ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Yoga; alfa i omega, knjiga 1 - Ošo Radžneš: 256 str. 1710 din.
Dostupne su ostale knjige:
2) oga; alfa i omega, knjiga 2 - Ošo Radžneš; 264 str. 1760 din.
3) Yoga; alfa i omega, knjiga 3 - Ošo Radžne: 248 str. 1670 din.
4) Yoga; alfa i omega, knjiga 4 - Ošo Radžneš: 244 str. 1650 din.
5) Yoga: alfa i omega, knjiga 5 - Ošo Radžneš: 236 str. 1600 din.
6) Yoga: alfa i omega, knjiga 6 - Ošo Radžneš: 248 str. 1670 din.
7) Yoga: alfa i omega knjiga 7 – Osho: 228 str. 1560 din.
8) Yoga: alfa i omega knjiga 8 – Osho: 276 str. 1820 din.
9) Yoga: alfa i omega knjiga 9 – Osho: 256 str. 1710 din.
10) Yoga: alfa i omega knjiga 10 – Osho: 256 str. 1710 din.
Osho
JOGA: ALFA I OMEGA
KNJIGA PRVA
Deset knjiga predavanja Oshoa o PatanjĊalijevim Joga
sutrama,
odrţanih od 25-XII-1973. do 10-V-1976. godine
izdate pod nazivom: Yoga, The Alpha and the Omega
Poglavlje 1
UVOĐENJE NA STAZU JOGE
25. decembar 1973. 1
I, l:
atha yogânušasanam.
[Neka bi se upravo ovo što] sada [sledi uzelo za]
jogističko učenje.
I, 2:
yogašcittavrttinirodhah.
Yoga je u obustavljenosti zamućujućih
partikularnih] »obrta u svesti« (cittavrtti). I, 3:
tada draštuh svarupe vasthanam.
[Samo] tada [u toj obustavljenosti partikularnih
obrta] »onaj koji vidi« (draštr) biva u skladu sa svojom
pravom prirodom (svarupa). I, 4:
vrttisarupyamitaratra.
Inače se [»Čovek«] poistovećuje sa [partikularnim]
obrtima (vrtti) [vlastite svesti]. 2
Mi ţivimo u dubokoj iluziji - iluziji o nadi, budućnosti,
sutrašnjici. Ĉovek, ovakav kakav jeste, ne moţe da ţivi bez
samoobmane. Niĉe je negde rekao da ĉovek ne moţe ţiveti sa
istinom; njemu trebaju snovi, trebaju mu obmane, potrebne su
mu laţi da bi postojao. Niĉe je u pravu. Ĉovek kakav je sada ne
moţe postojati sa istinom. 3 Ovo treba shvatiti vrlo duboko, jer
bez razumevanja toga, ne moţe biti ulaska u istraţivanje koje
se zove joga.
Um treba duboko razumeti - um kome trebaju laţi, um
kome trebaju iluzije, um koji ne moţe postojati sa realnim, um
kome trebaju snovi. Vi ne sanjate samo noću. Ĉak i dok ste
budni, sanjate neprekidno. Moţda gledate u mene, moţda me
slušate, ali struja sna teĉe unutra u vama. Neprekidno um stvara
snove, slike, fantazije.
Sada nauĉnici kaţu da ĉovek moţe ţiveti bez spavanja,
ali ne moţe ţiveti bez snova. Odavno je shvaćeno da je
spavanje potrebno, ali sada moderno istraţivanje kaţe da
spavanje nije zaista nuţno. Spavanje je potrebno samo da biste mogli sanjati. Ako vam nije dozvoljeno da sanjate a dozvoljeno
da spavate, nećete se ujutru osećati sveţim, bodrim. Osećaćete
umor, kao da uopšte niste spavali.
U noći ima perioda - perioda za duboko spavanje i
perioda za sanjanje. Postoji ritam - upravo kao dan i noć,
postoji ritam. U poĉetku padate u dubok san oko 40-45 minuta.
Onda dolazi faza sanjanja, tada sanjate. Posle toga opet
spavanje bez snova, pa onda opet sanjanje. Ĉitave noći se to
odvija. Ako je vaše spavanje ometano za vreme dok spavate
duboko bez snova, ujutru nećete osećati da vam je išta
nedostajalo. Ali dok sanjate, ako je vaš san ometen, onda ćete
se ujutru osećati sasvim umorni i iscrpljeni.
Sada se ovo moţe znati spolja. Ako neko spava, vi
moţete oceniti da li sanja ili spava. Ako sanja, njegove oĉi će
se neprestano kretati - kao da gleda nešto sa zatvorenim oĉima.
Kada on duboko spava, oĉi se neće kretati; one će ostati
smirene. Dakle, dok se vaše oĉi pokreću, ako je vaše spavanje
tada ometano, ujutru ćete osećati umor. Onda kada se vaše oĉi
ne kreću, spavanje moţe biti ometano, i ujutru nećete osećati
da vam išta nedostaje.
Mnogi istraţivaĉi su dokazali da se ljudski um hrani za
vreme snova, san je nuţan, a san je totalna samoobmana. A to
nije samo tokom noći; dok ste budni takoĊe isti obrazac sledi;
danju to ĉak moţete primetiti. Ponekad će u umu ploviti san,
ponekad neće biti snova.
Kada ima snova vi ćete ĉiniti nešto, ali ćete biti odsutni.
