ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011
Oblast: Okultizam
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kalino dete 1 - mistično i erotsko u životu i učenju Ramakrišne – J. J Kripal: 216 str. 1490 din.
Jeffrey J. Kripal
KALINO DETE
PRVA KNJIGA
Mistično i erotsko u životu i
učenjima Ramakrishne
X PREDGOVOR
U svojoj prethodnoj inkarnaciji ovo je bila
jedna izuzetna disertacija, a sada je ponovo
rođena kao predivna knjiga. Kao disertacija,
bila je neubičajena, ne samo u svojim
naučnim kvalitetima, koji su znatni, već i u
svom šarmu; ona je puna seksa, humora i
razigran je to i vragolasti spis, pa se često
smejem, kad god ga čitam – a to je nešto, što
se, blago rečeno, retko događa kada čitate
disertacije. /Kada sam prošlog leta ponela
neka njena poglavlja na plažu, ljudi su mi
nudili da razmene sa mnom svoje romane –
većinom od Susan Sontag i Norman Milera –
samo za priliku da ih pročitaju, tako je očito
bilo moje uživanje u njima. Bilo mi je žao što
me je akademska pristojnost prisilila da im
uskratim to uživanje, ali sada mogu da
pročitaju celu stvar./ To delo nije izgubilo
ništa od svoje živosti u svom prelazu iz velike
podele u bookhood/u nastavcima/, pa mislim
da će sada kao knjiga, oduševiti mnoge
čitaoce, razbesneti druge i proizvesti veliki deo
kreativne polemike.
Kalino dete /Kali`s Child/ se usredsređuje na
promene pola obuhvaćene u spisima o
Ramakrisni i postavlja intimno i osetljivo
pitanje o seksualnosti čoveka, koga mnogi
poštuju kao sveca. To se suočava sa
problemom čitanja o ličnosti sveca, na takav način, što istovremeno ceni i provocita
interpretaciju kojju je negovala domaća,
zavičajna tradicija. Uz to, postavlja se pitanje
uzajamnog
odnosa
između
svetosti
i
nesvetosti, kao i o statusu istorijskih
podataka, koji su filtrirani kroz hagiografsku
/hagiographic/ tradiciju.
Kripal je sasvim svestan zamršenosti ovih
pitanja i razvio je svoju ličnu, poštenju-
sklonu,
pravičnu
formulaciju
mogućih
odgovora. Stoga nam njegove studije, velikim
delom govore o čoveku koji je bio vrlo važna
figura, kako u indijskoj religioznoj istoriji tako
i u istoriji indijskog uticaja na zapad, a ova
navodno očevidna seksualna odstupanja, X za
njega su bila problematična, za njegove
savremenike, a i za one koji su čuvali
biografsku tradiciju što je usledila. Za knjigu
će stoga biti veliko zanimanje ne samo
indologa i istoričara religije, već i studenata
među-kulturalne psihologije i psihologije
polova. Knjiga takođe nudi najpotrebniju i
dobrodošlu ispravku studija boginje, koje se
množe
u
religijskim
i
feminističkim
proučavanjima, a naveliko i u kulturi.
Ramakrishnina boginja je neko, o čijem
obožavanju bi čovek dva puta razmislio, a
kamoli da se ženi (ili glasa za senatora SAD).
Predmet preuzima čvrstoću tri ddimenzije,
pošto Kripal posmatra svoj predmet istovremeno kroz dva objektiva. Prvi objektiv,
domaći je objektiv, što je ogroman zbornik
tekstualnih dokaza na bengali i engleskom
jeziku o Ramakrishni. Ne mogu se setiti da
sam ikada radio sa nekim studentom, koji je
znao osnovni tekst tako temeljito na početku
disertacije, kao što je Kripal znao tekst
Kathãmřta, glavni tekst koji se bavio sa
životom Ramakrisne. On poznaje tekst iznutra
i spolja i počeo je gotovo da misli s tekstom,
kroz njega, kada pokušava da razmišlja
kroz/trough problem iz života njegovog
subjekta. Drugi objektiv, zapadno je sočivo,
kroz koje mi posmatramo ovaj predmet, je
naročita humanistička vrsta psihoanalize.
Kripal ima dobro uravnoteženo i dobro
informisano shvatanje načina na koji su
teorije zapadne psihoanalize, takve kao što je
Freud-ova, korisne i nisu korisne u analizi
hindu mistika. On nije ništa dugo u ovoj
stvari, do reduktivan/ reductive i doktrinaran
/doctrinarie
istraživač.
Koristi
samo
najosnovnije i najmanje kontroverzne aspekte
Freud-ove misli, takve kao što je teorija
nesvesnog, kao i iskrivljavanja latentnog
materijala iz nesvesnog kroz takav proces, kao
što je displacement/ premeštanje ili
zamenjivanje. Pažljivo izbegava detaljnije i
izobličujuće aspekte Freud-ovih teorija,
odbacujući Oedipus-ov /Edipov) kompleks ili kompleks kastracije, kao rezač za kolače,
kojim bi rezao u kriške hindu kulturu. On je
takođe oslobođen predrasuda prema religiji i
protiv homoseksualnosti, koje toliko mnogo
štete radu frojdovaca u polju kulturnih
studija. On je osetljiv na homofobiju u kulturi
u kojoj je Ramakrisha živeo, ali je ne deli. On
se samo stara da iščačka skrivena značenja
ispod površine ljudskog ponašanja, značenja
skrivenih Ramakrishninim vlastitim svesnim
umom, kao i zaštitničkim instiktima njegovih
sledbenika. Njegove analize pogađaju pravo u
metu.
