Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-87007-00-0
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pun naziv: „Bog govori: tema kreacije i njena svrha” – Meher Baba
Izvorno delo: „God Speaks: The Theme of Creation and Its Purpose” – Meher Baba
Prevod: Ružica Parabućski-Simić
Izdavač: Avatar (Beograd)
Pismo: Latinica
Broj strana: 332
Povez: Tvrd
Visina: 21 cm
Stanje: NOVA
Napomene: treće dopunjeno izdanje

Bog Govori: Tema kreacije i njegove svrhe je glavna knjiga Mehera Babe i najznačajnije pismo koje koriste njegovi sledbenici. Ona obuhvata Meher Babino viđenje procesa stvaranja i njegove svrhe i neprestano je u štampi od 1955. godine.

Bog Govori je Meher Babina najznačajnija objavljena knjiga. Kenet Luks, doktor filozofije, piše: „Bog Govori je glavna Babina knjiga i poznato je da je veoma teška. Ali ne samo da je to njegova glavna knjiga, to je i njegova jedina knjiga. Sve ostale knjige Mehera Babe, kao što su Discourses i Listen Humanity, nisu pisane kao knjige, kao što je Bog Govori, već su zbirke eseja i poruka.“

Iako je Meher Baba izjavio „Ne dolazim da podučavam, već da probudim“ i nije propisivao intelekt kao put ka savršenstvu, u Bogu Govori on ide dublje u temu metafizike nego drugi indijski duhovni učitelji. U svojoj knjizi Mastery of Consciousness, Alan J. Koen, doktor filozofije, piše da su Meher Babina „objašnjenja stvaranja, svrhe i evolucije univerzuma možda najjasnija ikada napisana“. U recenziji knjige Bog Govori, orijentalista Volter Evans-Venc, prvi engleski prevodilac Tibetanske knjige mrtvih, napisao je: „Nijedan drugi Učitelj u naše vreme niti u bilo koje poznato prošlo vreme nije tako detaljno analizirao svest kao što je to učinio Meher Baba u Bogu Govori.“

Bog Govori zauzima striktno nedualistički pristup u objašnjavanju univerzuma i njegove svrhe, pažljivo razjašnjavajući i usklađujući pojmove dok vodi čitaoca kroz duhovno putovanje atme (duše) kroz njenu zamišljenu evoluciju, reinkarnaciju i involuciju, do njenog cilja, njenog porekla – Paramatme (Nad-duše). Putovanje se završava prelaskom iz stanja nesvesnog Boga („S one strane, s one strane Boga“) u stanje svesnog Boga („S one strane Boga“). Koen sumira: „U detaljnom prikazu on objašnjava da je univerzum arena u kojoj beskonačno postojanje, poistovećujući se sa prividno ograničenom dušom, postaje sve svesnije svog jedinstva sa samim sobom kao Nad-dušom.“

Prema Bogu Govori, u evoluciji svesti, pre nego što Duša ima bilo kakvu svest o bilo čemu ili o sebi, postoji beskonačno, bezimpresiono nesvesno spokojno stanje. Meher Baba ovo stanje naziva Večno Stanje Boga s One Strane S one Strane (Paratpar Paramatma), koje nema iskustvo Sebe, niti bilo koje od svojih beskonačnih latentnih atributa. U ovom beskonačnom stanju latentno je nediferencirano i nemanifestovano Sve. Meher Baba kaže da je stanje ljudske svesti tokom dubokog sna bukvalno isto kao ono prvobitno božansko stanje sna Boga. Sažimajući ovaj koncept u Bogu Govori, biograf Čarls Purdon piše: „Na početku bez početka, s one strane s one strane, Bog Jeste u apsolutnom snu bez zvuka.“

Meher Baba piše da je u Svemu sadržano i Ništa. U Paramatmi je latentni Prvi Nagon, koji se izražava pitanjem „Ko sam ja?“. Ovaj Prvi Nagon se u jednom konačnom, ali neograničenom trenutku ispoljava kao „Om Tačka“ ili „Tačka Stvaranja“. Kroz ovu tačku Ništa se postepeno pojavljuje kao senka Svega i ovo pojavljivanje počinje da se širi u beskonačnost. Istovremeno sa ispoljavanjem Prvog Nagona, beskonačna Duša, u ogromnom šoku, doživljava svoj prvi grubi utisak dok se poistovećuje sa projektovanim Ništavilom. U tom iskustvu dešava se prvo iluzorno odvajanje (osećaj zasebnog identiteta) u nediferenciranom. Duša, još uvek nesvesna svog pravog Sopstva, postaje poistovećena sa svojom projektovanom senkom kroz ovaj prvi utisak, čime se pokreće iluzija dualnosti.

Da bi ovo prvo događanje učinio pristupačnijim razumevanju, Baba daje metaforu Beskonačnog okeana i jedne kapi tog okeana. U ovoj metafori Paramatma (vedantski izraz, za koji Meher Baba kaže da bi Nad-duša bila najbliži zapadni ekvivalent) se poredi sa beskonačnim i neograničenim okeanom. Svaka kap tog okeana (kap koja označava individuovanu dušu) jeste sam okean, jer nikakva diferencijacija između kapi još nije zamišljena. Ako posmatramo ispoljavanje Prvog Nagona kao zamišljeno odvajanje jedne kapi od okeana, onda beskonačni okean počinje da posmatra sebe kroz ovu kap kao da je samo ta konačna, najograničenija kap beskonačnog i neograničenog okeana. Važno je imati na umu da ovde Meher Baba koristi metaforu i analogiju kako bi objasnio promene u Božijoj mašti i razvoj svesti, a ne opisuje metafizički okean ili doslovne kapi u bilo kom smislu. Kao što piše Čarls Purdon: „‘Okean’ je simbol, ništa više.“








{KTJ}
tags: spiritualnost, duhovnost