ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2013
Oblast: Alternativna medicina
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je dobro očuvana.
,,Knjigom ’’Svet bez raka’’ otvorila su se mnoga pitanja o tome, kako možemo pomoći svima onima koji su oboleli od ove opake bolesti?
Edvard Griffin iznosi dokaze koji ukazuju da rak, poput skorbuta i pelagre, nije uzrokovan nekom zagonetnom bakterijom, virusom ili toksinom, nego se radi samo o avitaminozi koju izaziva nedostatak jedne esencijalne hranljive materije u ishrani modernog čoveka. Ta esencijalna materija je identifikovana i to je vitamin B17. U svom prečišćenom obliku, koristi se za lečenje raka i zove se Leatril. Vitamin B17 je široko rasprostranjen u prirodi u više od 1200 jestivih biljaka u gotovo svim delovima sveta. Najveći sadržaj aktivne supstance vitamina B17, nalazi se u jezgru kajsije

U istoriji, a i sadašnici, mogu se zapaziti veoma podmukla oboljenja koje se prilično jednostavno mogu otkloniti samo kad bi ljudi znali kako.

Najveći izazov za lekare i medicinu predstavlja otkrivanje uzroka najopasnije dijagnoze. Kad bismo se našli u 1952. Godini u San Francisku pružila bi nam se mogućnost da sretnemo biohemičara doktora Ernesta T. Krebsa juniora i čujemo interesantnu teoriju o raku.

Doktro Krebs se usudio da tvrdi da to nije posledica nekog virusa, otrova ili nepoznate bakterije. Kao biohemičar je iza nastanka ove bolesti video nedostatak neophodne komponente hrane u jelovniku savremenog čoveka, štaviše ušao joj je u trag. Prema njegovom mišljenju radi se o jedinjenju koja se uveliko pojavljuju u prirodi kod više od 1200 vrsta jestivog bilja i koje su dostupne praktično u svakom delu sveta. Ovo jedinjenje nalazi se pretežno u semenkama biljaka kao što je gorak badem, trešnje, breskve ili šljive. Ali i u travama, kukuruzu, lanenom semenu, prosu i mnogoim namernicama koje su iščezle iz svakodnevnog jelovnika moderne civilizacije. Instinkt više ne vodi čoveka da se sam snalazi kao što se to može videti kod životinja. Možemo primetitit da psi i mačke koji čim osete nešto neobično, žvaću određene biljke. Na primer majmuni, razbijaju koštice da bi izvadili mekane semenke. Životinje koje žive u divljini isto traže pomoć u prirodnim materijama."