ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Autor: Domaći
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski

AMENKAMEN
Amenkamen – priredio Valmiki Devara: 110 str
“… Kao slobodni ljudi podižemo Hram sveopšte ljubavi
prema čoveku.
Kojim kamenom podižemo taj Hram?
Čovek je kamen s kojim gradimo.
Šta povezuje to kamenje u jednu celinu?
Bratstvo!”
(Prvi ritual Jovanove lože)
UVOD
Alhemija je umeće preobraţaja zasnovana na simbolici
minerala i planeta, a nastala je da bi uspostavila podudarnost
između materijalnog i duhovnog sveta, kao i da bi otkrila kamen
mudraca, ili filozofski kamen.
Teofrast Paracelzus, govoreći o filozofiji Rozenkrojcera,
kaţe i to da se filozofski kamen nalazi u nesavladivoj sintezi
istine.
Svaki neobrađeni kamen u sebi skriva do savršenstva
pravilan oblik. Cilj uĉenja slobodnih zidara je da izvuku iz
neobrađenog kamena savršeno pravilan oblik koji će da posluţi
za gradnju Hrama.
Ĉovek doţivljava neizmerno ĉuđenje kada u ravnici, gde
inaĉe nema kamena, naiđe na neobrađeni kamen, a pogotovo na
kamen većih dimenzija. Sliĉno se dešava u kamenoj pustinji, kada
ĉovek ugleda obrađeni kamen.
Na našoj planeti Zemlji, kamen povezuje gornji sloj
zemljine kore sa unutrašnjošću. Kamen je vekovima ĉoveku
sluţio u magijske i svakodnevne svrhe, kao građevinski materijal,
materijal za izradu oruđa i oruţja. Ako izuzmemo drago i
poludrago kamenje, na planeti Zemlji postoje tri osnovne vrste
kamenja, a to su magmatski i eruptivni, metamorfni ili
preobraţeni i sedimentni kamen.
Ove tri vrste kamenja moţemo da uporedimo s naĉelima
Mudrosti, Snage i Lepote kod slobodnih zidara. Mudrost
upoređjemo sa sedimentnim, Snagu sa magmatskim, a Lepotu sa
metamorfnim stenama.
Sedimentne stene, koje upoređujemo s Mudrošću, nastale
su tokom vremena taloţenjem kalcijum karbonata, pa moţemo da tvrdimo da je taj talog memorija Zemlje. Ove stene moţemo
da proglasimo kamenom skromnosti iz koga mogu da se saĉine
grandiozna dela. Od ovog kamena su izgrađene mnoge
romantiĉne i gotske katedrale, Dioklecijanova palata u Splitu,
grad Dubrovnik. Jedan od najpoznatijih kamena ove vrste je
kreĉnjak.
Magmatske ili eruptivne stene, koje upoređujemo sa
Snagom, nastale su erupcijom vulkana, a to su granit, bazalt,
diorit i druge. Ove stene su veoma tvrde, ĉvrste i kompaktne, a
kod obrade moţe da se postigne savršenstvo površine i trajan
sjaj. Kulture Hindusa, Maja, Inka su se sluţile ovim kamenom, a
najveću umetnost u ovom kamenu je ostvarila Egipatska kultura.
Vrhunac obrade eruptivnog kamena je Egipatski obelisk.
Monolitnu stenu, visoku nekoliko desetina metara, tešku više
stotina tona, trebalo je preneti od mesta obrade do mesta
postavljanja i tu je uspraviti u vertikalan poloţaj. Ove ĉinjenice
dovoljno govore o snazi magmatskog kamenja.
Drugo kamenje simbolizuje Lepotu, pretvaranje tame u
svetlost, nesavršenstva u savršenstvo. Drago i poludrago kamenje
je uglavnom nastalo iz eruptivnih stena osim jantara i ţada koji se
javljaju u sedimentnim stenama.
Preobraţaj od neobrađenog kamena do obrađenog se
sastoji od nekoliko faza. Pre poĉetka obrade kamena, udaramo ga
jednakim laganim i kratkim udarcem ĉekića i osluškujemo da li
smo dobili zvonak zvuk. Na taj naĉin se utvrđuje da li je kamen
kompaktan, da nema kaverni i pukotina, odnosno da je podesan
za obradu. Onda zapoĉinje prva faza rada sa dletom i ĉekićem.
Prvo, dleto koje koristimo je odbijaĉ; s njim odbijamo sve delove
koji štrĉe na neobrađenom kamenu. Posle toga, s tim istim
dletom grubo pripremamo buduće ivice obrađenog kamena.
Druga faza obrade je rad sa dletom piramidalno špicaste glave. S
ovim dletom zapoĉinjemo grubo ravnanje prve ravni. Kada smo grubo isklesali prvu ravan uz pomoć vinkle ucrtamo ivice ostalih
ravni, a ukoliko je kamen većih dimenzija sluţimo se ravnjaĉom i
viskom. Zatim poĉinjemo obradu svih površina kamena sa
špicastim dletom i ĉekićem. Kada završimo obradu svih površina
kamena špicastim dletom zapoĉinje treća faza koju ĉini rad sa
zubatim dletom. Zubatim dletom isklešemo celu površinu
neobrađenog kamena posle ĉega dobijamo smireniju površinu.
Ĉetvrta faza obrade je rad sa pljosnatim dletom, uz ĉiju pomoć
ćemo doći do samog cilja našeg rada na naobrađenom kamenu.
Peta faza obrade je trljanje izglaĉanim kamenom po
neizglaĉanom kamenu. Slikovito reĉeno obrađen kamen pomaţe
neobrađenom kamenu da postane to isto. U Hramu se nalazi
neobrađeni kamen desno od oltara, a obrađeni kamen levo od
oltara; i oni su sastavni delovi rituala.
Neobrađeni kamen je uopšteno glavni simbol prvog
stadijuma ĉoveka, a obrađeni kamen je simbol stanja kome se
teţi.
Valmikio Devara