ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Hieroglifska monada - John Dee: 70 str. 690 din.HIJEROGLIFSKA
MONADA
John Dee, London, to
MAXIMILIAN
By God’s Grace
Most Wise Emperor
Of Rome, Bohemia, and Hungary
The Hieroglyphic Monad
By John Dee
ELIZABETANSKI MAG DŽON DI
Ovaploćenje prve generacije maga renesanse je
predstavljao Piko dela Mirandola, a svoj vrhunac je
dostigao krajem petnaestog veka. Početkom XVI veka,
drugu generaciju su predstavljali Agripa i Paracelzus.
Treća generacija, koja je poticala od sredine XVI veka
pa na dalje, predstavljena je divergentnim ličnostima. U
engleskoj je najuticajniji bio Dţon Di.
Dţon Di je bio velškog porekla, a roĎen je 1527.
godine. U razdoblju od 1542. do 1545. je studirao u
Kembridţu, čitao grčki i bavio se matematikom. Bio je
veoma zainteresovan za nauke, posebno mehaniku. Uz to
se, do kraja svog ţivota, zanimao za kartografiju i
navigaciju. Zahvaljujući tome je stupio u kontakt i
odrţavao redovnu prepisku sa kartogafima iz čitave
Evrope. Godine 1546. je na novoosnovanom koledţu
Triniti primljen za asistenta, gde je predavao grčki. Posle
putovanja u Holandiju, gde je izučavao navigaciju, vratio
se u Kembridţ, gde je 1548. stekao titulu magistra
filozofije. Sledeće dve godine je nastavio svoja naučna
istraţivanja u Luvenu; a najbliţi saradnik mu je bio
Gerhart Kremer, najveći kartograf i geograf svog
vremena, koji je stvorio globus kakav i danas znamo.
Gerhart je bio taj koji je izumeo poznatu “Merkatorovu
projekciju”, koja predstavlja osnovu najvećeg dela
sadašnje kartografije.
Posle boravka u Antverpenu, Briselu i Parizu,
Dţon Di se vrati u Englesku i stupio u kontakt sa ser
Vilijem Sesilom, koji je docnije postao lord Berli. U
razdoblju između 1552. i 1555. boravio je na dvorovima
grofa Pembroka i vojvode od Nortamberlenda. U to
vreme među njegovim najbliţim prijateljima su bili
vojvodin sin Džon, grof od Vorvika i Robert Dadli,
kasnije grof od Lestera. U leto 1555., bio je kraće vreme
zatvoren, zbog optuţbe za kovanje zavere protiv kraljice
Meri. To mu je svakako pribavilo simpatije buduće
kraljice Elizabete. Kada je Elizabeta sela na engleski
presto, Di je odredio najpovoljniji astrološki dan za
krunisanje. Na dvoru je bio dobro primljen, a posle smrti
Roberta Rekorda postao je najuticajniji predstavnik
nauka u Engleskoj. Godine 1561. dopunio je i proširio
Rekordovo delo Osnove veština. To je čuveni tekst o
matematici, u kome je koristio arapske brojeve. Dijeva
knjiga je bila prva od te vrste, a tokom sledećeg veka
doţivela je dvadeset šest izdanja.
Do 1563. Džon Di je već stekao veliki broj
otvorenih neprijatelja, koji su ga u svojim radovima
nazivali “velikim mađaoničarem”. Naredne godine je
uspešno potvrdio svoj status objavljivanjem svoje
najambicioznije i proslavljene knjige Monas
hierogliphica – znamen i hijeroglif, Jednoga. U ovom
tekstu koji je posvetio svetom rimskom caru
Maksimilijanu I, Džon Di prilazi vrlo blizu
kabalističkom učenju venecijanskog fratra Frančeska ĐorĎija i Agripinoj sveobuhvatnoj studiji u De occulta
philosophia. Izlaţući se opasnosti da previše
pojednostavi ono što je Džon Di ţeleo da postigne, neko
bi mogao da opiše Monas kao pokušaj koncentracije
Agripine obimne trodelne sinteze u jednu magijsko-
matematičku formulu, jedan simbol ili simboličku
jednačinu koja u sebi otelovljava ukupnost univerzalne
mudrosti – neku vrstu hermetičkog ekvivalenta, da tako
kaţemo, Ajnštajnov E = mc2. Monas je docnije izvršio
snaţan uticaj na misteriozne rosenkrojcerske manifeste,
a u jednom od njih se ističe Dijev centralni simbol,
hijeroglif koji predstavlja sam Monas.
Alhemiju koju je revidirao i reformisao Džon Di,
tajanstveno ovaploćuje spis Hijeroglifska Monada. Ova
alhemija uključuje intenzivan preporod stare alhemijske
tradicije, ali na izvestan način pripojene osnovnim
alhemijskim pojmovima, predstavama i postupcima koji
su izvedeni iz kabale. Sve to takođe ima i svoju
matematičku formulaciju. Adept koji savlada ove
formule, moţe da se penje i silaziti niz lestve stvaranja,
od zemaljske materije, preko neba do anĎela i Boga. Ova
stara zamisao je, na neki način oţivljena novim metodom
integracije kabalističkih i matematičkih postupaka,
učinila Monadu iznad svega izrazom jedinstva, vizijom
Jednog Boga, koji stoji u pozadini svekolikog stvaranja.