ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996
Oblast: parapsihologija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Wilson, Colin, 1931-2013 = Vilson, Kolin, 1931-2013
Naslov Život posle smrti / [Kolin Vilson ; preveo Žika Bogdanović]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1996
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ateneum, 1996 (Beograd : Art grafik)
Fizički opis 388 str. : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Bogdanović, Žika, 1932-2021 = Bogdanović, Žika, 1932-2021
Zbirka ǂBiblioteka ǂJanus : okultno, magijsko i mitsko u prošlosti i danas
Napomene Prevod dela: Afterlife: An Investigation of the Evidence for Life after Death
Podatak o autoru preuzet sa korica
Beleška o piscu: str. 387-388
Bibliografija: str. 377-382
Spisak ilustracija / Gistav Dore; odlomci iz Danteove Božanske komedije u prevodu Mihovila Kombola i Olinka Delorka: str.383-386.
Predmetne odrednice Parapsihologija


Postoji li život posle smrti? U ovoj svojoj upečatljivoj knjizi Kolin Vilson stavlja nam na uvid sve vrste činjenica – od neobičnih iskustava psihijatara do začuđujućih postignuća vidovnjaka. U nastojanju da uravnoteži sve dokaze za i protiv, Kolin Vilson kreće se širokim područjima neistraženog, iznoseći kako svedočenja osoba sa samog „praga smrti“, tako i onih koji ne vide nikakvu logičku utemeljenost „života posle života“. I, pri svemu tome, ostaje pitanje: da li su priče onih koji su „iskusili smrt“ samo odbrambeni mehanizam, ili su ti ljudi odista stajali na pragu „jednog drugog sveta“. Ovde se, ipak, ne radi o činu vere, svojstvenim svim ljudskim kulturama i u svim vremenima, već o putevima saznavanja; pred čovekom je najveća i, možda, poslednja tajna s kojom će se suočiti. Kolin Vilson počeo je svoja istraživanja kao skeptik, a onda...

BELEŠKA O PISCU
Pre ravno četiri decenije, Kolin Vilson zablistao je na britanskoj, a ubrzo potom i na svetskoj literarnoj sceni, svojim prvim delom Otpadnik (The Outsider) – bilo mu je tada dvadeset pet godina – navevši jednog kritičara da napiše: „Još od vremena Bajrona, koji se jednog jutra probudio i ustanovio da je preko noći postao slavan, nijedan engleski pisac nije naišao na tako jedinstven i nepodeljen prijem`. Za samo godinu i po dana, Otpadnik je bio preveden na četrnaest, a u godinama koje su usledile ta cifra znatno je premašila brojku od dvadeset stranih jezika. Neobična i briljantna analiza pesimističke tradicije u savremenoj misli učinila je Kolina Vilsona „kultnim piscem“ širom sveta.
Bio je to neobičan preokret u životu mladića koji je u šesnaestoj godini napustio redovno školovanje, da bi, potom, iscrtao ono što se obično naziva „američkom književnom biografijom“: radio je kao fabrički radnik, noćni čuvar, bolničar, kao i na drugim sličnim poslovima, ali, istovremeno, strastveno čitajući i, napokon, provevši neko vreme u Parizu i Strazburu, upotpunjujući svoja znanja i dalje kao samoumnik. Sam Vilson o tim godinama svog „vanškolskog školovanja“ kazuje: „Još od svoje dvanaeste godine bio sam opsednut pitanjem smisla ljudskog postojanja; postavljalo mi se i pitanje nisu li sve ljudske vrednosti tek puka samoobmana. Moje glavno zanimanje bilo je usmereno prema nauci – posebno, atomskoj fizici – tako da sam bio opsednut idejom da mora postojati naučni metod za razmatranje pitanja ljudskog postojanja. U četrnaestoj, otkrio sam Poovog Čoveka i natčoveka, i bio naprosto potresen saznanjem da nisam prvo ljudsko biće koje to pitanje sebi postavlja. Potom, u brzom sledu, otkrio sam i Eliotovu Pustu zemlju, Geteovog Fausta i Zle duhe Dostojevskog i počeo osećati da sam sa njima zadobio osnovna oruđa koja će mi pomoći da se uhvatim ukoštac sa mojim problemom.`
Sticajem okolnosti, kada gaje slava uzela pod svoje, dogodilo se to istovremeno kada su na literarnu scenu stupili i još neki mladi talenti – Džon Osbom, Džon Brejn, Bil Hopkins i drugi – koje je štampa odmah, i neodgovarajuće, bar kada je Kolin Vilson bio u pitanju, okrstila kao „gnevne mlade ljude“. Kolin Vilson nije bio „gnevan“: godine provedene u radu na nekvalifikovanim poslovima behu ga naučile da obema nogama čvrsto stoji na tlu, i da, opet, u svom misaonom svetu, živi bez kontakta sa drugim misliocima i piscima. Bio je snažan pojedinac, i sam „otpadnik“, sposoban da ide svojim putem i ne prikloni se zamućenoj ideji o „uspehu“. A onda je uspeh došao njemu.
Usledilo je, vremenom, petnaestak romana, kao i preko dvadeset studija sa niza područja koja su obuhvatala antropologiju, psihologiju, filosofiju, astronomiju, književnost, muziku, kao i fenomen zločina – područja u kojima se Kolin Vilson kreće sa toliko suverenosti i svežine, da je stekao i glas jednog od posebno originalnih mislilaca druge polovine našeg veka.
Ipak, posebnu pažnju privlačila su njegova delà iz oblasti mitskog, magijskog, okultnog i paranormalnog. Zahvaljujući krajnje uravnoteženom pristupu, fascinantnoj upućenosti u bezbroj tema koje ove oblasti pokrivaju, kao i dubokoj promišljenosti i izvornosti vlastitih ideja, svaka od njegovih knjiga sa ovih područja javlja se kao kapitalno i, gotovo, „definitivno“ delo. Svetski uspeh postigao je delom Okultizam (The Occult), da bi ga potom produbio Misterijama (Mysteries), takođe opsežnom i briljantnom knjigom (jedinom koja je, pre dvadesetak godina, objavljena na srpskom jeziku i ubrzo postala „kultna“ knjiga i u ovoj sredini).
Posle Života posle smrti (Afterlife), u ediciji „Janus“ naći će mesta i Okultizam i Poltergeist (Poltergeist), uz ponovno izdanje Misterija, čime će, najzad, i naši čitaoci steći inspirativan i pouzdan uvid u oblast savremenih psihičkih istraživanja.
MG15 (N)