne sve
biti uhvaćen objašnjenjima bez obzira ko ih daje.
Kada vidite „šta jeste“ to ne zahteva objašnjenje;
onaj koji ne vidi „šta jeste“ izgubljen je u
objašnjenjima. Molim vas, vidite ovo; razumite
ovo tako potpuno da ne budete uhvaćeni rečima.
U Indiji je običaj da uzmu svoju svetu knjigu,
Bhagavad Gitu, i sve da objašnjavaju prema njoj.
Hiljade i hiljade slušaju objašnjenja kako bi trebalo živeti, šta bi trebalo raditi, kako je Bog ovo
ili ono – slušaju opčinjeno a ipak nastavljaju da
žive svojim uobičajenim životom. Objašnjenja vas
zaslepljuju, sprečavaju vas da stvarno vidite „šta
jeste“.
Životno je važno da za sebe pronađete kako da
gledate na ovaj problem postojanja. Da li to činite
iz nekog objašnjenja, sa posebnog stanovišta, ili
ne gledate li to u odlomcima? Pronađite.
Prošetajte i pronađite, uključite svoje srce u
pronalaženje toga, kako gledate na sve ove
pojave. Onda možemo zajedno da otkrivamo
pojedinosti, a ići ćemo u najsitnije detalje da bi
otkrili, da bi razumeli. Međutim, pre nego što to
učinimo, morate biti načisto da ste oslobođeni
komadanja, da više niste Englez, Amerikanac,
Jevrejin – da li sledite?-da ste oslobođeni sveg
uslovljavanja u posebnoj religiji ili kulturi, koje vas
sputava, prema kome imate svoja iskustva, što
samo vodi daljem uslovljavanju.
Posmatrajte čitav ovaj pokret života kao jednu
stvar; u tome je velika lepota i neizmerna
mogućnost; tada je delo izvanredno potpuno i
sloboda postoji. Inače um mora da bude slobodan
da bi pronašao šta je realnost, ne „stvarnost“ koja
izmišljena ili zamišljena. Mora da postoji potpuna
sloboda u kojoj nema komadanja. To se može
desiti jedino ako ste zaista potpuno ozbiljni – ne
prema nekome ko kaže „ovo je način da se bude
ozbiljan;“ odbacite sve to, ne slušajte to. Pronađite
za sebe, nije od značaja da li ste stari ili mladi. Hoćete li postavljati pitanja? Pre nego što pitate,
vidite zašto pitate i od koga očekujete odgovor.
Kada pitate, da li ste zadovoljni samo
objašnjenjem koje može da bude odgovor. Ako
čovek postavi pitanje – a mora se o svemu pitati –
da li pita zbog toga što u samom postavljanju
pitanja počinje da se raspituje i stoga da deli, da
se kreće, doživljava zajedno, stvara zajedno?
Pitanje učenika: Ako postoji neko, recimo ludak,
koji ubija ljude, a u našoj je moći da ga
zaustavimo tako što ćemo ga ubiti, šta bi trebalo
da uradimo?
Odgovor Krishnamurtia: Tako ubijamo sve
predsednike, sve vladare, sve tirane, sve susede, i
vas same! (Smeh u dvorani). Ne, ne,ne smejte se.
Mi smo deo svega ovoga. Doprineli smo svojim
vlastitim nasiljem stanju u kome se svet nalazi. Ne
vidimo ovo jasno. Mislimo da ćemo rečiti ceo
problem ako se otarasimo nekolicine ljudi, ako
odgurnemo ustanovu. Svaka fizička revolucija je
bila zasnovana na ovom, francuska, komunistička
i tako dalje, a završile su u birokratiji i tiraniji.
Tako, prijatelji moji, izazvati različit put življenja
ne znači izazvati ga za druge već za sebe; zbog
toga što je „drugi“ ja, što nema „mi“ i „oni,“
postojimo samo mi. Ako čovek zaista vidi ovo, ne
verbalno, ne intelektualno, već svojim srcem, tada
će videti da može biti celog dela koje ima sasvim
različitu posledicu, tako da će se javiti nova društvena struktura, ne odbacivanje jedne
ustanove i stvaranje druge.
