ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Hriscanstvo - najsmrtonosniji otrov & Zen - lek za sve otrove - Osho Rajneesh 620 str. 3710 din.
Osho Rajneesh
HRŠĆANSTVO:
NAJSMRTONOSNIJI OTROV
&
ZEN:
LEK ZA SVE OTROVE
Hrišćanstvo: najsmrtonosniji otrov i
zen: protivotrov svim otrovima
Poglavlje #1
Naslov poglavlja: OPIJUM ZA NAROD
22. januara 1989. pm u dvorani Gautam the
Buddha
Archivski broj: 8901225
Skraćeni naslov: CHRIST01
Audio: Da
Video: Da
Trajanje: 151 min.
Naš voljeni učitelju, jednom prilikom, Yukusan je
napisao kineski znak koji označava Buddhu i
pitao svog učenika Dogoa: „Šta je ovo slovo?“
Dogo je odgovorio: „To je slovo za Buddhu.“
Yakusan je komentarisao; „Ti monaše, tako puno
brbljaš!“
Jednom, tokom večernjeg razgovora, Yakusan nije
upalio sveću kao obično. Monah je došao i stao sa
strane. Yakusan je rekao: „Imam jednu izuzetnu
frazu. Ako bik /daruje rođenje,/ ja ću ti je kazati.“
Monah je rekao: „Bik je već davno darovao rođenje
i vi nam to ne otkrivate.“
Yukusan je zatražio svetlost. Kada je unutra
unešena sveća, monah se povukao i nestao u
skupu monaha.
Docnije je Ungan govorio Tozanu o ovome. A
Tozan je rekao: „Monah je znao istinu – samo nije
hteo da iskaže poštovanje majstoru.“
Prijatelji,
Prvo pitanje:
Jedan od sannyasina mi je postavio jedno pitanje.
Ako je istina jedna, zašto onda svi majstori, svi
probuđeni ljudi, govore na različite načine?
Ponekad izgleda kao da su oni protivrečni.
Istina je sigurno jedna, ali ona ima
multidimenzionalnu realnost, a svaki majstor
mora da izabere određeno znčenje. Vi ne možete
izražavati sva značenja zajedno.
Svaki majstor ima svoj vlastiti stil, svoj sopstveni
način govora, vlastiti način prenošenja. Što se
više uzdignete u svesti, više postajete jedinstveni,
više postajete posebni.
Međutim, dozvolite mi da vam objasnim:
Individualnost nije ličnost.
Ličnost vam je data od strane društva.
Individualnost je vaša unutrašnja suštinska
priroda.
Ličnost je lažna, prevara. Individualnost je vaš
najunutrašnjiji
buddha,
vaše
najprisnije
prosvetljenje, vaša najskrivenija vrata prema
božanskom.
Svaki majstor je dužan da bude jedinstven u
svojim izražavanjima. Svi oni govore istu stvar,
svi pokazuju prema istom mesecu, ali njihovi
prsti su drugačiji. Oni su prinuđeni da budu
različiti. Prst Buddhe, prst Lao Tzua i prst
Chuang Tzua, obavezno su različiti. Ako posvetite
previše pažnje prstu, postoji svaka mogućnost da
ćete zaboraviti svrhu. Svrha nije bila prst, mesec
je bio svrha.
Sve razlike su u prstima, u njihovim
izražavanjima. Iskustvo istine je jedno, ali da bi
se ono iznelo u izražavanju, svaki majstor mora
da nađe svoje sopstveno oruđe, vlastitu ideju ili
sredstvo. Zbog toga čak i prosvetljeni ljudi izgleda
da govore različito, pa i protivrečno – jer
egzistencija nema jedno-dimenzijalne izvore, ona
je multidimenzionalna. Ona obuhvata sve
protivrečnosti. Sve protivrečnosti se stapaju u jednom kosmosu. Dakle, vi ne možete izraziti ceo
kosmos ni u jednom iskazu. Sve filozofije
podbacuju u tome i svi jezici izgledaju nemoćni.
Sve teologije samo rukuju sa vrlo nepotpunom
istinom. Zapamtite, nepotpuna istina i nije istina.
Ne možete seći istinu u delove. Istina je jedna;
izvorno jedna, a ne mehanički jedna.
Možete razdvojiti automobilske delove, pa ih
možete ponovo sastaviti, ali to isto ne možete
uraditi sa živim organizmom. Ne možete
razdvojiti ljudske delove, a onda ih sastaviti
zajedno. To možete uraditi, ali čoveka tada neće
biti. Samo će to biti leš u vašim rukama.
Inače najteži je problem, s kojim se supčavaju
probuđeni, kako da prenesu istinu?
