ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ji Đing – knjiga promena – priručnik za proricanje – Fu Hsi: 228 str. 1555 din.
Fu Hsi
JI ĐING
KNIGA PROMENA
PRAKTIĈNI PRIRUĈNIK
ZA
PRORICANJE
Poglavlje 1
ŠTA JE JI ĐING
Ji Đingom su se vekovima sluţili kineski carevi,
drţavnici, generali, obiĉni ljudi, a upućeni kaţu i Mao Ce
Tung.
Ji Đing je kineska Biblija, koja je popularna u Japanu,
Koreji i drugim zemljama dalekog Istoka, a danas moţemo
slobodno reći i u ĉitavom svetu.
ODAKLE DOLAZI?
Knjiga promena je proizvod kolektivnog duha i genija
bezbrojnih generacija kineske nacije i civilizacije. Prema
nekim izvorima, javila se u drugom veku pre Hrista, dok
otkrića na grobovima u blizini sela Mavangdui iz provincije
Huan, pokazuju da je sadašnja verzija Ji Đinga zapravo novija
verzija. Rukopis iz Manavagduia je znatno stariji i sadrţi
potpuno drugaĉiji redosled heksagrama i oko 25% razliĉitog
teksta.
Stvarno poreklo Knjige promena, taĉnije onoga što se
naziva Ţou Ji ili Prvobitni Ji Đing, potiĉe iz vremena pre
Konfuĉija, iz bronzanog doba, takozvanog predintelektualnog
ili predmoralnog doba. Susrevši se sa nepredvidljivom,
haotiĉnom i opasnom prirodom, stari kinezi su nastojali da iznađu neko sredstvo za uspostavljanje reda. Posmatrali su
prirodne pojave, uoĉavali pravilnosti u prirodnim promenama i
u ponašanju ljudi. Iz toga se razvilo posebno zanimanje
predskazivaĉa koje je imalo vaţnu ulogu pri donošenju odluka
vlastele i careva. Uoĉene pravilnosti su postepeno poĉele da se
zapisuju kroz mnoge generacije i tako je, na neki naĉin nastala
neka vrsta antologije izreka i zapaţanja, koja se kasnije
uobliĉila u svojevrstan priruĉnik za predskazivanje. Kasnije je
taj kratki spis preuzela filozofska škola ĉiji je osnivaĉ bio Kung
Fu Tse, kod nas poznatiji kao Konfuĉije. Vekovima su njegovi
uĉenici pisali komentare Knjige promena, kako je nazvan taj
kratki spis za predskazivanje, a na te komentare su opet drugi
pisali svoje komentare; tako da se preko prvobitnog, kratkog i
saţetog Ţou Jia nataloţio ogroman sloj tumaĉenja
konfuĉijanske škole koja je tokom dugog vremena dominirala
duhom kineskog naroda. Vremenom su ti komentari bili
uobliĉeni u poznate Dodatke ili “krila”, kojih ima ukupno
deset. Ţou Ji u kombinaciji sa dodacima ĉini Knjigu promena
kakvi mi danas poznajemo. Za kineski narod ona je bila i ostala
ono što je za nas u hrišćanskom svetu Biblija.
Ako bismo pokušali da prevedemo ime Ji Đing, videli
bismo da ono ne oznaĉava samo jednostavnu Knjigu promena,
nego u sebi sadrţi veliki broj znaĉenja. Reĉ “ji” znaĉi lagan,
promena i preobraţaj, (ali i pristojnost i nepromenljivost),
gušter, kameleon, svestranost i gipkost. Reĉ “Đing” znaĉi
knjiga, klasik, kanal, proći, standard ponašanja. Međutim, još
od Vilhemovog vremena ustalio se ipak za Ji Đing naziv
Knjiga promena, koji se zadrţao i do danas.
