Godina izdanja: 1995
ISBN: 86-7157-151-3
Oblast: Alternativna medicina
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Mihajlović, Bogomir M. = Mihajlović, Bogomir M.
Naslov Cveće u narodnoj medicini : (650 recepata) / Bogomir Mihajlović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1995
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon, 1995 (Bor : Bakar)
Fizički opis 251 str. : ilustr. ; 20 cm
Zbirka Polja Partenona
Napomene Bibliografija: str. 237-238
Registar.
Predmetne odrednice Cveće -- Lekovitost
Lekovite biljke

PREDGOVOR
Većini ljudi je poznato da je cveće ukras doma, kuće, balkona, terase, bašte – vrta, najlepši dekor za razne svečanosti, da se njime kite devojke i momci, svatovi i gosti, da se daje kao najprikladniji poklon u različitim prilikama, itd. Nije mali broj ni onih koji već poznaju i „tajni govor` cveća, poruke koje se njime mogu preneti. Međutim, znatno je manji broj onih koji znaju da pojedine vrste cveća sadrže i lekovite materije i da se kao takve koriste u fitoterapiji – lečenju biljem, kako u narodnoj medicini tako i za proizvodnju sintetičkih lekova, odnosno da na dohvat ruke imaju biljke koje im mogu pomoći u slučaju nekih povreda ili oboljenja, posebno kada se neki lekovi ne mogu naći u apotekama.
Značaj korišćenja lekovitog bilja u predohrani, kao pomoćnog sredstva u lečenju, a u nekim slučajevima i samom lečenju, potvrdila je vekovna praksa i savremena medicinska nauka. Razumljivo, to ne znači da se treba sasvim odreći sintetičkih lekova, sem u slučaju kada ih nema u apotekama. No, i u tom slučaju neophodno je prethodno otići svom lekaru, koji će odrediti dijagnozu i svojim savetom pomoći da se i biljni lek što pravilnije i uspešnije primeni. Tom cilju treba da posluži i ova publikacija – da upozna čitaoca sa pojedinim vrstama cveća, njihovom lekovitošću i načinom korišćenja u domaćinstvu, u slučaju potrebe.
U našoj zemlji о cveću u narodnoj medicini nije posebno objavljena nijedna knjiga, mada se u raznim knjigama о lekovitom bilju mogu naći obrađene i pojedine cvetne vrste. Ova knjiga je, prema tome, prva u kojoj se о cvetnim vrstama kao lekovitim biljkama govori najednom mestu i na iscrpniji način. U njenom sastavljanju – pisanju autor se koristio postojećom domaćom i stranom literaturom, iskustvima poznatijih travara i sopstvenim. U knjizi su detaljnije obrađene 37 vrsta cveća i za njih je navedeno: narodno i naučno ime, sinonim, strano ime, poreklo, rasprostranjenost, izgled i osobine, sastav i lekovitost, gajenje, berba i čuvanje do upotrebe, i, što je najhitnije, upotreba u lečenju – receptura, dok je za 33 vrste cveća dato: narodno i latinsko ime, sinonimi i receptura.
U završnom delu knjige data su opšta uputstva i pravila koja su bitna za što uspešnije korišćenje cveća u narodnoj medicini: vreme berbe, postupak s ubranim biljkama, šta treba imati u domaćoj apoteci, pravila za pripremanje i upotrebu biljnih lekova, pripremu i korišćenje materijala i leka, kao i dijeta – ishrana u toku lečenja od pojedinih oboljenja, odnosno šta se preporučuje ili zabranjuje u ishrani. U nastavku su navedene manje poznate reci i pojmovi iz oblasti medicine i pregled korišćene literature. Na kraju, radi lakšeg korišćenja, dat je i registar oboljenja koja se leće upotrebom cveća.
Nadamo se da će ovako koncipirana knjiga pomoći našim čitaocima ne samo da upoznaju lekovitost pojedinih vrsta cveća, već da lekovite biljke, koje su im na dohvat ruke, na najbolji način iskoriste za očuvanje zdravlja, u predohrani, lečenju onoga, što se njima može lečiti ili koristiti kao dodatnu – pomoćnu terapiju.
Na kraju, bićemo zahvalni i svim čitaocima knjige – pacijentima, lekarima i drugim, koji ukazu na nova iskustva do kojih su u praksi došli, jer će to biti veliki doprinos obogaćivanju saznanja iz oblasti fitoterapije – lečenja biljem, a posebno lečenja korišćenjem pojedinih vrsta cveća.
Redakcija

Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične, pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica.
Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu.
Često se dešava da neiskusni berači zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade.
Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka
FEBRUAR – plodovi breze, borovi pupoljci
MART – kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija
APRIL – pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak
MAJ – bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija
JUN – gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove
JUL – bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove
AVGUST – kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin
SEPTEMBAR – divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa
OKTOBAR – brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren
NOVEMBAR – gloginje, iđirot, maslačak
Napomene
Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova (jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis).
„LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016.
Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016.
Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017.
„BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016.
„PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017.
Literatura
Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: „August Cesarec“.
Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta.
Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje „Dr Jovan Tucakov“.
MG59 (N)