ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Autor: Domaći
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski

Igra svesti – Starsy Righter: 200 strana, 1400 din.
ZVEZDANA PISAREVIĆ
IGRA SVESTI
UVOD
Lična pitanja; odnosi muškarac i žena…
Da li ste ikada pokušali da pratite tok
sopstvenih misli? Praćenjem misli prvo što
primećujete je da vi zapravo neprekidno
razgovarate sami sa sobom.
Na prvi pogled misli deluju haotično, raštrkane
na mnogo tema, povezane su medu sobom
nekim čudnim redosledom asocijacija. Ipak,
ako imate dovoljno strpljenja da ih posmatrate
malo duže od par sekundi, možete uočiti da se
one uglavnom vrte oko jednog centra koji se
zove vaše interesovanje za datu temu.
Asocijacije, koje vaše misli čine raštrkanim, u
početku su vezane za centralnu temu, ali ako
je vaše interesovanje slabo tada svaka
asocijacija ima mogućnost da postane
centralna tema i tako u nedogled.ž Misli se
kreću kružnom putanjom, to najlakše možete
primetiti kada ste okupirani nekim
problemom. Tada ne morate da se trudite, sve
asocijacije koje vam se jave kreću se oko
centralne misli nudeći moguće rešenje
problema, koji je ipak samo u vašoj svesti.
Pronalaženje prave asocijacije, koja je pravo
rešenje, izgleda kao pogodak u centar:
najednom osećate olakšanje, problem je rešen
(u vašoj svesti) i jedino što treba da učinite je
da realizujete rešenje problema prenosom tog dela svesti nekoj drugoj osobi. Odličan primer
za ovu malu paradigmu je konflikt sa drugom
osobom. Kada u svojoj svesti razrešite problem
konflikta, koji vas je odveo u loše emotivno
stanje, olakšanje koje sledi može se nazvati
ushićenjem i vi imate neodoljivu potrebu da
svoje rešenje odmah saopštite osobi sa kojom
ste imali konflikt. Razrešenje se postiže
popravljanjem narušene komunikacije i
ponovnim uspostavljanjem harmoničnog
odnosa.
Drugi vid jasno usmerenog kretanja misli
je kod rešavanja apstraktnih problema, na
polju matematike, mehanike i slično. Ponovo
misli asocijacijama kruže oko jednog centra,
koji je zadati problem, i opet je rešenje
problema pogodak u cilj.
No, ovo su ekstremni slučajevi stanja
svesti, koja proizvodimo mimo svesne
odlukejer retki su oni koji uživaju u rešavanju
matematičkih zadataka a niko ne voli
konkretan problcm. Rešenje problema iz
oblasti svakodnevnog življenja donosi
olakšanje ali ne i uživanje. Pre bi rešenje bilo
odstranjivanje tegobe, sa težnjom da se ona što
pre zaboravi, nego radost zbog samog
razrešenja.
Treći slučaj je stanje svesti u kome smo
svakodnevno, relativno neopterećeni sopstvenim životom. Već rekoh da je svest
čoveka neprekidno u toku sopstvenih misli,
koje ili saopštavamo drugima razgovorom ili
razgovaramo sami sa sobom, slobodno prateći
tok asocijacija. Ovo svi znamo ali o tome niko
ne govori, jer sve je tako normalno. Svest ne
proizvodi samo govor, u vidu rečenica koje se
misle, umesto da se izgovaraju, već i slike već
videnih situacija i predela, zatim reprodukcije
zvukova koji su već jednom zabeleženi u njoj a
ponekad i poznate mirise. I vrlo često je to
jedan sklop koji zajedno čini neki utisak.
Recimo, miris prženih uštipaka koji dolazi
odnekuda, automatski priziva asocijaciju -
sliku nekih drugih uštipaka, na nekom
drugom mestu a tu je i glas vaše bake koja
vam se obraća nežnim glasom. Zvuk poznatog
baleta doneće vam i sliku pozorišne scene
zajedno sa čitavim orkestrom a uz to se može
pojaviti i osećaj negodovanja ako ste to veče
bili nezadovoljni zbog nekog trećeg razloga, i
tako u nedogled.
U svakodnevnim aktivnostima vi neprekidno govorite sebi šta treba da uradite
sledeće, postavljate sebi pitanja i odmah dajete
odgovore a čitav dijalog se odvija samo u vašoj
svesti. Svest ima svoje ustaljene tokove koji se
još zovu način razmišljanja. On je mešavina
naučenog modela razmišljanja i vaše lične
prirode, ali uglavnom je naučen kroz proces
vaspitavanja kroz koji ste prošli kao dete. Naučeni način razmišl janja zapravo postoji da
vam olakša svakodnevni proces mišljenja, kao
i da vam pomogne da se snalazite u
svakodnevnom svetu koji vas okružuje.
Okoštavanje načina razmišljanja donosi
navike, kojih se teško oslobađamo baš zbog
formiranog načina razmišljanja, odnosno
ponašanja.
Čovek može do mile volje da razgovara
sam sa sobom i to je prirodno, sve dok ne
počne to glasno da čini. To se već proglašava
nenormalnim. Takode može da stvara mnoštvo
slika u svojoj svesti, sećajući se ili maštajući,
sve dok ih ne proglasi za realnost. Jedini ljudi
kojima je to dozvoljeno su deca. Deci
dozvoljavamo da pričaju sa sa sobom, pa čak
se pretvaramo da verujemo da su slike koje
ona vide realnost, ali to nam je samo prilika da
im saopštimo gde se zapravo nalazi granica
realnosti, granica normalnog. Odrastanjem
deca nauče šta je normalno a šta ne i u
okvirima tog normalnog, što će reći
dozvoljenog, kreće se i njihov model
razmišljanja i interesovanja.
Sve do sada rečeno toliko je normalno i
prirodno da se čini da o tome i ne treba
govoriti, svi to znaju. Sve do skora nisam ni
razmišljala o mislima i svom unutrašnjem
razgovoru koji me prati od kada znam za sebe.
Moje lično interesovanje, koje je i napravilo ove stranice,
prošireno je dugogodišnjim
interesovanjem za metafiziku ili onostrano,
jednostavno rečeno. Godinama unazad tragam
ne znajući tačno za čim, čitam ezoteričnu
literaturu pokušavajući da shvatim svet i u
dubini, ne samo po širini. Mnogi su mi rekli da
sam dosadna, jer otišla sam preduboko, na
uštrb širine. Mnogi su mi rekli da sam
interesantna, jer govorim o starim temama na
nov način.
A sve je počelo slučajno (ako je išta na
ovom svetu slučajno). Neprekidno u konfliktu
sama sa sobom više sam problema u
sopstvenoj svesti stvorila sama sebi nego što
su mi probleme stvarali svi ljudi sa kojima sam
dolazila u kontakt. U jednom trenutku
shvatam tu jednostavnu činjenicu, kao i da
sam samoj sebi postavila mnoga nepotrebna
ograničenja kojima se povinujem. Zato sam na
vrhu papira napisala:
(04.12.1996.)
Koja su moja ograničenja? Šta ne mogu?