Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002, 2006
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Maharišijevo jevanđelje – Ramana Maharši: 78 str. 730 din.
Uvod
Kao odgovor na veliku želju velikog broja poklonika
Bhagavana Šri Ramane, odgovori na neka pitanja koja su mu
postavljana su s vremena na vreme štampani u obliku knjige
pod naslovom `Maharišijevo jevanđelje`. Sve zbog koristi za
svet u celini.
Ova pitanja se javljaju mnogima od nas i svi se borimo da
ih rešimo sami. Odgovori dati od strane Ramane su suština, srž,
esencija Božanske mudrosti, koja je bazirana na njegovom
direktnom iskustvu i znanju. Njegovi odgovori su od
neprocenjive vrednosti za ozbiljne tragaoce za Istinom.
Uzvišena istina Advaite glasi da je jedna i jedina
`Stvarnost` u stvari apsolut Sopstva ili Braman, a to nije nigde
tako jasno razjašnjeno kao na ovim stranicama. Jer je Advaita
objašnjena na osnovu ličnog iskustva Bhagavana Ramane, ali
na jednostavan način, tako da i laik koji traži istinu može da
razume o čemu se radi.
Istina je ista za sve, i Ramana daje uputstva ozbiljnim
tragaocima kako da je traže i kritički ispituju svoja lična
iskustva, da sami traže srž svog bića, Srce, koje je večno
identično sa Jednom Konačnom Stvarnošću. Sve što vidimo ili
znamo je samo pojavna manifestacija te Stvarnosti.
Svaka reč koju kaže Ramana je u saglasnosti sa suštinom
Upanišadadske mudrosti, čije je on vrhunsko otelotvorenje
(vidi Šri Swami Siddheswaranandin članak u dodatku na kraju,
apendix)
Posvećeni tragalac će naći u ovim stranicama praktične
savete i steći će ubeđenje da je njegova suštinska priroda
božanska.
MAHARIŠIJEVO JEVANĐELJE
Prva knjiga
1. RAD I ODRICANJE
Obožavalac (devotee): Šta je najviši cilj duhovnog iskustva za
jednu osobu?
Mahariši: Samorealizacija.
D: Može li oženjen čovek da ostvari Sopstvo?
M: Naravno. Oženjen ili ne, čovek može da ostvari Sopstvo, jer
je TO ovde i sada. Ako to ne bi bio slučaj, Sopstvo bi bilo nešto
što se može postići naporom za određeno vreme, što bi značilo
da je Sopstvo nešto novo što mora tek da se stekne, ne bi bilo
vredno naših težnji. Jer ono što nije prirodno, to takođe nije ni
trajno. Zato kažem da je Sopstvo ovde i sada, i samo.
D: Lutka od soli koja uranja u more neće biti zaštitićena čak ni
ako ima kabanicu koja ne propušta vodu. Ovaj svet u kome
teško radimo iz dana u dan je kao okean.
M: Da, um je kabanica koja ne propušta vodu.
D: Osoba može biti uključena u neki posao, slobodna od želja, i
treba da zadrži stanje usamljenosti, odvojenosti? Ali naše
životne dužnosti nam oduzimaju vreme, tako da nemamo
mnogo vremena za sedenje i meditranje, ili barem za molitvu.
M: Da. Rad izveden uz vezanost za rezultate rada je okov za
čoveka, dok rad bez vezanosti ne utiče na onog ko radi. On je,
čak i dok radi, u stanju odvojenosti, usamljenosti. Ispunjavati dužnosti je pravi namaskar (akt predanosti)..., a povinovanje
Bogu je jedina prava asana (položaj tela, ali dublje značenje je
duševno raspoloženje, stav).
D: Treba li da se odreknem svog doma?
M: Ako bi to bila tvoja sudbina, pitanje uopšte ne bi bilo
postavljeno.
D: Pa zašto se onda vi otišli od kuće tako mladi?
M: Ništa se ne dešava van Božanskih zakona. Pravac koji će
imati nečije ponašanje je određen njegovom prarabdha
karmom.
D: Je li dobro da posvetim sve svoje vreme traganju za
Sopstvom? Ako je to nemoguće, mogu li bar ostati miran?
M: Ako možeš održati svoj mir, bez upuštanja u bilo koje drugo
traganje, to je veoma dobro. Ali ako to ne možeš da učiniš, koja
je svrha biti u mirovanju, ako govorimo sa stanovišta
samorealizacije? Sve dok je osoba obavezna da bude aktivna,
neka ne napušta svoje pokušaje da ostvari Sopstvo.
D: Zar nečije akcije ne utiču na njegova buduća rođenja?
M: Jesi li rođen sada? Zašto razmišljaš o drugim rođenjima? A
činjenica je da ne postoji ni rođenje, ni smrt. Pusti one koji
misle da su rođeni da misle o smrti, da traže palijativna rešenja
za to (palijativan = koji leči privremeno, koji rešava samo naoko
neko pitanje, koji zataškava, ublažuje).
D: Možeš li nam pokazati mrtve?
M: Da li si poznavao svoje rođake pre njihovog rođenja, pa
misliš da bi trebalo da saznaš o njima nakon njihove smrti?
D: Kako grihasta napreduje u pogledu mokshe (oslobođenja)?
Zar ne bi trebalo da postane prosjak da bi ostvario
oslobođenje?
