ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Autor: Domaći
Oblast: parapsihologija, hermetizam
Jezik: Srpski

Dobro očuvano, ima i dodatni plastični omot radi zaštite.

Autor - osoba Mihajlović-Slavinski, Živorad, 1937-2022 = Mihajlović-Slavinski, Živorad, 1937-2022
Naslov Kratka enciklopedija parapsihologije i hermetizma / Živorad Mihajlović-Slavinski
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1976
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ž. Mihajlović-Slavinski, 1976 (Beograd : Slobodan Jović)
Fizički opis 131 str. ; 21 cm
Napomene Bibliografija : str. 128-130.
Predmetne odrednice Parapsihologija – Leksikoni

UVODNE NAPOMENE
Napisati enciklopediju bilo koje oblasti ljudskog saznanja predstavlja zadatak za čije je ostvarenje potreban dobro komponovan tim stručnjaka. Kada se toga prihvati pojedinac, bez obzira koliko su mu aspiracije skromne u pogledu obima rada, mora pošteno računati na svoju nedovoljnost da posao obavi kako valja. Uprkos takvog saznanja, poduhvatio sam se ovog rada. Ideja vodilja bila je da omogućim ljudima koji amaterski proučavaju parapsihologiju i hermetiku da se upoznaju sa osnovnim elementima ovih oblasti, da ukažem na njihove istorijske korene i verovatne tendencije budućeg razvoja.
Na srpskohrvatskom jezičkom području ne postoji adekvatan vodič ni za elementarno upoznavanje sa ovim oblastima saznanja. Nasuprot očite literaturne praznine postoji rastuće interesovanje. Malo je oblasti koje bude toliku radoznalost savremenog čoveka. Razlog? Veoma jednostavan. Hermetika, ruku pod ruku sa svojom mlađom sestrom parapsihologijom, govori o čoveku najdražim zagonetkama – o sposobnostima koje poseduje, ali koje ga zbunjuju; o čovekovom mestu u svemiru i svrhovitosti bitisanja. One tragaju za uzrocima patnje, bola i osećanja mučnine; one uporno ukazuju na njegove neraskidive veze sa prirodom. Najzad, što nije od najmanje važnosti, one nude rešenja ljudskih dilema. A takva svojstva pucaju pravo u srce čoveka današnjice, koji hoće ne samo da traga nego i da nađe.
Tačnosti za volju, ovo nije prvi rad ovakve vrste kod nas. Pre Drugog svetskog rata objavio je Petar B. Petrović „Okultističku enciklopediju”. Ipak, nje kao da nema, jer je ubrzo rasprodata, a od njenog publikovanja proteklo je nekoliko desetina godina. Prosuđujući vrednost tog rada danas, postajemo svesni kako vreme brzo prolazi. Mnogo toga se promenilo u ljudskom saznanju. Ako kao merila vrednosti uzmemo teoretsku potkovanost autora, izbor obrađenih jedinica i način izlaganja, taj rad deluje, blago rečeno, veoma bezazleno. A to je dobro, jer takav utisak nedvosmisleno ukazuje da se nivo obaveštenosti čitalaca znatno podigao. Možemo biti sigurni da će i ovaj rad, ova „Kratka enciklopedija”, doživeti istu sudbinu za mnogo kraće vreme, jer porast ljudskog poznavanja ovih oblasti, uporedo sa ostalima, kao da dobija neslućeno ubrzanje.
Potrebno je na ovom mestu raščistiti izvesne nedoumice, zbog toga što terminološka pometnja u oblastima hermetike i parapsihologije zahvata i najosnovnije pojmove. Šta je hermetika? Šta je parapsihologija? Metapsihologija? Psihotronika? Nedoumica je među laicima potpuna, a samo nešto manja kod psihologa i srodnih profesija. Pošto su ti termini definisani na odgovarajućim mestima u tekstu, neću se na njima ovde zadržavati, već ću ukazati samo na ono što je u tekstu izostavljeno.
Hermetizam je sinonim okultizma koji ima, bar za većinu savremenika, rđav prizvuk. „Okultno” znači tajno, skriveno, potajno, i zaista ne odgovara sadašnjem vremenu, čija je upadljiva karakteristika osvetljavanje svih doskora zamračenih fenomena ljudskog duha. Usled toga je „hermetizam” ili „hermetika” pogodniji termin, mada je i on već prevaziđen.