Veoma sam ponosna što sam odigrala malu
ulogu u ovoj divnoj knjizi.
Wendy Doniger
Tout compredere c`est tout pardonner.
Francuska poslovica
UVOD
Mnogo toga se dogodilo od kada se ova knjiga
pojavila tokom leta 1995. Novembra 1996.
Američka akademija religije je nagradila delo
svojom nagradom za istoriju religije, kao prvu
najbolju knjigu 1995. u svim oblastima i po
disciplinama istorije religija. Upravo dva
meseca docnije, knjigu je napao glavni časopis
iz Calcutte u senzacionalističkoj recenziji
knjige.
Zapaljiva
priroda
recenzije
je
podstakla, razumljivo ispoljavanje javnog
gneva i besa. Uredništvo časopisa je bilo toliko
preplavljeno pismima, koje u tolikom broju,
tvrdio je urednik, nikada nisu videli od kada
seže njegovo pamćenje. Nakon što su dali
glas/ pisacima primljenih nekih 38 pisama,
što su reagovali na recenziju /odnosno
objavljeni osvrt na tu knjigu/ (što su svi
pročitali), a onda na knjigu (koju niko od njih
nije ni pročitao), uredništvo časopisa je donelo
odluku da okonča prepisku o toj stvari.
Verovatno je to bio mudar potez, s obzirom na
visoki emocionalni ton rasprave. Nijedna
osoba nije govorila u moju odbranu, ili možda
ispravnije, nije joj bilo dozvoljeno da govori u
moju odbranu. Ubrzo posle ovog nesrećnog
događaja XII, engleske i bengalske novine u
Indiji izvezveštavale su o središnjem vladinom potezu da zabrani knjigu, a neki političari u
New Delhiju su predložili da se pošalje
protestno pismo vladi SAD, a jedan indijski
učenjak je šrampao i duhovnu odbranu knjige
na hindu jeziku, u jednom važnom
nacionalnom dnevniku.
Kada razmišljam o svim tim glasinama, ne
mogu a da ne mislim o genijalnom romanu
Gora, koji je napisao Rabindranath Tagore,
čija se radnja dešava u Calcutti iz XIX stoleća.
Roman je dobio ime prema glavnom liku,
fizički ogromnom brahminu, kome se dogodilo
da je bio neverovatno bledolik /bele, blede ili
svetle puti/ (gora). Gora provodi vreme pišući
za bandu nacionalista, koji su ga svi zapravo
obožavali, a putuje i po gradovima i selima,
boreći se sa britancima, zapadnjačkim
brahmos-ima, a svako on njih je želeo da
raspravlja s njim. Pri kraju romana, Gora
odlučuje da uspostavi veliki obred
pročišćenjan kako bi očistio sebe od svih
nečistoća, koje je mogao navući na sebe dok je
bio u zatvoru (zbog odbrane sela od britanaca).
Pošto je započeo ceremoniju, Goru je
prekinula vest o propasti njegovog oca i
moguće skore smrti. Verujući da će on ubrzo umreti, Gorin otac otkriva smom sinu jako
ironičnu istinu, da Gora uopšte nije brahmin;
zapravo uopšte i nije indijac. Bio je usvojen pri
svom rođenju, posle smrti njegove majke, koja
je bila irskog porekla, rodivši ga /tokom
Munity/ 1857 godine. Sa ovim otkrićem, Gora
je shvatio, kako sve što je mislio da jeste,
zapravo nije bio, a da sve ono što je mrzeo,
zapravo on jeste, u jednom jedinom trenu,
čitav Gorin život se pojavio pred njim kao vrlo
čudan san. Temelji njegovog života koje je
izgradio svih ovih godina od svog detinjstva,
potpuno su se srušili. Bilo je to kao da nije
znao ko je bio i gde je pripadao.“ Isprva
užasnut, Gora se brzo preobrazio u
religioznom iskustvu „čoveka od srca` (maner
mănuşa), tog izvan-kastinskog božanskog
ljudskog duha iz baulskih pesama, koji
transcendira sve društvene kategorije i
rasuđivanja u XIII mističnom unutrašnjem
prostoru ljudskog bića. IUshićen, Gora trči
prijatelju i uzvikuje. „Danas, u jednom
jedinom trenu, ta tvrđava osećanja i mišljenja
se srušila poput sna, sada sam potpuno slobodan, iznenada sam pao usred ogromne
istine.“
Mnogi od mojih iskrenih kritičara, bilo da to
znaju i ne znaju, oni su usred upečatljivo
slične priče. Odbacuju mene i moje delo, ali
ima tako duboke ironične istine, nalik Gorinoj
u njihovoj novoj ipresivno kosmopolitskoj
tradiciji, multi-facijalnom/ multi facial/
kulturološkom „belilu“ koja pogađa u još uvek
nepriznate, nepoznate dimenzije našeg
podeljenog čovečanstva. Razmotrimo na
primer jednu od više kanonskih engleskih
biografija iz tradicije, Ramakrishna and His
Disciples od Christophera Isherwooda. Kao i
sam bledoliki Gora, ovaj tekst i njegovo
neupitno mesto u kanonu sadrži skrivenu
„golemu istinu,“ koja efikasno ruši bilo kakvu
ideološku „tvrđavu osećanja i misli,“ koja može
biti iskonstruisana protiv zamišljene
predstave/specter o homoseksualnosti.