Unutra ćete biti okupirani. Na primer, vi ste ovde. Ako vaš um
prolazi kroz stanje sanjanja, vi ćete slušati mene a da me uopšte
ne ĉujete, jer vaš um će biti okupiran unutra. Ako niste u stanju
sanjanja, samo me onda moţete ĉuti.
Danju, noću, um nastavlja da se kreće od nesanjanja do
sna, onda od sna do nesanjanja. To je jedan unutrašnji ritam.
Ne samo da mi svesno sanjamo, u ţivotu mi takoĊe
projektujemo nade u budućnost. Današnjica je gotovo uvek pakao. Vi moţete
produţavati to samo zbog nade koju ste projektovali u
budućnosti. Vi moţete ţiveti danas zbog sutra. Nadate se da će
se nešto sutra dogoditi - neka vrata raja će se sutra otvoriti. Ona
se nikada ne otvaraju danas, a kada sutra doĊe ono neće doći
kao sutra, ono će doći kao danas, ali dotle vaš um se ponovo
pomerio. Vi se stalno krećete ispred sebe; to je ono šta znaĉi
sanjanje. Vi niste jedno sa realnim, onim što je u blizini, onim
što je ovde i sada, vi ste negde drugde - krećete se unapred,
skaĉete napred.
A to sutra, tu budućnost, vi ste imenovali na tako
mnogo naĉina. Ljudi to nazivaju nebom, neki ljudi to zovu
moksha (osloboĊenje), ali to je uvek u budućnosti. Neko misli
u terminima bogatstva, ali to bogatstvo će biti u budućnosti.
Neko misli u terminima raja, a taj raj će biti posle vaše smrti -
daleko u budućnosti. Vi gubite svoju sadašnjost za ono što nije;
to je ono šta sanjanje znaĉi. Vi ne moţete biti ovde i sada. To
izgleda da je teško, da se bude upravo u sadašnjem trenutku.
Moţete biti u prošlosti zato što je opet to sanjanje -
sećanja, pamćenje stvari kojih nema više, ili moţete biti u
budućnosti, koja je projekcija, koja je opet kreiranje neĉega iz
prošlosti. Budućnost nije ništa do opet projektovana prošlost -
mnogo ţivopisnija, mnogo lepša, ali to je profinjena prošlost.
Ne moţete misliti ni o ĉemu drugom nego o prošlosti.
Budućnost nije ništa drugo do ponovo projektovana prošlost, a
obe nisu. Sadašnjost jeste, ali vi nikada niste u današnjici. To je
ono šta znaĉi sanjanje. Niĉe je u pravu kada kaţe da ĉovek ne
moţe ţiveti sa istinom. Njemu su potrebne laţi, on ţivi kroz
njih. Niĉe kaţe da mi stalno govorimo da ţelimo istinu, ali je
niko ne ţeli. Naše takozvane istine nisu ništa do laţi, lepe laţi.
Niko nije spreman da vidi golu stvarnost.
Takav um ne moţe ući na stazu joge, jer joga oznaĉava
metodologiju za otkrivanje istine. Joga je metod da se doĊe do
nesanjajućeg uma. Joga je nauka da se bude u ovde i sada. Joga znaĉi da ste sada spremni da se ne krećete u budućnost.
Joga znaĉi da ste sada spremni da se ne nadate, da ne iskaĉete
napred iz vašeg bića. Joga znaĉi sresti se s realnošću kakva
jeste.
Prema tome ĉovek moţe ući u jogu, ili na stazu joge,
samo kada je totalno izigran i frustriran od svog vlastitog uma
kakav on jeste. Ako se još nadate da možete dobiti nešto kroz
svoj um, joga nije za vas. Potrebna je totalna frustracija -
otkriće da ovaj um koji projektuje jeste beskoristan, um koji se
nada jeste besmislica, on ne vodi nigde. On jednostavno
zatvara vaše oĉi; on vas opija; on nikada ne dozvoljava
realnosti da vam bude otkrivena. On vas štiti od realnosti.
Vaš um je opojno sredstvo, droga. On je protiv onoga
što jeste. Stoga dok ne budete totalno frustrirani sa svojim
umom, sa svojim naĉinom postojanja, naĉinom na koji ste
postojali do sada, ako ga moţete ostaviti bezuslovno, onda
moţete ući na stazu.
Mnogi su postali zainteresovani, ali vrlo mali broj ulazi
jer vaše interesovanje moţe biti samo radi vašeg uma. Vi se
moţda sada nadate, kroz jogu, da moţete dobiti nešto, ako
motiv postizanja postoji - da moţete postati savršeni kroz jogu,
da moţete postići blaţeno stanje savršenog postojanja, da
moţete postati jedno s brahmanom, da moţete postići sat chit
anandu. 4 Ovo moţe da bude uzrok zašto se interesujete za
jogu. Ako je to sluĉaj onda ne moţe biti susreta izmeĊu vas i
staze koja je joga. Onda ste vi sasvim protiv nje, krećete se u
potpuno suprotnoj dimenziji.
Joga znaĉi da sada ne postoji nada, da sada ne postoji
budućnost, da nema više ţelja. Ĉovek je spreman da zna šta
jeste. Ĉovek nije zainteresovan za ono šta moţe biti, šta treba
da bude, da bi išta trebao da bude. Ĉovek nije zainteresovan!