ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Oblast: Alternativna medicina
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Autor - osoba Škokljev, Antonije, 1923-2018 = Škokljev, Antonije, 1923-2018
Naslov Akupunkturologija / Antonije Škokljev ; [korice i crteži Ljubomir Ivanković]
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1976
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Izdavačko informativni centar studenata, 1976 (Bor : ŠIP)
Fizički opis 186 str. : ilustr. ; 15 x 24 cm
Drugi autori - osoba Ivanković, Ljubomir
Napomene Tiraž 2.000
Bibliografija: str. 175-178
Registar
Rezimei na mak. i sloven. jeziku.
Predmetne odrednice Akupunktura

Akupunktura je terapija navodnog otklanjanja bola i lečenja određenih bolesti uz pomoć tankih iglica koje se zabadaju pacijentu u precizno određene tačke.[1] Do sada, nisu poznati plauzibilni naučni izvori koji sugerišu na povoljnosti praktikovanja akupunkture. Razvila se u Kini pre oko 5000 godina. Reč akupunktura dolazi od latinskih reči acus (igla) i pungere (ubosti).
Terapija akupunkturom i moksibustijom u kineskoj tradicionalnoj medicini uvrštena je 2010. godine na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Akupunkturne tačke
Po kineskoj tradicionalnoj medicini, akupunkturne tačke su smeštene duž linija (meridijana) po kojima „či“ (vitalna energija) teče. Anatomskih ili histoloških dokaza takvih linija ili tačaka na telu čoveka nema, a neki savremeni akupunkturolozi primenjuju terapiju bez tradicionalnog pristupa. Savremeni akupunkturolozi ih predstavljaju kao pretpostavke (ideje) koje su korisne u kliničkoj praksi.

Koža na akupunkturnim tačkama ima nešto manji električni otpor nego ostala površina kože. Delovanjem na ove tačke moguće ublažiti osećaj bola. Na stimulisanje nervnih završetaka koji se nalaze ispod površine kože naš organizam odgovara tako što luči povećanu količinu prirodnih sredstava za potiskivanje bola kao što su endorfin i enkefalin, kao i nekih neuralnih hormona, pre svega serotonina. Kada se tome doda placebo efekat, onda učinak smanjenja bola (koji je subjektivan i podložan sugestiji) može da bude osetan, ali nažalost i kratkotrajan. Treba dodati da su danas poznati i znatno jednostavniji načini da se izazove kontrolisano lučenje endorfina.
U medicini je poznato da endorfin, pored umanjenja bola, deluje još i tako što snižava krvni pritisak, opušta mišiće, smanjuje osećaj uznemirenosti i, što bi trebalo da bude značajno, neki pokazatelji govore da pomaže u prevenciji i lečenju nekih srčanih oboljenja. Naravno, kao i kod svih medikamenata, i ovde treba biti oprezan – lekar će pacijentu izmeriti krvni pritisak pre bilo kakve terapije koja ga snižava i vodiće računa o stanju njegovog srca kao i o tome da doziranje prilagodi samom pacijentu...

MG123 (N)