ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Hatha Yoga Pradipika - Swami Yoga Svatvarama: 180 str. 1290 din.
Yoga Swami Svatmarama
HATHA YOGA PRADIPIKA
Sa uvodom B K S Iyengara
i komentarom Hans Ulrich Riekera
UVOD
B. K. S. Iyengar
Hatha yoga pradipika od Svatmarame je jedan od
najvaţnijih yoga tekstova, a prevod Hans-Ulrich Rieker-a i
komentar dugo je bio dragocen yoga studentima kao dopuna u
njihovoj praksi i izuĉavanju.
Hatha yoga, ili hatha vidya (nauka o hatha yogi) je
opšte pogrešno shvaćena i interpretirana kao da je jednostavno
fiziĉka kultura, odvojena od spiritualnih ciljeva. Hans-Ulrich
Rieker je ukazao na pogrešku te ideje objašnjavajući promene
koje nastaju kroz praksu hatha yoge, u praktikantovom telu,
umu i jastvu, ili sopstvu. On ĉini ĉitaoca svesnim subjektivne
transformacije koja se dešava pošto svest prodire unutra prema
sopstvu, i kada se Jastvo širi prema spolja. On pokazuje da
hatha yoga nije samo telesna veţba, nego integrisana nauka
prema spiritualnoj evoluciji.
Mi smo uhvaćeni u emocije kao pohota (kama), ljutnja
(krodha), pohlepa (lobha), slepa zaljubljenost ili zaluĊenost
(moha), ponos (ynadha) i inat, pakost ili zloba (matsarya).
Hatha yoga nam pomaţe da prevaziĊemo ove prepreke i
smetnje za spiritualni razvoj. To je biohemijska, psihološko-
fiziološka i psihološko-spiritualna nauka koja se bavi sa
moralnim, mentalnim, intelektualnim i spiritualnim aspektima
ĉoveka, isto tako kao fiziĉkim i psihološkim. Moţemo rasvetliti
naše razumevanje hatha yoge prvo pomoću ispitivanja pet
vaţnih podupirućih koncepata; um, znanje, ciljevi u ţivotu,
zdravlje i boli.
UM
Ĉovek je poznat kao manava (ljudski), pošto je potekao
od Manua, oca ĉoveĉanstva za koga se kaţe da je sin Brahme,
Tvorca sveta. Reĉ mana ili manas (um) dolazi od korena man,
što oznaĉava da se misli. Ĉovek je neko ko poseduje um.
Manas oznaĉava um, intelekt, misao, nameru, svrhu i
volju. To je unutrašnji organizator ĉula percepcije i organa
akcije, a spoljašnji organizator inteligencije, svesti i sopstva.
Ĉovek je obdaren specijalnim osećajem tako da moţe ućivati
zadovoljstva iz sveta, ili tragati za oslobaĊanjem i
nezavisnošću (moksha) od svetovnih predneta.
ZNANJE
Znanje oznaĉava poznavanje ĉinjenica, istinom ili
principima stutiranja ili istraţivanja. Um koji je obdaren
sposobnošću diskriminacije, ţeli postizanje odreĊenih ciljeva u
ţivotu.
Znanje (jnana) je dva tipa; laukilfa jnana, koje se bavi
stvarima iz sveta, a vaidika jnana je znanje o sopstvu (koje se
odnosi na vede ili spiritualno znanje). Oba su bitna za ţivljenje
u svetu, a takoĊe i za spiritualnu evoluciju. Kroz yoginsku
praksu, dve vrste znanja ohrabruju razvoj uravnoteţenog okvira
uma u svim okolnostima.
CILJEVI ŢIVOTA
Stari mudraci su otkrili sredstva za poboljšanje ţivota i
zvali ih ciljevima orpurusarthe. Oni su duţnost (dharma),
zadovoljenje ţelja (kama) i osloboĊenje ili konaĉno blaţenstvo
(moksha). Moksha je spasenje sopstva od njegovog uplitanja sa
materijalnim svetom; oslobaĊanje od tele, ĉula, vitalne
energije, uma, intelekta i svesti.
Dharma, artha i kama vaţni su u stvarima svetovnog
ţivota. Dharma I moksha treba da se slede razborito kako bi
vodili do samorealizacija, ili ostvarenja sopstva.
Patanjali na kraju yoga sutri zakljuĉuje da praksa
oslobaĊa yogina od ciljeva u ţivotu i kvaliteta prirode (guna),
tako da moţe postići konaĉnu svrši ili dospeti na odredište –
kaivalya ili moksha.
ZDRAVLJE I SKLAD
Za sticanje znanja – bilo svetovnog ili spiritualnog –
telesno zdravlje, mentalna ravnoteţa, jasnoća i zrelost
inteligencije su bitni.
Zdravlje daje sreću i inspiriše ĉoveka da unapreĊuje
svoje znanje o svetu i sopstvu. Zdravlje oznaĉava savršenu
harmoniju u našem respiratornom, cirkularnom, probavnom,
endokrinom, nervnom i genitalno-izluĉujućem sistemu, kao i
smirenost uma. Veţbe hatha yoge su namenjene da stvore
takvu harmoniju.
BOLI
Ljudska bića su podloţna bolima i to tri vrste; fiziĉkim
ili telesnim, mentalnim i spiritualnim (adhyatmika, adhidaivika
i adhibhautika) – boli nastale kroz samo-zloupotrebu i samo-
nametanje su adyatmika. Fiziĉke i organske bolesti su
prouzrokovane poremećajem ravnoteţe elemenata u telu (zemlja, voda, vatra i eter) koji ometaju njegovo ispravno
funkcionisanje. Ove se nazivaju adhibhautika bolesti. Takve
nevolje kao što su ujedi zmije i ubodi škorpijona takoĊe su
klasifikovani kao adhibhautika. Genetske i alergiske bolesti
nastale iz ĉovekovih prošlih dela (karma) poznate su
adhidaivika. Praksa hatha yoge će pomoći da se prevaziĊu sve
tri vrste nevolja.
HATHA YOGA ILI HATHA VIDYA
Hatha znaĉi prionuti ĉvrsto, biti posvećen i drţati
paţljivo ili ĉvrsto. Yoga znaĉi ujediniti se, zdruţiti se, potĉiniti 1
i sjediniti se. TakoĊe oznaĉava urdnost, stremljenje, fiksiranje
uma na jednu taĉku, drţanje tela u ĉvrstom poloţaju, (a takoĊe)
oznaĉava kontemplaciju i meditaciju. Vidya oznaĉava znanje,
umetnost i nauku.
Boginja Parvati, ţena gospoda Sive, prišla je svom
gospodu – semenu sveg znanja – radi voĊenja u olakšavanje
patnje ĉoveĉanstvu. Gospod Siva joj je otkrio najveću od svih
nauka za holistiĉki razvoj ĉoveka – nauku o hatna yogi.
Primajući yoginsko znanje od Sive, Parvati ga je
saopštila Brahmi, koju je on preneo svojoj deci roţenoj iz
njegove vlastite volje, mudracima kao što su Narada, Sanaka i
Sanatkumara, koji su ga predali Visisti i drugima. Hatha vidyu
je izloţio u hatha yoga pradipiki yogin Satmarama koji je ţiveo
izmeĊu XII I XV veka. Pradipika se stoga smatra kao nebrively
skorašnji dodatak literaturi o yogi, koja potiĉe od veda (1500
god pre n. e.). Zapravo, Svatmarama je bio deo duge
neprekinute linije mudraca ili rishia, vodeći poreklo od
Brahme, kome je hatha vidya preneta kroz vekove.