Čovek mora da ima strpljenje da bi izdržao; mladi
ljudi nemaju strpljenje, oni žele trenutna dela –
instant kafa, instant čaj, instant meditacija – što
znači da nisu razumeli celo ovo zbivanje življenja.
Ako čovek razume celokupno življenje, onda
postoji delo koje je trenutno, koje je sasvim
različito od trenutnog dela nestrpljivosti.
Pogledajte, vidite šta se događa u Americi, rasni
meteži, siromaštvo, getoi, krajnja besmislenost
obrazovanja onakvog kakvo je – pogledajte na
podeljenost u Evropi, i koliko je dugo vremena
potrebno da bi se stvorila ujedinjena Evropa.
Pogledajte šta se dešava u Indiji, Aziji, Rusiji, Kini.
Kada čovek gleda na sve to i na podeljenost
religije, postoji samo jedan odgovor, jedno delo,
celokupno delo, ne delimično ili iskomadano delo.
To celokupno delo nije da se ubije drugi već da se
vidi podeljenosti koje su dovele do ovog razaranja
čoveka. Kada čovek zaista ovo doživi, postaće
sasvim različito delo.
Učenik: Onaj koji je rođen u zemlji u kojoj vlada
potpuna tiranija, tako da je sasvim ugušen, da
nema priliku išta sam dauradi – osećam da većina
ljudi ovde to ne može da zamisli – rođen je u
takvim okolnostima kao i njegovi roditelji, šta je
on učinio da stvori haos u ovom svetu?
Krishnamurti: Verovatno nije ništa učinio. Šta je
učinio siromah koji živi u divljinama Indije, ili malom selu u Africi, ili u nekoj srećnoj maloj
dolini, koji ne zna ništa o onome što se događa u
ostalom delu sveta? Na koji način je on doprineo
ovoj čudovišnoj konstrukciji? Verovatno ništa nije
učinio – siroti drugar, šta je on mogaoda učini?
Učenik: Šta znači biti ozbiljan? Imam osećaj da
nisam ozbiljan.
Krishnamurti: Pronađimo to zajedno. Šta znači biti
ozbiljan? - tako da ste potpuno predani nečemu,
nekom pozivu, da želite da idete do kraja, do
samog cilja. Ne određujem to, ne prihvatajte
nikakva određenja. Čovek želi da pronađe kako
da živi sasvim različitim načinom života, životom u
kome nema nasilja, u kome postoji potpuna
unutrašnja sloboda; čovek želi to da pronađe i teži
da u to uloži vreme, energiju, misao, sve. Takvu
osobu bih nazvao ozbiljnom osobom. Nju ne
možete odvratiti lako – ona se može zabaviti, ali je
njen pravac postavljen. To ne znači da je ona
dogmatska ili tvrdoglava, da se ne prilagođava.
Slušaće druge, promišljati, ispitivati, posmatrati. U
svojoj ozbiljnosti može postati samouredsređena;
ali mora da sluša druge, da ispituje, stalno da
pita; što znači da mora da bude veoma osetljiva.
Mora da pronađe kako će da sluša i koga. Tako
sve vreme sluša, stremi, istražuje, otkriva i
osetljivim mozgom, osetljivim umom, osetljivim
srcem – to nisu razdvojene stvari – istražuje
celokupnošću i osetljivošću svega toga. Pronađite
da li telo osetljivo; budite svesni njegovih pokreta,
posebnih navika. Ne možete biti osetljivi fizički ako se prejedete, niti možete postati osetljivi kroz
gladovanje ili post. Ćovek mora da bude pažljiv
prema onome što jede. Mora da ima mozak koji
je osetljiv, to znači mozak koji ne deluje kroz
navike, koji ide za svojim posebnim malim
zadovoljstvom, seksualnim ili nekim drugim.
Učenik: Rekli ste nam da ne slušamo objašnjenja.
Kakva je razlika između vaših govora i
objašnjenja?
Krishnamurti: Šta mislite? Ima li kakve razlike, ili
je to samo isto brljanje koje se nastavlja?
Učenik: Reči su reči.