„Parapsihologijom” većina smatra isključivo disciplinu kojom se bavi američki biolog Rajn sa saradnicima. Njegov rad svodi se na gomilanje statističkih podataka dobijenih u hiljadama puta ponovljenim laboratorijskim opitima u vrlo suženim oblastima. U novije doba proboj je izvršen u pravcima koje Rajn nije mogao ni da nasluti. Fitilj koji je on zapalio goreo je samo u jednom pravcu, ali je parapsihologija eksplodirala na sve strane. Ona je prevazišla svoje prvobitne oblasti, svoju metodologiju, čak i svoj prvobitni naziv – ukratko, prerasla je u sasvim nov kvalitet.
Adekvatan termin koji je u stanju da prihvati rastući skup razuđenih i samopreobražavajućih disciplina jeste psihotronika. Termin je prvi upotrebio francuski parapsiholog Fernan Kler, ali su mu pravi značaj dali čehoslovački parapsiholozi („psihotroničari”). Po njima, psihička energija je sveprisutna, sveobuhvatna, sveprožimajuća. Ona nije ograničena na ljudsko biće; ona je posrednik između ljudskog duha i tzv. mrtve materije. Filozofske implikacije ovakvog stava su dalekosežne. Umesto hiljadugodišnjeg dualizma materija–duh, psihotronika uvodi trijadno shvatanje. Treći član, koji posreduje između prva dva – sveprisutna psihotronska energija – predstavlja rešenje doskora nerešive enigme telo–duh i kosmos–čovek. Psihotronika oživljava ono što je kratkovido nazivano mrtvim, dajući mu svojstva psihizma – sposobnost reagovanja, primanja i odašiljanja psihičkih sadržaja. Termin psihotronika označava da se radi o sveprisutnoj psihičkoj energiji, bilo u čoveku bilo u ostalim oblicima materije, a dovoljno je opšte prirode da obuhvati sve fenomene parapsihologije i hermetizma – prošle, sadašnje i buduće.
Pravi naslov ove knjige trebalo je da glasi „Enciklopedija psihotronike”, ali sam od njega odustao jer je kod nas i parapsihologija još nerazjašnjen i neodređen termin, a za psihotroniku malo ko da je i čuo, mada je prošlo šest godina od kako je objavljen „Manifest psihotronike” na Kongresu parapsihologije u Moskvi (1968). Ukazati da je vreme sazrelo za izmenu terminologije i usmeriti pažnju čitalaca ka novootvorenim oblastima jedan je od ciljeva ove knjige.
Moj rad na „Kratkoj enciklopediji” (izraz „enciklopedija” upotrebljen je zbog nedostatka prikladnijeg) prošao je kroz tri etape. Kroz obimnu korespondenciju sa čitaocima uverio sam se u postojanje velike pometnje u pogledu upotrebe osnovnih pojmova i u pogledu shvatanja osnovnih karakteristika hermetičkih učenja i sistema. Veoma su česta identifikovanja raznorodnih učenja i slične greške koje se ni u jednoj oblasti ne mogu tolerisati. Više od 50% moje korespondencije sastojalo se u odgovorima na pisma zainteresovanih o osnovnim strujanjima unutar hermetike i parapsihologije, u objašnjavanju elementarnih pojmova i ukazivanju na sličnosti i razlike. Neretko sam poželeo da postoji adekvatan priručnik na koji bih jednostavno uputio pitača. Postepeno sam došao na ideju da napišem takav priručnik i počeo sam da prikupljam odgovarajući materijal. Mnoga pitanja mojih korespondenata i moji odgovori na njih urasli su postepeno u ovaj tekst.
Početkom ove godine (1974) kolega Velimir Filipović, psiholog, predložio mi je da zajedno napišemo enciklopedijski priručnik parapsihologije i hermetike, u potvrdu drevne istine da se istovetne ideje rađaju jednovremeno u glavama različitih osoba kada situacija za to sazri. Podelili smo posao i svako je radio svoje. To je bila druga etapa, u kojoj sam obrađivao pojedine hermetičke pokrete, njihove istaknute ličnosti i najnovije nalaze sovjetske i čehoslovačke parapsihologije.