M: Zašto misliš da si grihasta? Slična misao da si sannyasin ti
neće dati mira, čak i ako izađeš na ulicu kao sannyasin. Bilo da
ostaneš u svom domaćinstvu, ili ga se odrekneš i odeš u šumu,
um ti neće dati mira. Ego je izvor misli. On kreira telo i svet, on
čini da misliš da si grihasta. Ako se odrekneš doma, samo ćeš
zameniti misao da si grihasta sa mišlju da si sannyasin, a
okruženje doma ćeš zameniti šumom.
Ali mentalne prepreke će ostati. One će se čak i uvećati u
novom okruženju. Nema pomoći od promene okruženja. Jedina
prepreka je tvoj um. On mora da se promeni, bilo da si kod
kuće, ili u šumi, pa zašto ne onda kod kuće? Zašto menjati
okruženje? Možeš da ulažeš napor čak i sada, bez obzira u kom
se okruženju nalaziš.
D: Je li moguće uživati u samadhiju dok smo zauzeti
svakodnevnim poslovima?
M: Osećaj `ja radim` je prepreka. Pitaj sebe: `Ko radi?` Sećaj se
ko si. Onda te rad neće vezivati, on će teći automatski. Nemoj
ulagati napor bilo da radiš ili se odričeš, tvoj napor je tvoje
ropstvo. Šta je suđeno da se dogodi, to će se i desiti.
Ako ti je suđeno da ne radiš, nećeš moći da radiš čak i
ako tome težiš. Ali ako ti je suđeno da radiš, nećeš biti u stanju
da to izbegneš, bićeš prisiljen da se uključiš u to. Zato ostavi to
višoj sili. Ne možeš da se odričeš ili držiš neke pozicije, po
svojoj želji.
D: Bhagavan je juče rekao da sve dok je osoba okupirana
potragom za Bogom koji je `unutra`, tada će posao `spolja` da
se obavlja automatski. U životu Šri Chaitanye je rečeno da je on
tokom propovedanja svojim učenicima zaista tražio Krišnu
(Sopstvo) unutar sebe, zaboravljajući na svoje telo i nastavljao bi da govori samo o Krišni. To uvodi sumnju da li posao može
da se obavlja sigurno ako je ostavljen sam sebi. Zar ne bi trebali
da imamo bar delimičnu pažnju na naš fizički rad?
M: Sopstvo je sve. Jesi li odvojen od Sopstva? Da li možemo da
nastavimo da radimo bez Sopstva? Sopstvo je univerzalno. Zato
će se sve aktivnosti nastaviti i odigravati se, bilo da se ti
naprežeš da budeš angažovan prilikom toga, ili ne. Posao će ići
sam od sebe. Zato je Krišna rekao Ardžuni da ne bi trebalo da
bude zabrinut što mora da ubija Kurue, jer su oni već ubijeni od
strane Boga. Zato nije bilo do njega da odluči da li će ratovati ili
ne, i da brine oko toga. On je samo trebao da dozvoli svojoj
prirodi da ispuni volju više sile.
D: Ali posao može da trpi ako se ne pobrinem za njega.
M: Posvetiti se Sopstvu znači pobrinuti se za posao. Zato što
identifikuješ sebe sa telom, misliš da si ti taj koji vrši rad. Ali
telo i njegove aktivnosti, uključujući taj rad, nisu odvojeni od
Sopstva. Zato, od kakve je važnosti da li se ti posvećuješ poslu
ili ne?
Pretpostavimo da hodaš sa jednog mesta na drugo. Ti ne
nadgledaš svoje korake. A ipak se nađeš posle nekog vremena
na svom odredištu. Vidiš kako delatnost hodanja ide sama od
sebe, bez tvoje brige o tome. To važi i za ostale vrste posla.
D: To je kao hodanje u snu.
M: Kao somnabulizam (mesečarstvo)? Upravo tako. Kad dete
čvrsto zaspi, njegova majka ga hrani, a dete jede hranu isto
tako uspešno kao da je potpuno budno. Ali sledećeg jutra kaže
majci: `Mama, juče nisam ništa jeo!` Majka i ostali znaju da
jeste, ali on tvrdi da nije, jer nije bio svestan. Ipak, akcija je
sprovedena.
Putnik u kolima je zaspao. Bikovi se kreću, stoje ili su
neupregnuti u jaram tokom puta. On ne zna za ove događaje,
ali kad se probudi, vidi da je na drugom mestu. Bio je u blaženom nezanju o događajima na putu, ali putovanje se
završilo. Slično Sopstvu osobe. Uvek budno Sopstvo smo ovde
uporedili sa putnikom koji je zaspao u kolima. Budno stanje je
kretanje bikova, a samadhi je period kad oni stoje (jer samadhi
znači jagrat - sushupti, što znači da je osoba svesna, ali nije
zainteresovana za akciju; bikovi su u jarmu ali se ne kreću); san
je kad bikovi nisu u jarmu, što je potpuno zaustavljanje
aktivnosti, što zaista odgovara oslobađanju bikova iz jarma.
Ili, uzmi primer bioskopa. Scene su projektovane na
bioskopsko platno, ekran tokom filma. Ali slike koje se kreću
ne utiču ili menjaju sam ekran, platno. Gledalac poklanja
pažnju slikama, ne samom platnu. One ne mogu postojati
odvojeno od platna, pa ipak, platno se ignoriše. Ovde je
Sopstvo ekran, platno, gde se slike, tj. aktivnosti odvijaju.
Osoba je svesna slika, ali nesvesna onog drugog, esencijalnog.
Bez obzira da li je osoba svesna ili nesvesna platna, ekrana,
akcije će se nastaviti.