Oni nalaze izume, metode, meditacije. Oni
otvaraju vrata, tako da vi možete sami videti
istinu. Naravno, svaki majstor će imati svoja
vlastita vrata. Egzistencija ima milione pristupa,
a kada majstor dostigne istinu, on je postiže
jednim putem. Očevidno, mi ćemo govoriti o putu,
pomoću koga je on dospeo do istine.
Istina je jedna, ali puteva je mnogo. Dok ne
razumemo to, postojaće stalni sukob i
nerazumevanje u umovima tragaoca.
Setio sam se jednog od najvećih pesnika, Ggaliba
koji je pisao na urdu jeziku. Tri stotine godina je
prošlo, ali ni jedan se drugi veliki pesnik nije
rodio, koji je pisao na urdu jeziku. To je vrlo
poetski jezik. Ne mislim da postoji ijedan drugi
jezik u svetu, koji je tako poetičan. Savremeni
jezici moraju biti nepoetični; moraju biti naučni,
egzaktni, tačni. Poezija je fleksibilna; poezija ne
govori direktno, ona samo nagoveštava.
Ovaj veliki pesnik, Mirza Ghalib, ima vrlu lepu
tvrdnju. Želeo bih prvo da je ponovim na
njegovom vlastitom jeziku, onda ću je prevesti.
Hain aur bhi duniyan men sukhanbar bahut
achchhe kanthe hain Ghalib ka hai andaje bayan
aur hain... Duniyan men sukhanbar bahut
achshhe
... U svetu ima mnogo velikih pesnika, ali se kaže
da je Ghalibov način kazivanja, njegov stil,
njegova nijansa, apsolutno jedinstvena.
Svaki majstor je jedinstven, baš kao Everest,
stojeći daleko viši, dodirujući zvezde – sam.
Nikada ne poredite dvojicu majstora. Upoređenje
nije isprvna stvar u svetu majstora. Poređenje je
orijentisano na um, ono je intelektualno, a
majtorova realizacija je iznad uma, ona je spiritualna. U svetu duha, u svetu božanstvenosti
ili pobožnosti, ne postoji pitanje poređenja. Svako
je jedinstven, ali predajući se, posvećen je istoj
istini iz različitih uglova. Nužan je ogroman
kapacitet razumevanja, a to razumevanje mora
da bude iz uma, ono mora da bude iz meditacije.
Um može razumeti sve što je spolja izvan vas. Sve
što je objektivno, dostupno je umu; nauka i
tehnologija, filozofija i teologija – sve je
orijentisano na um.
Međutim, ono što je u vama, jeste iza uma, izvan
uma. Ono se otvara vama u vašim meditacijama,
kada počnete da odbacujete svoje misli i opuštate
se sve dublje i dublje, kada je prteostao samo
svedok. Telo je daleko udaljeno i više nije to šta
ste vi, um je samo jedan eho u dolinama, a vas
nema više. U najunutarnjijoj srži vašeg bića ne
postoji misao, nema oblaka, jedna je velika tišina.
Tišina nastaje iz autentičnog, izvornog i tačnog
razumevanja. U toj tišini, vi ste najbliži
božankom. Ta tišina je put, most, staza, veza sa
najvišim.
Jednom kada znate najviše, teškoća nastaje; kako
to preneti? A postoji ogroman izazov i podsticaj da
se to prenese, jer milioni ljudi žive u tami, u sleposti, spotičući se, na nalazeći izlaz. Milioni
ljudi je rođeno u noći i umire u noći; ne postoji
svitanje i njihovim životima.
Kada čovek dođe do svitanja, kada shvati rađanje
sunca i čitavo njegovo biće postaje ispunjeno
svetlom, lepotom i blagoslovima on želi to da
podeli. Ova želja da deli dolazi automatski.
Međutim, kako podeliti ono što je izvan reči?
Svi majstori su se borili da pronađu neki način za
komuniciju, za opšenje. Zbog toga nalazite razlike
u njihovim tvrdnjama. Bolje nego da mislite o
njihovim tvrdnjama, biće korisnije da idete
unutra u sebe i nađete istinu.
Niko ne može da vam pomogne. Majstori mogu
samo da vam pokažu put; vi morate da hodate.
Niko ne može da dođe unutra u vas. Takvo je
čovekovo dostojanstvo, velika privilegija; niko ne
može da se upliće u vaš unutrašnji život. Vi ste
tamo sami, najviši vladar.
Međutim ljudi su se našli u nevolji, jer su počeli
da imitiraju. Možete imitirati buddhu, možete
imati istu odeću, možete hodati na isti način,
možete jesti istu vrstu hrane. Možete slediti sve
moralne principe, ali ćete još uvek biti samo jedan
glumac, nećete biti buddha.