Kada je trebalo povezati u koherentnu celinu materijale koje smo samostalno obrađivali, uvideli smo da nam se koncepcije značajno razilaze, kako u izboru građe, tako i u pogledu prostorne zastupljenosti pojedinih jedinica. Ispoljila se široko znana činjenica da je lakše jednom čoveku da napiše tri knjige nego dvojici jednu. Razišli smo se i time je počela treća etapa mog rada. Do tada prikupljen materijal potpuno sam preradio. Izbacio sam mnogo toga što pripada istoriji parapsihologije u korist najnovijih nalaza, naročito čehoslovačke parapsihologije, do nedavno neopravdano potcenjene. Neke jedinice sam znatno skratio ili ovlaš obradio. Na mnogim mestima tekst mi je suvoparan i čisto činjenički. Takav ishod nametnut je nesrazmerom između širine obuhvaćene problematike i malog obima ove knjige uslovljenog ekonomskim razlozima.
Ako pokušamo da utvrdimo ono što je najhitnije, karakteristično za sadašnji trenutak isprepletanih, dinamičkih oblasti parapsihologije i hermetike, uočićemo dve tendencije: 1) otkrivanje novih vrednosti u drevnim, zanemarenim i doskora zabranjenim oblastima kao što su narodna medicina i duhovno lečenje, alhemija, uticaj kosmičkih dejstava na ljudske aktivnosti, hermetičke metode izazivanja izmenjenih stanja svesti itd., drugim rečima okretanje laboratorijske nauke ka zabačenim predelima ljudskog duha; 2) unošenje naučne strogosti i metodologije u ispitivanje čisto hermetičkih fenomena, vekovima prepuštenih zanesenjacima. Mračni podrumi kojima su carevali ismejavani čudaci pretvorili su se u svetle naučne laboratorije u kojima se odvija prava orgija tehnologije – filmsko snimanje levitacije i psihokineze, elektronsko registrovanje podataka, stroga kontrola medija iskićenih preciznim uređajima koji neumoljivo registruju sve, od srčanog pulsa do moždanih talasa.
Takvim razvojem objektivno i subjektivno počinju da se pretapaju i oštre granice među njima se gube. Taj fenomen zapažen je i u nuklearnoj fizici – otkrićem i upoznavanjem subatomskih čestica materije i nuklearne energije koja ih drži na okupu, fizički univerzum počeo je da se otkriva pred očima čoveka u tako suptilnim oblicima da se struktura i univerzuma i ljudskog bića svodi na niz isključivo energetskih polja, povezanih drugim poljima i tako u beskraj. Dr Edgar Mičel, bivši kosmonaut i jedan od najistaknutijih parapsihologa današnjice, kaže: „Interesantna stvar u eksperimentima u subatomskim reakcijama je da uloga posmatrača utiče na eksperimentalne rezultate samim pokušajem posmatranja. Drugim rečima, svest naučnika – njegova najdublja intimna svesnost – nerazdružno je upletena u podatke za koje se pretpostavlja da su objektivni.”
Jedinice ove kratke enciklopedije obrađene su alfabetskim redosledom. Kada naiđete u tekstu na reči koje označavaju određene pojmove i posle njih u zagradi stoji slovo „v”, to znači da je taj pojam na drugom mestu u tekstu obrađen, pa ga potražite alfabetskim redom da biste dobili dopunska obaveštenja. Isto važi za uputstva data na kraju jedinica („vidi”) koja vam ukazuju na srodne oblasti i pojmove.
Brojevi dati na kraju obrađenih jedinica označavaju literaturu koja je u najvećoj meri korišćena. Literatura je navedena na kraju knjige pod rednim brojem i alfabetskim redom, uzimajući kao merilo prezime pisca. U najvećoj meri koristio sam ove radove:
1. Encyclopedia of the Unexplained, grupa autora, urednik Richard Cavendish, London 1974.
2. Psychic Discoveries Behind the Iron Curtain, Sheila Ostrander i Lynn Schroeder, Englewood Cliffs, 1971.
3. A History of Magic, Witchcraft and Occultism, W. B. Crow, London 1968.
4. The Occult Explosion, Nat Freedland, London 1972.
5. Occultism: Secrets of the Hidden World, Julien Tondriau, London 1972.
kao i časopise Quest iz Londona i Psychic iz San Franciska.
Kod nas postoji veliki interes za kontakte sa institucijama i centrima koji propagiraju i poučavaju različite hermetičke discipline kao što su joga, zen, vedanta, kabala, bioastrologija, različiti sistemi samorazvića zasnovani na praktičnoj parapsihologiji, kao i za adrese izdavačkih kuća koje publikuju hermetičku literaturu i tarot karte, centre koji prodaju pribor za Ji Džing, elektronske uređaje za kontrolu moždanih talasa i tome slično. Na kraju ovog rada date su adrese takvih organizacija i ukratko je opisan njihov rad.

MG103 (NS)