Prve vesti o Ji Đingu su na Zapad doneli jezuiti u
prošlom veku. Prvi direktan, doslovan i taĉan prevod celog Ji
Đinga na engleski jezik, koji se ceni još i danas, saĉinio je Džejms Lidž na prelazu iz IXX u XX vek. Prodor Knjige
promena na Zapad desio se 1924. godine, kada je protestanski
sveštenik Riĉard Vilhelm objavio svoj prevod na nemaĉkom
jeziku s predgovorom ĉuvenog psihijatra Karla Gustava Junga.
Usledio je prevod tog Vilhelmovog prevoda na engleski jezik
od strane Keri Bejnisa, a potom na veliki broj svetskih jezika, a
i na jezike manjih naroda.
Dugo je na Zapadu dominirao Vilhelmov prevod. U
novije vreme je došlo do ozbiljnijih lingvistiĉkih istraţivanja u
ovom podruĉju, koja su dovela do novih saznanja. Kao plod
svega toga nastali su novi taĉniji prevodi, a među njima se
posebno istiĉu prevodi Vu Jing-Nuana iz taoistiĉkog centra u
Vašingtonu, Riĉarda Džona Lina, Riĉarda Ruta i Riĉarda
Kuntsa. Od direktnih prevoda s kineskog na engleski treba
spomenuti verziju Džona Blofilda.
Literature koja se bavi komentarima Ji Đinga ima
manje. Na prvom mestu moţe da se sponenu komentari samog
Riĉarda Vilhelma, njegovog sina Helmuta, zatim Jung Joung
Leja i novija knjiga komentara Ţana Friesta.
METAFIZIĈKA OSNOVA
Ji Đing nas vodi kroz sve opasnosti ovog sveta, koji je u
stvari svet opaţanja onakav kakvim ga vide naše fiziĉke oĉi, a
ĉiji naĉin posmatranja moţe da bude pogrešan, jer ego
iskrivljuje ugao posmatranja. To je svet promene, ili po
ĉuvenom fiziĉaru Davidu Bemeu, eksplicitni red manifestacije.
U osnovi ovog sveta, kome mi sami pripisujemo realnost pa je
za nas stvaran, leţi nepromenljiva Realnost ili imlicitni red po
Bemeu. U hrišćanstvu to je Carstvo Nebesko, prema slamskom misticizmu Bakua, ili Ain prema Kabali, a prema
uĉenju indijske filozofije Šunjata. Stari kineski mudraci su
znali za sve ovo i dali su mu naravno kineska imena. Ono
osnovno bez oblika, iz koga sve nastaje nazvali su Dao ili
Praznina. Dao je u osnovi svih promena, postojano je i zapravo
realno, dok je promena nestvarna; ona je samo spoljašnjost i
odraţava protivreĉno i promenljivo stanje našeg uma. U
matematici se moţe naĉi analogija toga u vidu nule i brojeva.
Nula je sliĉna Daou, a brojevi su spoljašni izrazi te nule i
oznaĉavaju promenu.
Ako pogledamo poznati simbol Dai Ji videćemo da on
u sebi sadrţi seme i mogućnost deljenja na dve protivreĉne sile,
tamnu i svetlu, na Jing i Jang. U skladu s rascepom u vlastitom
umu, ĉovek je i u prirodi video dve sile; svetlo i tamu. Kineski
mudraci su to oznaĉili celom i prekinutom crtom, s tim da je
cela oznaĉavala svetlost - Jang, a prekinuta tamu – Jin. Kada se
iskombinuju te dve crte dobijaju se ĉetiri dvograma (u prva dva
su dve iste crte, a u druga dva razliĉite, s tim da je u jednom
gore bila cela crta, a u drugom obrnuto). Dodavanjem još jedne
crte, povećava se mogućnost kombinovanja na osam mogućih
varijanti i tako se došlo do osam trigrama koji su osnova
Knjige promena, s obzirom da se njihovim povezivanjem u par
po dva dobija 64 heksagrama sa 6 crta. To je sistem reda koji
moţe u sebi da obuhvati promene što se dešavaju na
eksplicitnom nivou, to jest u ovom našem svetu, onako kako ga
mi vidimo.