ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1977
Autor: Domaći
Oblast: Okultizam
Jezik: Srpski

Veoma dobro očuvano, ima i dodatni plastični omot radi zaštite.

Autor - osoba Mihajlović-Slavinski, Živorad
Naslov Simboli hermetizma : parapsihološka studija upotrebne vrednosti mitova, predanja i hermetičkih simbola / Živorad Mihajlović-Slavinski
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1977
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ž. Mihajlović-Slavinski, 1977 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis 139 str. ; 21 cm.
(Broš.)
Predmetne odrednice Okultne nauke
Parapsihologija
Mitovi

UVODNE NAPOMENE
Ova knjiga je praktičan priručnik hermetičke tradicije Zapada. Kao i uvek kada su u pitanju složene pojave sa dugom istorijom, pristup temi nužno je jednostran; takav je i moj pristup. Istovremeno, u tome je i vrednost ove knjige, jer u hermetizmu mišljenja najvećih autoriteta nemaju nikakvu važnost dok nisu, makar delimično, potvrđena ličnim iskustvom.
Hermetička literatura obuhvata ogroman broj radova na svim svetskim jezicima. Neki se bave nižim hermetičkim fenomenima i nabrajaju tzv. parapsihičke pojave, kao što su telepatija, telekineza, hipnoza, dijagnostika i lečenje bolesti sredstvima koja medicina ne poznaje, vidovitost i različite metode za njeno postizanje, otkrivanje podzemnih voda vilinskim rašljama itd.
Izvesna dela usmerena su na uža područja hermetičke tradicije, naglašavajući njihovu posebnost – pojedine vidove Kabale, Astralne svetlosti, tehnike meditacije itd. Svaka od ovih oblasti dalje se grana, pa se mogu naći radovi o zen-budističkoj meditaciji, meditaciji džnana-joge, radža-joge, Subuda, sufizma, antropozofije, teozofije, raznih kabalističkih škola, psihomagijskih škola itd.

Hermetizam je gotovo neograničena oblast. Postoje hermetička znanja zajednička čitavoj ljudskoj rasi; znanja nastala u okviru dve glavne tradicije – istočne i zapadne; zatim znanja lokalnog karaktera i, najzad, individualna hermetička znanja. Naslov ovog kursa – „Simboli hermetizma” – svešću na prave okvire kratkim objašnjenjem.
Nekoliko godina posvetio sam isključivo proučavanju istočne tradicije, uglavnom joge. Postepeno i neprimetno prešao sam na proučavanje njene sestre — hermetičke tradicije Zapada, i to škola čiji se sistem obučavanja sledbenika i spiritualnog treninga zasniva na ritualima hermetičkog reda Zlatna Zora. Ipak, mnoge stvari koje priznati autoriteti navode kao opšta pravila nisam pronašao. S druge strane, u sopstvenom traganju došao sam do određenih otkrića koja niko ne pominje. Verujem da je tako sa svim sledbenicima koji naglasak stavljaju na praksu. Kod teoretičara je neslaganja malo, kod praktičara su razlike ogromne.
Ako stotinu ljudi pročita istu knjigu, znanje će doći do svih. Na primer, činjenica da Drvo života ima deset sefirota i jedanaesti u nastajanju biće svakome jasna. Ali, ako to znanje pokušaju da potvrde iskustveno, pojaviće se razlike, premda iza pojedinačnih iskustava stoji zajednički princip.
U literaturi koja se bavi astralnom projekcijom u uvodnim delovima postoji velika saglasnost. Međutim, u praktičnim uputstvima dolazi do primetnih razlika. Neki tvrde da je za postizanje astralne projekcije potrebno deset do petnaest godina napornog treninga — njima je, jasno, toliko trebalo; za većinu to ne važi. Silvan Maldun tvrdi da je astralno telo povezano sa fizičkim u predelu potiljka; svi ostali navode oblast solar-pleksusa. Neki upozoravaju da projekciju ne treba pokušavati sa slabim srcem – drugi to ne pominju. Po mom mišljenju, jedina poteškoća je kako astral dostići i u njemu se zadržati; čim napor popusti, svest se vraća u telo.
Potpuna podudarnost opisa sreće se samo kada jedna strana u stvari nema nikakvog iskustva osim prepisivanja tuđih knjiga. Ako pređete u praksu, vaše iskustvo razlikovaće se od svega pročitanog.
Ovaj priručnik bavi se delom hermetičke tradicije Zapada zasnovanim na praktičnom sistemu Kabale i filozofskoj mašini zvanoj Tarot. Lično iskustvo prožima sadržaj knjige, mada ne tvrdim da sam svaku ovde pomenutu pojavu u potpunosti doživeo; praktični deo, međutim, neposredno je potvrđen.
Knjiga ovog tipa ima vrednost samo onda kada je direktno iskustvo pretočeno u pisanu reč. Pisanje samo po sebi menja pisca: kristalizacija misli u rečenicu dovodi do njihove veće jasnoće. Pokušavajući da napišem ovu knjigu, mnogo sam naučio; stvari su mi postale jasnije, stabilnije – što je pojava dobro poznata svakome ko piše.
Ova knjiga, zamišljena kao praktičan kurs, možda je manje privlačna od „Psihičkog treninga” i „Ključeva”, ali je jednako korisna za proučavanje hermetizma. Ovde su, uz tehnike velike vrednosti, izložena osnovna hermetička znanja koja treba da posluže kao vodič ka samorazvoju i boljem razumevanju života. Mnoge knjige ne traže nikakav napor osim pamćenja – neke ni to; nude gotovu hranu za pasivnog čitaoca. Ovde to nije slučaj. Mada se može čitati iz radoznalosti, prava korist počinje tek primenom teorije u praksi.
Glavno ograničenje odnosi se na vaše predznanje. Ovo je moja treća knjiga, tesno povezana sa prethodne dve, naročito sa „Ključevima psihičke magije”. Mnoge stvari tamo detaljno objašnjene ne mogu ovde ponavljati. Ne znači da ih morate kupiti – to nije komercijalni potez; ta znanja jednostavno su potrebna da biste lakše pratili tekst. Do njih možete doći i proučavanjem strane hermetičke literature, ili na neki drugi način, ali bez njih će ići teže.

Živorad Mihajlović Slavinski (1937) je osamdesetih godina u Beogradu bio magičar, ezoterik i psiholog. Diplomirao je psihologiju i posvetio se nju ejdž alternativnim traganjima za znanjem, zanimajući se za ezoterijske oblasti kao što su ji džing, joga, kabala, magika, tantra, drvo života i intezivi prosvetljenja.
Metoda „Intenziv prosvetljenja” dolazi od duhovnog učitelja sa Zapada, Čarsla Brenera. Slavinski ju je među prvima praktikovao u Srbiji. Iako je bio optuživan za sektašenje, njegovi radovi uticali su na mnoge novotalasne umetnike i muzičare u Beogradu.
Slavinski je i dalje aktivan kao izdavač i predavač na ezoteričnim kursevima.

MG154 (NS)